Новости из хришћанског света:
ЦАРИГРАДСКА ПАТРИЈАРШИЈА
Царигрдски патријарх Вартоломеј посетио је Атину, Драму и Патрас. У грчкој престоници сусрео се са политичким врхом како би размотрио питања у вези са светогорским манастиром Ватопед, који је у центру пажње јавности, али и поличких дискусија, због трансакција са некретнинама. У Трговинској и индустријској комори Атине патријарх је говорио о димензијама светске финансијске кризе. Како ће Цариград 2010. бити „европска престоница културе“, патријаршија ће припремити изложбе и друге програме, ради презентовања грчке и православне прошлости града на Босфору.
У Драми је патријарх прогласио светим преподобног старца Григорија (Карлслидиса), који се представио 1959. године а потиче из Мале Азије. У Патрасу је обележена стота годишњица освећења катедралног храма.
Пре овог путовања, пред турским судом у Цариграду отпочео је процес против десничарских завереника који су између осталог планирали да убију патријарха Вартоломеја. Група „Ергенекон“, названа по митској прадомовини Турака, на својој „листи смрти“ имала је и јерменског цариградског патријарха Месроба Другог и нобеловца Орхана Памука. АЛЕКСАНДРИЈСКА ПАТРИЈАРШИЈА
Први пут у новијој историји, александријски папа и патријарх посетио је Либију. Ова земља се помиње у званичној титули александријских првојераха, пошто је тај простор у позно римско доба био хришћански и имао неколико епархијских средишта.
У овој исламској земљи, џамахирији, уз дозволу председника Муамера ел Гадафија, постоји православни храм, у који долазе осим Грка и радници из разних источноевропских земаља, такође српски. Председник је лично одобрио ову посету патријарха Теодора Другог, пожелевши првојераху целе Африке „угодан боравак“. Митрополит либијски Теофилакт био је домаћин а делагација је обишла више грчких инситуција., између осталог и школу у Триполију.
О овој посети патријаршија није успела да у први моменат обавести јавност преко својих интернет страница, пошто је извршен „хакески удар“ на њен сајт, од стране грчких анархиста. РУСИЈА – ГРУЗИЈА
Трагични догађаји из августа ове године, када дошло до ратног конфликта између двеју православних земаља, не смеју да остави последице на однесе између два народа. Руска црква признаје територијалну целовитост простора Грузијске патријаршије, нема намеру да Абхазију и Јужну Осетију укључи у свој канонски простор. Тбилиси је обавестио да грузијски клир нема приступ областима које су се оцепиле и тражи помоћ по овом питању.
У делегацији из Грузије која је примљена од патријарха Алексија у Даниловском манастиру престонице, били су митрополит зугдидски Герасим (Шерашенидзе) и архиепископ Горија и Самтависа, Андреј (Гразава). Иако су културни и политички односи потпуно прекинути „наше народе у овом трентку тесно повезује само Црква“. Такође је речено да се жели „сачувати братски однос између Цркава и народа двеју земаља“. Патријарх Алексије је посебно нагласио да је та веза „једна вера, једна историја, векована духовна повезаност“, зажаливши због „политичке катаклизме“ која се десила. ПОТРЕБА ЗА ЕПАРХИЈОМ
Руска православна црква (РПЦ) разматра могућност да оснује епархију за Јужну Америку, изјавио је митрополит Кирил, задужен за спољне послове Цркве. Раније је посетио Бразил и Аргентину, сада Кубу, Мексико, Колумбију и Еквадор. Председници ових земаља, који су примили митрополита, изразили су жељу да се у њиховим престоницама саграде православни храмови. На том континенту постоји тридесетак храмова Руске заграничне цркве (РЗЦ), који делом немају свештенике, а многи су се одвојили не прихватајући прошле године успостављено канонско јединство РПЦ и РЗЦ. Патријаршија би касније проценила да ли је потребна епархија одвојено и за централни део Америке.
У неколико латиноамеричкиј земаља одржани су „Дани руске културе“, током којих је тежиште стављено и на Православље. Првојерарх РЗЦ митрополит Иларион је у многим градовима служио а из Москве је учествовао хор Сретењског манастира. Све је више „рускојезичких усељеника“, као и оних који потичу из других православних земаља, поготово словенских.
