У данима када се Православна Црква молитвено сећа Светог јеванђелиста и апостола Луке, првог иконописца, једина црквена високошколска уметничка школа прославља свој јубилеј - петнаестогодишњицу од оснивања (1993–2008). Прослава је почела свечаним делом у Сремским Карловцима (среда, 29. октобар), радни део научног скупа настављен је у Београду (четвртак, 30. октобар), да би на дан Светог Луке у капели Светог Јована била служена Света Литургија са резањем славског колача и свечаном доделом диплома.
Први дан учесници научног скупа, професори и студенти Академије, на челу са Преосвећеним Епископом диоклијским Јованом, председником Савета Академије и деканом протојерејем-ставрофором Радомиром Поповићем, провели су у Сремским Карловцима уз топло гостопримство Преосвећеног Епископа, домаћина, сремског Г. Василија и ректора Богословије Светог Арсенија Сремца. После обиласка Владичанског двора, Саборне цркве, Музеја Српске Православне Цркве и задужбине Стефанеум, Владика сремски је у свечаној сали Богословије после топлих речи добродошлице, бираним речима отворио свечани део научног скупа који је посвећен већ поменутом јубилеју, али и четрдесетогодишњици од упокојења др Лазара Мирковића. Декан Академије, о. Радомир Поповић сажето је истакао циљ и задатке рада Академије, са статистичким подацима о професорима, студентима и самом јавном раду Академије. Преосвећени Владика Јован се на врло језгровит начин, истанчаним стилом осврнуо на првог декана Академије - Блаженопочившег Епископа Данила Будимског. Владика Јован је говорио о докторату Епископа Данила синтетишући основне мисли из самог доктората који је одбрањен код ментора Георгија Флоровског на Харварду. На крају, Владика Јован се сетио и личности Владике Данила и његовог, нажалост кратког, педагошког рада на Богословском факултету Српске Православне Цркве у Београду. Затим су уследила предавања др Јанка Радовановића о раду и најзначајнијим открићима др Лазара Мирковића; па ђакона Ивице Чаировића, секретара Академије, о креативном образовању на Академији кроз историјску призму.
После уводних предавања, уследила су три предавања о црквеној уметности у Сремској Епархији: др Љиљана Стошић о иконографским представама Светог Николе у новијој историји; Јелене Берић, књижничарке Академије, о каменој пластици у цркви у Старом Сланкамену; и мр Александре Кучековић и мр Јелене Узелац о консервацији икона са иконостаса цркве у Батајници и посебним освртом на сам иконопис.
Другог дана научног скупа, радни део је одржан у свечаној сали Ректората Универзитета уметности у Београду. Рад је био подељен у четири сесије: Антика, Средњи век, Обнова и Исходишта. Учесници, а било их је 25, били су еминентни стручњаци у својим областима, редовни професори, начелници Завода, али и дипломирани студенти Академије који сада раде у Заводима, Народним музејима широм Србије и Матици Српској.
Сва саопштења су била оригинална, а врло је значајно што су покренута нека питања која се до сада нису постављала из домена црквене уметности, историје уметности, естетике иконописа, најновијих консерваторских достигнућа и мултимедијалних уметности.
Трећег дана су се сви професори и студенти, заједно са својим гостима, а на челу са деканом протојерејем-ставрофором Радомиром Поповићем молитвено сетили свог патрона и молитвеника пред Васкрслим Господом - Светог Луке, иконографа и богослова, научника и проповедника благе Христове речи. Пресечен је славски колач, а затим су сви присутни учествовали у трпези љубави коју су спремили студенти и професори Академије. На крају су дипломираним студентима свечано уручене дипломе у јубиларној години на Академији је дипломирало десет студената.
Свети апостоле и јеванђелисте Луко моли милостивог Бога за све нас! |
