Са благословом Његове Светости Патријарха српског Г. Иринејa
Издаје Информативно-издавачка установа Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве. Први број „Православља” изашао је 15. априла 1967. године.
Почетна - Архива - Редакција - Контакт - Медији - Преузми - Упутство редак.
У броју 1000

Најава броја

Православље  1084

Издвајамо:








Православни линкови

http://www.spc.rs/
http://www.riznica.org.rs
Човек и технологија, сајт ђакона Оливера Суботића Живе речи утехе - Православни портал и форум
Православно хришћанство.ru - Каталог православних ресурса на интернету

Медијска подршка

Радио Телевизија Србије
Радио Телевизија Републике Српске
Радио-телевизијa Војводинe
Алтернативна Телевизија - Бања Лука
Радио Телевизија Сантос

Оцените чланак

Београдски студенти у Метохији

Аутор: Ивана Урошевић, Број 1000, Рубрика Догађај
Група студенатата Универзитета у Београду, заједно са добротворном организацијом „Уједињена Србија“ боравила је недавно на Косову и Метохији. По повратку академци сведоче да су са неверицом, збуњеношћу и жалошћу затекли призоре у српској Метохији.

Поред импресивног здања Високих Дечана и богате историјске грађе, посебно су били дирнути благошћу и гостопримљивошћу дечанских монаха, који су студенте дочекали са унапред припремљеном трпезом, дечанским сиром и вином. Студенти су посетили и Пећку Патријаршију, а потом наставили ка Призрену, где су посетили усамљену и нарушену цркву Богородице Љевишке.
Иако спаљена и доста оштећена у суровом налету непријатеља, остала је величанствена, попут вечитог подсетника, али и опомене да учињена неправда не сме да се заборави. Висока метална ограда, бодљикава жица, решетке чувају и ову светињу, а коров и растиње обгрлили су тужно здање.
Вођени жељом да се српски траг не заметне, спонтано и без јасног договора студенти су почупали растиње, очистили коров, спасавајући Богородицу Љевишку од заборавне самоће. У тренуцима који су деловали нестварно, изазвали су чуђење и запрепашћење присутних страних војника, а затим и разумевање. Крочивши на тло својих предака, љубећи нарушене прагове светиња, осетили су београдски академци да су и сами део ове приче, и уверили се да би требало да се враћају и помажу нашим људима у невољи, јер они су део нас као што је и Косово део Србије.


© 2005—2012 Православље
Сва права задржана.
latinica