Погледамо ли у календар, видећемо да је највише празновања посвећено земној кончини Божјих угодника. Затим следе датуми преноса моштију, изградње храма... Све сама завршена, заокружена дела. Од започетога, тамо нећемо наћи пуно. Ето, у целом календару има свега три рођендана: Господа нашег Исуса Христа, Његове Пресвете Матере, и Светог Јована Крститеља, кога Сам Господ назва „највећим рођеним од жена“ (види: Лк 7,28). И – то је то. опширније »

Плужац, мирно подгорско село, удаљено само неколико километара од центра Осечине, коначно је добило оно што верни народ овога краја одавно потребује – свој храм, у коме ће се редовно служити Богу. опширније »

Подвижници благочашћа, прослављени у чину општецрквених светитеља опширније »

Сваки јубилеј је добра прилика да се преиспита досадашњи рад и препознају добре и праве смернице за будућност. Тако и сада, хиљадити број нашег Православља је веома добра прилика да све ово промислимо, са жељом да ово благословено дело успева кроз векове, до саме вечности. Да би слика била права и потпуна, треба се сетити првих стваралаца који су, у неусловно време насилне атеизације, тихим гласом надговорили све пропагаторе бесмисла и празнине. Својом љубављу су издржали и предали нам у наслеђе живу реч вере. Нису се повели за туђом мржњом, победили су својим богољубљем и човекољубљем, и себе и оне који су хтели да их поразе и зауставе. Једноставно, никаква мржња их се није дотакла, а били су омаловажавани, прогањани и потцењивани. Издржали су до краја, јер су знали шта раде и зашто раде. Када су их оптуживали, неправедно и неутемељено, давали су им још већи подстрек да издрже. Само они знају колико су сати провели на разним информативним разговорима, и шта им је тада речено. Снагом јаке молитве сигурно су побеђивали, ненаметљиво говорећи: „Богу се треба већма покоравати него људима“. Све ово за нас треба да буде добро памћење, никада злонамерно злопамћење којим друге прозивамо и осуђујемо. Никако не смемо себи дозволити да превидимо веру ових првих и правих стваралаца, и непотребно посрнемо у бесмисао обрачунавања са неистомишљеницима. опширније »

Име Стојана Шобата данас је остало познато само специјалистима који се баве историјом Српске православне цркве. У последње време, некако, само онима који су усмерени на прошлост њених западних епархија. Свештеник Стојан Шобат (1740–1830), дугогодишњи прота коренички, спадао је у најугледније свештенослужитеље свога времена и свога краја. Спада у оне српске духовнике и књижевне посленике који потичу из Крајине, а чија се заслуга односи на целокупно Српство. У историји светосавске цркве остаће запамћен као аутор српског катихизиса. опширније »

Свети Владика Николај Жички имао је обичај да своје мудре поуке преноси путем прича. У „Причи о злој и доброј трешњи“ разоткрива људске слабости и показује људске врлине. опширније »

На Празник Усековања главе Светог претече Господњег и Крститеља Јована, 11. септембра ове године у винковачкој парохији служена је Света Литургија поводом 215 година од првог богослужења и освећења православне цркве у Винковцима, које је обављено на Усековање давне 1793. године. опширније »

Радује ме да сте здрави, ал’ ме радује и да сте жедни и гладни ријечи Божије, јер ваше присуство вечерас свједочи да се та жеђ за ријечју Божијом, за Истином, није угасила у вашим срцима. опширније »

Удоба деспота Стефана Србија је доживела велики успон у политичком, војном, економском, културном и сваком другом погледу. Познато је да је у то време Србија производила и извозила једну петину производње сребра у тада познатом свету, а обиловала је и златним рудницима као што су били Ново Брдо и Сребреница, чији је рад регулисао Новобрдски закон, у коме су биле предвиђене санкције за православне, али и за римокатоличке поданике и њихове свештенике који су живели у рударским насељима. Нису, на пример, смели превести православца у латинску веру, а казна је била подрезивање носа. опширније »