У Хавани (Куба) освећен је велелепан храм Казанске иконе Богородице а ових дана је већ обављено прво венчање, руски брачни пар који већ неко време ради у овом граду.
Освећење храма у Хавани наишло је изузетно велики ехо на целом континенту. Недовољно познавање Православља сада је делом исправљено. МОСКВА – ПАРИЗ
Московску патријаршију је посетио надбискуп Париза, кардинал Андре Вен-Тру, заједно са више бискупа. Он се прошле године сусрео са патријархом Алексијем када је он посетио париски храм „Нотре-Дам“,и служио православни молебан пред Трновим венцем Господњим који се ту вековима чува.
У обраћању кардиналу у Даниловском манастиру у Москви, патријарх је истакао да је Црква како у Русији, тако у Француској, страдавала од безбожних власти и „агресивног секуларизма“ какаво је било и време револуције у Француској 1789. године. „Борбено безбожје“ однело је много жртава, и француски свештенослужитељи су били изложени гоњењу, такође и у време Париске комуне. „Идеја француске револуције утицала је на то да 1917 почне и ту страдање Цркве и у Русији..
Гостима, којима је следила и посета Соловецкиом манастиру, патријарх је објаснио да је то био центар руског благочестија и монаштва, а бољшевици су га претворили у концетрациони логор. Ту су пострадали многи који су сада прибројани новомученицима и исповедницима. Нека би ова слична судбина Цркве у двема земљама била основа сарадње међу православним Русима и католичким Французима, пожелео је првојерарх. Поменуо је и гостољубље Француза према многобројним емигрантима након 1917. године којима је омогућено да остану верни својој вери.
Карднал је посетио Тројице-Сергијеву лавру а на Московској духовној академији је одржао предавање и одговарао на питања студената о актуелностима хришћанства. НЕОЧЕКИВАНА ПОНУДА
Православна црква Америке (ОЦА) налази се пред избором новог првојерарха. У клиру је потекла и публикована иницијатива да то буде епископ бечки Руске православне цркве (РПЦ), Иларион (Алфејев). У свом одговору, епископ се захваљује за „неочекиване изразе признања“ од стране многих православних Американаца, али његов избор би био немогућ. Цркву треба да предводи неко из Америке, ако би он то био, то би могло да се протумачи од неких као „отказивање од аутокефалног статуса ОЦА“. Руски архијереј на том положају имао би тешкоће да делује слободно, сусретао би се опозицијом оних који би га сматрали продуженом руком Москве. Моја духовна мајка коју дубоко волим и од целог срца је РПЦ, од пре двадест година, када сам се замонашио, налазим се у пуној послушности мојој Цркви, патријарха и Синода, живот ми је „у рукама патријарха“. Тако, „нисам сагласан са помињањем моје кандидатуре“, истиче епископ Иларион. ПОЛИЦИЈА СЛАВИ АРАНЂЕЛОВДАН
У свим већим бугарским градовима као и у полицијским академијама и Министарства унутрашњих послова прослављен је Аранђеловдан као „празник полицијске професије“.
У престоници се полаже венац код Споменика незнаном јунаку а потом је епископ велички Сионије обавио чин водосвећења (водосвет). Свечаностима и обреду присуствоао је министар националне безбедности, службеници министарства, бројни народни посланици и дипломате. У Бугарској сада готово све професије имају свог небеског заштитника, обично оног кога су славили пре Другог светског рата.
Јужни престо престоничког саборног храма „Свете великомученице Недеље“ такође је славио Аранђеловдан, а десет дана раније „светог боговенчаног краља Стефана Милутина“. Замењена је риза на самим моштима, а досадашња је исечена на комадиће и раздељена верницима. Дошле су и „монахиње из Србије“, не наводи се из ког манастира. ВЕЛИКО НАСЛЕДСТВО
Сви су изгледи да ће Софијска патријаршија добити наследство од 14,5 милиона долара од америчке осигуравајуће куће „Лајф“, на име оставштине неврокопског митрополита Илариона. Ради се о осигурањима склопљеним пре 1919.године, која је кућа тек сада спремна да исплати наследницима. У државном архиву у Великом Трнову пронађен је тестамент којим ће Црква потврдити да њој припада наследство.
