Православље - од стотог до хиљадитог броја

Наравно, обележавање изласка овог, 1000-ог броја, својим значајем надилази све досадашње јубилеје. Али, и до њега смо дошли кроз стотине ранијих бројева чије листање подсећа на значајне историјске и личне тренутке, људе, догађаје, на ововремена и свевремена искушења кроз које је пролазила наша Црква и српски народ под њеним окриљем. То је такође подсећање на све оне уреднике, новинаре, сараднике, дописнике који су оставили траг свог пера у бројевима које листамо.

Ово подсећање занимљиво је како онима који су били сведоци и савременици људи и догађаја забележених у Православљу, тако и млађима којима је то начин да повежу нити садашње приче у којој стичи своја животна искуства са прошлошћу чије искуство немају. А томе ваљда и служе јубилеји...

100. број - 20. мај 1971.

Први значајан јубилеј Православље је обележило у броју од 20. маја 1971. године.

У то време новине су излазиле сваког другог четвртка, коштале су 1 динар и штампане су у штампарији „Глас" у Влајковићевој. Главни и одговорни уредник био је Милисав Д. Протић. Улица Краља Петра Првог у којој се налази Патријаршија и редакција листа, тада се звала улица Седмог јула.

Насловна страна 100-ог броја посвећена је обележавању 300-годишњице од представљења Светог Василија Острошког. Колики је значај овај догађај имао за православни српски народ сведочи и одлука уредништва да поред насловне, прве четири стране посвети овом скупу. „Прослава 300-годишњице представљења Светог Василија Острошког Чудотворца отпочела је у Горњем Острогу, у 6 часова, првом раном св. арх. литургијом, коју је служио епископ Павле са протом Ђорђем Грујицом из Бежаније и протођаконом др Чедомиром Драшковићем, проф. Богословског факултета. Литургија је служена у цркви Св. Ваведења, коју је за време свога испаштања уредио у пећини Светитељ. /…/ Тек што је завршена ова прва св. литургија отпочела је друга на великом отвореном простору испред манастира, коме се није могло прићи од силног народа. Литругију је служио Његова Светост патријарх Герман са митрополитом Владиславом и епископом Хризостомом…"

Из новина видимо да је ова свечаност била и повод да отварање редовног заседања Светог Архијерејског Сабора буде обављено у манастиру Острог 12. маја, а настављено од 14–20. маја у Патријаршији у Београду.

Овај број Православља подсетио нас је и на личне јубилеје два архијерја. Митрополит црногорско-приморски Данило, те 1971. године славио је 10 година службе, а Епископ средњезападноамерички др Фирмилијан - 4 деценије свештенослужења и 3 деценије боравка и рада у САД.

Поред сталних рубрика, у рубрици названој Мали јубилеј, објављени су приговори и похвале читалаца. Читаоци замерају што се неке црквене свечаности сувише опширно описују, „понеко приговара и дописима о обнављању, подизању и освећивању храмова. Камо среће, да је више таквих догађаја!" Неки читаоци приговарају и због проширних чланака у спомен умрлих. Али, и уредништво приговара читаоцима да не шаљу довољно вести из свог краја а напредак листа, како кажу, не зависи само од уредништва већ и „од свих вас".

200. број - 15. јул 1975.

Након четири године од првог јубилеја и девет година од почетка излажења, Православље је стигло до нове стотине.

У чланку на првој страни, главни уредник Милисав Д. Протић захвалио се читаоцима на упућеним честиткама поводом 200-ог броја, подсећајући да је први број наших новина изашао на Велики петак и да од тада носи обележје Крста. Епитаф на гробу Станислава Винарева, који је уредник цитирао на крају свог уводника, речито говори о годинама које су претходиле 200. броју Православља:

Изгурасмо, издурасмо,

изгрцасмо, испливасмо,

испетљасмо, искичмасмо,

где год цара стара знасмо

сваком образ осветласмо –

све од себе собом дасмо

ограшјима облистасмо:

одагнасмо, огрејасмо

као сунце просијасмо

одолесмо, отрајасмо."

Догађаји које као најзначајније бележи овај јубиларни број свакако су устоличење Епископа нишког Иринеја, 15. јуна у Нишу, које је, у име Светог архијерејског синода, обавио Епископ жички Василије, као и освећење нове Саборне цркве посвећене Васкрсењу Христовом у Чикагу.

