Портрет Библиотеке Српске Патријаршије

У институционалном смислу, као Библиотека Српске Патријаршије, њен настанак се везује за период после Велике Сеобе Срба 1690. године, када је патријарх Арсеније III Чарнојевић (1674-1706), понео из Пећке Патријаршије известан број богослужбених и других вредних књига. После његове смрти 1706. године, у Сент Андреји, из патријархове заоставштине књиге су пренете у Сремске Карловце и тај фонд се сматра почетним у институционалног смислу формирања Библиотеке.

Потоњи поглавари Српске Цркве, са љубављу и пажњом су се односили према библиотеци која се због историјских околности развијала у Сремским Карловцима и у Београду. Нарочито треба истаћи улогу коју је у њеном развоју имао чувени карловачки митрополит Стеван Стратимировић (1790-1836), у то време један од најученијих Срба. Он је готово удесетостручио књижни фонд, који је до његовог доласка бројао 425 наслова у 597 свезака, да би 1836. године, тај фонд био уве

ћан на 4.027 књига, укључујући и његову личну библиотеку.


Почетком двадесетог века управа Библиотеке је поверена значајном српском историчару архимандриту Илариону Руварцу (1832-1905), који ју је унапредио у сваком погледу, присаједињујући јој и своју личну, изузетно вредну и богату библиотеку. Она се данас, у целини, као његов легат, налази у канцеларији Управника Библиотеке, смештена је у ормане од храстовине које је, такође, он наручио. У недавној рестаурацији тих ормана, на једном од њих, са доње стране, пронађено је име мајстора који их је радио... Јохан Вајсенбах  ин Булхоц 1899 (Јохан Њеисенбацх ин Булхосз).

После њега управу над Библиотеком преузима његов брат Димитрије Руварац, такође историчар, који ће на том месту остати до своје смрти 1928. године. Током његовог управљања, уређена је и евидентирана библиотека Илариона Руварца и библиотека Захарија Орфелина, која се у њој налази од 1894. године, као и друге збирке књига.

Патријарх Варнава Росић (1930-1937), долази на престо Српске Православне Цркве 1930. године. Његовом иницијативом подиже се патријаршијски двор у Београду, у кога смешта Музеј Српске Православне Цркве и своју личну библиотеку. После њега за патријарха је изабран Гаврило Дожић (1938-1950), који је извршио реорганизацију Библиотеке. На његов захтев, 1940. године, комисијским прегледом, утврђено је да Библиотека поседује књижни фонд од преко 40.000 књига.

Други светски рат донео је Библиотеци велика искушења и невоље. Окупаторске усташке власти су имале за циљ уништење њених фондова и тиме уништење писаног културног блага српског народа ствараног вековима, као сведочанство његове културе и постојања. Међутим, интервенцијом појединих хрватских интелектуалаца, који су знали да се у њеним збиркама налазе не само књиге православног карактера, већ и друге везане за хришћанство уопште, као и вредне књиге из других области, одлучено је да се библиотека пренесе у Хрватску, где је предата Свеучилишној библиотеци у Загребу. Транспорт књига, заједно са каталозима и инвентарним књигама, обављен је у отвореним железничким вагонима, у јесен, по кишном времену, те су многе оштећене док је известан број, након прегледа у Загребу, уништен.

После завршетка рата Свети Архијерејски Синод и Министарство просвете тадашње Југославије, својом активношћу, учинили су да библиотека из Загреба буде враћена. У железничким вагонима допремљена је 1946. године у Београд. У том подухвату значајну улогу имао је тадашњи управник Музеја СПЦ, др Радослав Грујић (1878-1955). Међутим, њеним враћањем у Београд, нису престале тешкоће које су је пратиле током рата, јер су комунистичке власти преко Министарства просвете одбиле да врате књиге и друге драгоцености однете из Српске Цркве. Образована је државна комисија, која ће расподелити предмете и друге драгоцености потребне у црквене сврхе, док ће остало бити прослеђено тадашњем Државном музеју за уметност, Народној библиотеци и Државном архиву. Оваквој одлуци оштро се супротставио Свети Архијерејски Синод, јер је она била не само анти-црквена него и ван свих правних норми, пошто је држава насилним путем одузимала оно што је било власништво Цркве. Нешто касније, тај сукоб је донекле превазиђен, након чега је од стране Српске Православне Цркве образована комисија која је приступила сређивању библиотеке враћене из Загреба. Тај рад су обавили др Љубомир Дурковић-Јакшић и Светозар Душанић који су утврдили да је библиотека пре селидбе у Загреб поседовала 18.552 наслова у 60.022 тома, и да је за време рата нестало 1.380 књига, међу којима су биле и веома вредне, као на пример, читава група књига из области медицине, које ни до сада из Загреба нису враћене. Одлуком Светог Архијерејског Синода из 1947. године, одлучено је да се библиотека донета из Загреба споји са библиотеком која је пре рата била у згради Патријаршије у Београду, где се и сада налази.

БИБЛИОТЕЧКИ ФОНДОВИ

У Библиотеци Српске Патријаршије у Београду налазе се обједињени фондови Библиотеке у Сремским Карловцима и у Београду. Од самог почетка основу њених фондова чине легати, пре свега патријараха и архијереја, али и знаменитих Срба који су своје личне збирке даривали библиотеци.

