Архива текстова аутора Архимандрит Тихон (Ракићевић)

Ако тражите добро, наћи ћете добро – ако тражите зло, наћи ћете зло Постоји озбиљан проблем за човека који умом истрајава у тражењу зла у другима. Проблем је есхатолошки. У Царству Божијем нема тога за чим трага, јер је речено да „неће ући у њега ништа нечисто.“ (Отк.21,27) Тамо нема никаквога зла, јер ће Бог становати са светима, „и они ће бити народ његов, и сам Бог биће с њима“ (Отк.21,3). Смрти тамо „неће бити више, ни жалости ни јаука, ни бола“ (Отк.21,4). Такође, „ноћи онде неће бити“, (Отк.21,25) јер је храм Небеског Града, и вечна свјетлост његова, Господ Бог Сведржитељ и Јагње (види: Отк.21,22–23). „И народи ће ходити у свјетлости његовој, и цареви земаљски донијеће славу и част своју у њега.“ (Отк.21,24)

Зар је око твоје зло..? (Мт.20,15) „Ходите благословени“ и „идите од мене, проклети“ (Мт.25;41,46)

„Синаит премудри монахе учаше, И примером својим учење тврђаше: – Безстрастије то је земља обећана, Безстрасна је душа Духом обасјана. Без помисли сваких човек онда бива Кад му ум у срцу с молитвом почива.“ (Св. Владика Николај, о Св. Григорију Синајском, Охридски Пролог за 21/8. август)

„Ум наш, дакле, нека буде на небесима“ (Свети Сава – Манастир Студеница, око 1206. године) „Држи ум свој у аду, и не очајавај!“ (Преподобни старац Силуан, Света Гора, око 1906. године) „А ми имамо ум Христов.“ (1Кор.2,16)

„Постави, Господе, стражу устима мојим, и двер ограде око усана мојих.“ (Пс.140,3) Опште је познато да је ђаво (значи – клеветник или опадач) добио свој назив на основу свога дè­ла. У наредним редовима откриваћемо следеће – у каквој је унутрашњој вези његово деловање са навиком сувишног говора и проношења вести о слабостима других људи.

(„А језик... то немирно зло, пуно отрова“ [Јак.3,8]) Свештеник: „Одричеш ли се Сатане..? Оглашени: „Одричем се.“ (из молитава пред свето крштење)

Осуђивање је нездраво духовно стање. Онај ко пребива у њему, мора трпети велику муку и тегобу душевну, тачније – он трпи душевни пакао још пре Страшног суда. Такво самомучење мора бити веома болно, па је због тога неминовно да многи који то чине пожеле да се из овог пакла избаве. Како може да изгледа повратак из осуђивачког стања у нормално?

Свети Владика Николај Жички имао је обичај да своје мудре поуке преноси путем прича. У „Причи о злој и доброј трешњи“ разоткрива људске слабости и показује људске врлине.

Када људи постану верујући, почну да живе побожно и да ревнују за веру. Неки благочестиво живе у свету, а неки се замонаше. Побожан човек задобија смирење, сигурност, „мир и радост у Духу Светоме“ (Рим. 14,17). Међутим, може се десити да све ово изостане и да се побожни живот изопачи у супротност ономе што треба да буде. Да побожан човек само увећа своју муку, задобије нове проблеме, немир, страхове и подозривост, чак и да постане конфликтна личност. Да му се побожан живот претвори у праву мору и самомучење. Може се десити да човек дође у ситуацију да проплаче дан када је активније пришао Цркви. Зашто?

Ко не буде разумео ово што ћемо говорити, може себе сматрати срећним јер ово што следи, намењено је: - онима који су осуђивали или који осуђују и оговарају друге људе; - онима који су у друштву оних који осуђују; - онима који трпе осуде и клевете од стране других људи.

„Што си дошао брате...?“ (Чин монашења у малу схиму)