У импресуму пише да је одговорни уредник у то време био Епископ моравички Иринеј, да се излажење броја усталило 1. и 15. дана у месецу, а цена је од 100-ог до 200-ог броја порасла на 2 динара по примерку.   

300. број - 15. новембар 1979.

Тристоти број Православљу, 15. септембра 1979. године, први је честитао Његова Светост Патријарх српски Герман: "Благодарећи Богу који нам је омогућио да дочекамо излазак из штампе тристотог броја Православља изражавамо своје срдачно честитање уредништву и администрацији листа, а свима верним читаоцима Православља упућујемо свој патријаршијски благослов и поздрав".

Уредништво поводом јубилеја, обраћајући се читаоцима, између осталог пише: „...Многима Православље мирише на тамјан и хтели би да се пише световније, рецимо онако као што раде световна средства информисања. Ми заиста не можемо – и не желимо – избећи навођење и позивање на Свето писмо и Свете оце – јер смо верски лист – али усвајамо ваше примедбе да би се требало ослобађати од црквене протоколарности. Надамо се да сте такву тенденцију у последње време и запазили. Неки од вас би хтели да Православље буде ангажованије онда кад је реч о појединим друштвеним збивањима која су везана, у већој или мањој мери, за живот и рад Цркве у народу. Уверавамо вас да и онда кад не објавимо ваше дописе, ми у Уредништву не стојимо скрштених руку, спремамо приказе које предочавамо вишим црквеним властима..."

Уредник је у време изласка тристотог броја био ђакон Радомир Ракић, новине су коштале 4 динара, а у импресуму стоји и једна интересантна напомена: „Уредник прима суботом".

400. број - 15. новембар 1983.

Четири године касније, 15. новембра, излази и четристоти број наших новина. Занимљиво је да овај јубилеј ни речју није споменут.

Поред посете Архиепископа грчког Серафима Патријарху српском Герману, овај број Православља обележиће и објављивање првог дела путних бележака «Од Косова до Јадовна» тада јеромонаха Атнасија Јевтића који је писао о страдњу српског народа и Цркве на Косову и Метохији.

500. број - 15. јануар 1988.

И тако, годину по годину, дошли смо и до петстотог броја чије се излажење поклопило са Божићем и Савинданом, тако да ће Православље од 15. јануара 1988. године обележити ова два велика празника.

У својој Божићној посланици, Патријарх српски Герман подсетио је на значајне догађаје из претходне године као што су 200-годишњица рођења Вука Стефановића Караџића, посета васељенског Патријарха Димитрија Првог, обележавање обнове фрушкогорских манастира, успешна градња Спомен храма на Врачару и Богословског факултета у Београду. Патријарх је, такође, најавио и неке значајне датуме чије обележавање следи: „У знаку мира и љубави, придружићемо се радости сестринске нам Руске православне цркве која прославља 1000-годишњицу крштења Русије. Обележићемо 70-годишњицу пробоја Солунског фронта чији су учесници показали натчовечанске напоре и поднели невиђене жртве за слободу своје отаџбине..." Патријарх и остали архијереји честитали су Савиндан и подсетили на значај личности и дела Светог Саве међу Србима.

Уредништво подсећа читаоце да су новине „...имале у свом двадесетједногодишњем стасавању својих спотицања и успона, да је Православље било нападано и брањено, куђено и хваљено; оспоравана му вредност и радо читано. Међутим, баш то га је не само окалило, него и давало снаге да истраје у својој мисији и као такво заузме одређено место међу средствима 'седме силе', свиђало се то некоме или не."

У антерфилеу текста, на молбу уредништва да поводом јубилеја пошаље поруку читаоцима, Патријарх Герман каже: "Пре свега, благодарим Богу што је помогао да Православље оправда поверење које смо му указали 5. фебруара 1967. године. Уредништво ће и даље имати Нашу пуну подршку. На читаоце призивамо благослов Божији и молимо му се да им подари све најбоље у новој 1988. години."

Уредник Православља у време изласка петстотог броја био је свештеник Милан Д. Јанковић.

600. број - 15. март 1992.

