Новине
српске Патријаршије
бр: 1241

1.12.2018.

БЉЕСАК ЖИВОТА И ПЛАМЕН ВЕРЕ

„За мене је отац Денис диван човек и свештеник који зна шта жели у својој пастирској служби. Он је непоколебив Христов слуга који се никада није плашио да ће се „упрљати“ свакодневним дужностима. Једном речју, он је смеран човек; човек без лукавства, човек који је одувек знао како се “обратити и постати као дете“ зарад Царства Божјег.“ Протојереј Томас Хопко.

Бољи и достојнији од мене су говорили на одру блажено-уснулог проте Драгољуба Дениса Павићевића, једном од оне ретке свештеничке сорте чије урођено апостолство и дубоко интелектуално поштење изазива, бар је у мени изазивало, нешто много више од поштовања. Неку врсту дечачког дивљења. Такође, није за чуђење што су сви свештеници на челу са Епископима Лонгином и Иринејом, употребили метафору ”духовни светионик”. Владика Лонгин, Владика Иринеј, прота Недељако Лунић, прота Никола Чеко и прота Дарко Спасојевић. Сви они су се сложили да је прота Денис волео Бога и живео за Цркву и да је био бљесак живота и пламен вере...