Архива текстова аутора Ксенија Кончаревић

Чини ми се да овај реферат треба отпочети од питања: може ли јавна сфера бити неутрална у односу на вредносне оријентације? Под јавном сфером подразумеваћу делатност државних институција, друштвених група или појединаца која врши утицај на целокупно друштво или на његов део. Ова дефиниција претпоставља да јавни простор не може бити неутралан, будући да се свака активност планира и реализује полазећи од одређених идеја и циљева. Тако, закони или политички курс не могу а да не узимају у обзир вредности које постоје у друштву. Утолико пре развој културе, образовања и науке зависе од вредносних оријентација.

Дарови које поседујемо су различити, али сви они имају један заједнички извор – Духа Светога. Свакоме се дарује пројава Духа на корист: по речима апостола Павла, једноме се кроз Духа даје реч мудрости, другоме реч знања, некоме вера, некоме дарови исцељивања, некоме чињење чудеса, пророштво или разликовање духова, различити језици или тумачење језика...

Православни богословски факултет Универзитета у Београду по много чему је специфичан на високообразовном простору Републике Србије: већ скоро деведесет година он представља стожер теолошког образовања и научноистраживачког рада у окриљу Српске православне цркве, али је истовремено, од повратка на Београдски универзитет јануара 2004. године, ова установа успела да организацију наставе и научноистраживачког рада у потпуности усклади са најсавременијим стандардима.

Револуционарни преврат 1917. године имао је изузетно тешке последице по Руску православну цркву, тај вековни бедем духовних и националних идеала руског народа. Најновији статистички подаци, до којих се дошло након отварања државних архива за јавност током 90-их година, показују да је од бољшевика срушено 25-30.000 православних цркава и богомоља и око 500 манастира, док је број ликвидираних верских објеката Руске православне цркве - затворених или претворених у објекте друге намене - био далеко већи. Тако, само 1921. ликвидирана су 722 манастира, а на крају „безбожне петолетке“, чији је један од задатака био да „све цркве буду ликвидиране“, 1938. године, било је затворено 95% од укупног броја сакралних објеката по попису из 20-их година. Подаци о ликвидацији свештенства, монаштва и верног народа још су поразнији. Само у прве две године револуционарног терора, побијено је 320.000 свештенослужитеља. Већ до почетка 1919. убијено је 18 архијереја, да би до 1941. „нестало без трага“ 205 владика.

Идеја о оснивању Православног богословског факултета, који би деловао у саставу Универзитета, први пут је у српској јавности изнета још 1869. године.

Познавање основа црквенословенског језика омогућава пуновредан контакт са савременим словенским књижевним језицима пониклим на његовом темељу и књижевношћу створеном на њима. Удео црквенословенизама у савременој руској лексици, по процени истраживача, креће се од минимално 50% (А. А. Шахматов) до приближно 66,66% (Л. В. Шчерба), што је пружило повод Б. О. Унбегауну да руски књижевни језик дефинише као русифицирани црквенословенски језик.

Ове године навршава се 280 година од почетка деловања сремскокарловачке Славенске школе Максима Суворова и увођења црквенословенског језика руске редакције у богослужење Српске цркве. За Србе је ово био изузетно важан културноисторијски догађај са далекосежним последицама: за саму Цркву то је била гаранција будућег очувања Православља на свим српским просторима, а за српску писану реч то је значило продужење њеног вишевековног постојања које се раније везивало за српску редакцију старословенског језика. Прелазак на нови варијетет сакралног и књижевног језика, који је на нашем терену био србизиран на плану фонетике и прозодије (изговора гласова и акцентуације), био је, нарочито у Београдско-карловачкој митрополији, окончан већ средином XVIII века, понајвише заслугом црквене јерархије, али и учитеља и васпитаника Суворовљевог (1726-1731) и училишта Емануила Козачинског (Славенско-латинска школа, 1733-1737). За нас је овај јубилеј повод да изнова сагледамо место црквенословенског језика у српској и култури других словенских народа.