Значајније збирке које се налазе су у саставу Библиотеке Српске Патријаршије су: Библиотека Илариона Руварца, Захарија Орфелина, Богословског училишта у Сремским карловцима, Богословског друштва „Слога“, Библиотека Богословије Светог Саве, Митрополијско-патријаршијска библиотека из Београда, Библиотека патријарха Варнава, посебне библиотеке патријараха, библиотека проте Стевана Ђурђевића и архимандрита Стефана Илкића.

Такође, библиотека поседује изузетно вредну збирку од 475 ћириличних рукописних књига, које већим делом припадају периоду између XIV и XVIII века.

Једна од најзначајних збирки која се налази у Библиотеци је  Патрологија, Мињово издање (Ј.П. Мигне), Париз 1850-1865, која се сматра најкомлетнијом у хришћанском свету јер садржи 161 том грчких и 222 тома латинских писаца.

Укупно Библиотека Српске Патријаршије поседује преко 120.000 књига и преко 400.000 часописа.

БИБЛИОТЕКА ДАНАС И У БУДУЋНОСТИ

Библиотека Српске Патријаршије је најстарија институција тог профила у нашој држави. С обзиром да поседује једну од најбогатијих збирки рукописних и старих штампаних књига, она је и једна од највреднијих. Слободно се може рећи да по својој вредности долази одмах после библиотеке манастира Хиландара. Из ових разлога, свакако да пажња и брига свих значајних чинилаца нашег друштва треба, у великој мери, да буде окренута ка решавању проблема простора Библиотеке, који је недовољан и неодговарајући за њене фондове. Читаоница библиотеке може да прими свега до десет корисника, што је премало за богатство које поседује и које може да понуди научно-истраживачкој јавности.

У протеклом периоду, са благословом Светог Архијерејског Синода, управа Библиотеке, на основама резултата ранијих управа, покренула је  више значајних пројеката за њену обнову у погледу  уређења простора и на стручно-библиотечком плану.

У протеклој години, захваљујући финансијској подршци Министарства вера и Министарства културе, детаљно су обновљене поједине просторије Библиотеке.

У стручно-библиотечком смислу покренуто је више пројеката од значаја не само за Српску Православну Цркву, него и за државу Србију. Први од пројеката, подржан од стране Министарства за дијаспору, јесте  Истраживање српских рукописа у иностраним библиотекама, збиркама, манастирима итд… Пројекат почива на становишту важности и неопходности прикупљања наших рукописних књига у свету. Није само кроз минуле векове наш народ био у расејању, расејано је и наше писано културно благо, које би требало сабирати и враћати у Отаџбину. Не можемо се надати да ће нам ти рукописи бити враћени, али бар можемо да сазнамо где се налазе, колико их има, у каквом су стању, када се настајали, каквог су садржаја и да их вратимо, ако је могуће, у дигиталној форми. Резултат овог истраживања био би Зборник српских рукописа у свету... Све ово би у многоме допринело научним истраживачима у њуховом раду, као и нашој Цркви и држави, ради нових сазнања о историјским дометима културе нашег народа расејаног у свету.

Благословом Светог Архијерејског Синода уз подршку Министарства за културу покренут је и пројекат Ревизија и стручна анализа рукописног фонда Библиотеке Српске Патријаршије у Београду. До сада таква стручна и свеобухватна анализа није рађена, оформљена је стручна Комисија које ће у просторијама библиотеке анализирати сваки рукопис. Њихови описи и мишљења, по завршетку пројекта, биће објављени у форми Зборника рукописа Библиотеке Српске Патријаршије.

Такође, у плану је организовање књижевних вечери и трибина у сали Патријаршије. Књижевне и песничке вечери обухватале би приказе литерарних достигнућа не само у области теологије, већ и представљање значајних дела других стваралаца писане речи наше свеукупне друштвене јавности. Трибине у организацији Библиотеке неће се бавити дневно-политичким темама, већ теолошким, егзистенцијалним и етичким, које кроз време не губе ништа од своје актуелности за друштво и за појединца.

Све наведено је само део који Библиотека Српске Патријаршије поседује и део онога што је планирано да се уради. Започети пројекти и идеје свеукупне обнове Библиотеке и њеног постављања на ниво који она заслужује, допринело би да писано културно благо које се налази у њој буде изучавано и објављено свету. Оно је видљиви доказ нашег историјског трајања кроз векове.

Библиотека Српске Патријаршије треба свеукупној јавности да представи велике вредности које има као једна од најзначајнијих институција тог профила у нашој држави. Да буде, као што је рекао Јован Хаџић, један од оснивача Матице српске у Новом Саду, далеке 1826 године, место… распрострањенија књижества и просвештенија народа сербског. Писано културно благо, које се чува у недрима Библиотеке, остављено је нама, од наших предака, и сведочи о континуитету културе нашег народа, вековном постојању наше Цркве и државности наше Отаџбине, те стога би требало да га негујемо и сачувамо за генерације које долазе, као што су га наши славни преци сачували за нас.