Митрополит Иларион (Иван Пенчев Станев) рођен је 1850. Школовао се у Одеси, потом предавао у Солуну и био ректор богословије у Једрену. За митрополита је биран 1894. Школовао је талентоване младиће у иностранству, конак Тефик-бега купио за митрополију, 1915. саградио саборни храм св. Кирила и Методија, све од свог новца. Финансирао је бугарску идеју у Македонији и био члан „револуционарне организације“ ВМОРО. Пензионисао се 1912. а упокојио се 1925. у Великом Трнову. Новац је држао у „Лајфу“ у Цариграду. У тестаменту стоји да родбини не припада ништа, већ да се све исплати Светом синоду, наводећи конкретне намене. СВЕТА ГОРА
Недалеко од манастира светога Павла, у пешчери где се у десетом веку подвизавао преподобни Павле Ксиропотамски ускоро ће почети градња храма светога Павла. Трошкове је преузело „Руско атонско друштво“. Наводи се да је сам манастир настрадао од Каталонаца и опустео као и да је обновљен 1370. „покровитељством српског кнеза Георгија Бранковића“.
Монаси светогорског манастира Григоријат посетили су Серафимо-Девеевску обитељ у Нижгородској епархији у Русији и обавестили архиепископа Георгија да ће у њиховом манастиру бити подигнут храм светом Серафиму Саровском. Речено је да је Григоријат у „једном периоду свога постојања“ био словенски. Основао га је у 14. веку свети Григорије Синаит. Данас у њему живи 70 монаха. ПРАВОСЛАВЉЕ АМЕРИКЕ
Познати православни институт „Патријарх Атинагора“ из Берклија, Калифорнија, установио је да у Америци има 1,2 до 13 милиона православних и око 2300 парохија. Верници су раздељени у двадесетак јурисдикција, највеће су Грчка архиепископија (ГОА) и Православна црква Америке (ОЦА), којима припада половина верника. Оне су присутне у свим деловима земље и у истраживању им је посвећена посебна пажња.
У тим двема јурисдикцијама 90% верника је рођено у Америци. Код Грка, 29% чланова су бивши протестанти и католици, њихов удео у ОЦА достиже 51%. Деведест посто изјављује да не може да замисли да буду било шта друго него православни. Они појам
хришћанства идентификују са Православљем.
У односу на друге вероисповести, православни се далеко више идентификују са својом Црквом. Док у неким другим деноминацијама у Америци верници сумњају у васкрсење Христово, или у Његово присуство у Евхаристији, код православних то није случај. Редовно присуство богослужењима и придржавање посту је врло високо.
За увођење службе дијакониса изјашњава се 30% веника, а само десет посто би допустило „женско свештенство“ Трећина допушта теорију „еволуционизма“ а 41% мисли да није у нескладу еволуционизам „са идејом Бога као Творца“.
Испитивање на око осамдест питања рађено је од септембра прошле до марта ове године. Резултат је публикован на 182 страница. СМРТ АНДРЕЈА ШМЕМАНА
Брат близанац великог православног богослова, протопрезвизера Александра Шмемана (+1983), Андреј, умро је у Паризу у 88. години живота. Посветио се војној каријери, завршио је школу Кадетског корпуса у Версају. Деловао је у војном музеју. Значајно је допринео очувању православних вредности у руској емиграцији и бризи за Знаменски храм у Паризу. Тадашњи председник Путин му је 2004. лично уручио у Кану руски пасош.
Породица Шмеман потиче из Естоније. У Француску је емигрирала 1929. године. Отац Александар је предавао историју Цркве 1946 – 1951 на академији светога Сергија у Паризу, потом прелази у Америку. Осим великог броја књига и чланака, познат је по важном уделу у настанку Православне цркве Америке 1970. године. Браћа близанци су све време остали у најближем контакту. |