„Тек пре годину дана Православље је остављено на миру. Више није на удару режимског притиска, али од садашње власти нема ни помоћи. Неки финансијски много јачи листови добијају државну дотацију, а српске правсолавне листове и часописе држава третира као неважне за општенародне интересе. Због високе трговачке продајне марже Православље нема могућности да се продаје на киосцима, па је самим тим хендикепирано и неравноправно у односу на друге листове...", пише, између осталог, у шестототом броју тадашњи уредник Драган Терзић.

Овај број изашао је 15. марта 1992. године, непосредно по обележавању годишњице мартовских демонстрација у Београду у којима су страдали један демонстрант и један полицајац. У свим београдским црквама 9. марта служени су помен и парастос „за покој душа свих изгинулих и свих жртава, од прошлогодишњег 9. марта до недавне трагичне погибије на свадби у Сарајеву..". У својој поруци тим поводом, Његова Светост Патријарх српски Павле, између осталог, каже: „Нису ли на данашњи дан прошле године у Београду, трагично погинула два наша брата, а пре два-три дана у Сарајеву, невино проливена крв оца на свадби свога сина, и између те две несреће оне друге у којима пострадаше толики и Срби и Хрвати, нису ли довољне да подејствују на ум и срце свију нас, да се истинско народно добро остварује не мржњом и насиљем, него чојством правде и истине хришћанске љубави. Примена мржње и зла неће ли нас поистоветити са злочинцима и насилницима који су учинили овој земљи и свему народу оволике несреће."

У овом броју Православља, чији се јубилеј поклопио и са 25-годишњицом излажења новина, најављено је Саветовање поглавара православних црквава у Васељенској патријаршији коме су присуствовали и Патријарх српски Павле и Епископ бачки Иринеј.

700. број - 15. мај 1996.

Четири године касније, 15. маја, изашао је седамастоти број. Главни уредник био је Епископ Атанасије Ракита а одговорни уредник свештеник Љубивоје Стојановић.

Поводом обележавања овог јубилеја, Патријарх српски Павле је поручио: „...Није, дакле, циљ излажења верских новина само да региструју догађаје, да буду верни обавештени о свему што се дешава у Цркви и свету, да знају и да буду у току актуелних догађаја, него да се сви осветле еванђелском науком, да их верни виде са те стране и имају правилни духовни став према циљу свога живота и свога постојања. То је Црква желела да постигне Православљем. Колико се у томе успевало, у тешким приликама у којима се налазила, оцениће читаоци и сви људи добре воље."

800. број - 15. јул 2000.

Осамстота годишњица Православља обележена је у броју од 15. јула 2000. године честитком Патријарха Павла. Главни и одговорни уредник је поново протођакон Радомир Ракић, а први пут у једном јубиларном броју на насловној страни појавила се и интернет адреса сајта Српске Православне Цркве као и е-маил адреса редакције.

Дакле, у новом миленијуму у коме се обележавало и две хиљаде година хришћанства, наша Црква је своју мисију проширила и кроз овај медиј.

900. број - 15. 9. 2004.

Наредни јубилеј новине Српске патријаршије дочекале су у боји и новог формата. Главни и одговорни уредник био је протојереј проф. др Љубивоје Стојановић, а помоћник садашњи уредник, тада протонамесник Миодраг Поповић.

Деветстоти број обележила је вест да је Његовој Светости Патријарху српском Павлу додељено највише државно одликовање, Орден Немање првог степена, затим интервјуи са Архиепископом краснојарске и јенисејске области Руске Православне Цркве Антонијем и министром вера Миланом Радуловићем, као и предавање Епископа захумско-херцеговачког Григорија. Била је то година када смо обележавали два века од Правог српског устанка што је и Православље пропратило својим чланцима. У овом броју први пут се појавила и рубрика Црква и технологија, која ће изазвати доста пажње у наредним бројевима.

1000. број - 15. новембар 2008.

Из године у годину, из броја у број приближили смо се и до сада највећем јубилеју, хиљадитом изласку Православља.

О њему ће, надамо се, за неколико година писати неко ко буде обележавао излазак 1100-ог броја. Можда ће у чланку попут овог писати: «Тај јубиларни број изашао је 15. новембра 2008. године. Главни и одговорни уредник био је протојереј-ставрофор Миодраг Поповић а Православље је за ту прилику имало 20 страна више...»

А можда и не буде тог спомена... Свеједно, важно је да и наредних година Православље проналази пут до читалаца који га ишчекују, критикују, хвале, али свакако дају смисао његовом излажењу сваког 1. и 15. дана у месецу.