У Музеју примењене уметности у току је репрезентативна изложба Ризнице манастира Хиландара, аутора Душана Миловановића, музејског саветника. Изложба и двотомни каталог настали су као резултат три деценије дугог истраживачког рада екипе Музеја примењене уметности, предвођене Душаном Миловановићем, у манастиру Хиландару и на Светој Гори. Изложба је спектакуларно постављена на три нивоа Музеја примењених уметности у Београду.
После деценијских истраживања и систематског пописивања разнородног материјала из области примењене уметности, на који су чланови екипе наилазили, уследила је музеолошка обрада овог богатства, која ће бити представљена у више свезака у наредним годинама. Овогодишњи том може се посматрати као врста уводне свеске у којој је, ради бољег увида у свеукупни материјал у Хиландару, представљен пресек разнородних предмета на које су истраживачи наилазили, било да је реч о драгоценим примерцима или једноставним предметима за свакодневну употребу. 
Изложба Ризнице манастира Хиландара састоји се из неколико делова. Први су документарне изложбе о хиландарским ризницама уз пратећи материјал из музејских колекција који се стилски, временски или по другим основама везује за хиландарске ризнице. Следе сегменти који су посвећени различитим видовима фактографије везане за манастир, посебан део посвећен обнови Хиландара и оригинални материјал пореклом са Свете Горе и из Хиландара. 
На изложби су представљени сакрални предмети, пореклом из Хиландара или са Свете Горе који су се стицајем различитих, историјских околности затекли у институцијама културе Србије. Међу њима је десетак рукописних књига (Јеванђеља, минеји, зборници) пореклом из Хиландара, које се данас чувају у Српској академији наука и уметности, Народној библиотеци Србије, Историјском музеју Србије. Приказани су и драгоцени предмети из колекција Музеја примењене уметности, Народног музеја Србије и других институција. Представљена је и веома вредна колекција икона из Задужбине краља Петра И са Опленца која је формирана од поклона самих Хиландараца и других светогорских манастира, добијених приликом крунисања краља Петра, током његове владавине, као и владавине краља Александра. Сви предмети на изложби припадају највишим категоријама културне и уметничке баштине српског народа.
Изложба је организована уз материјалну помоћ Министарства културе Србије, са благословом Свете српске царске лавре Хиландара и подршком Задужбине Светог манастира Хиландара из Београда. Изложбу је отворио академик Динко Давидов.
„Хиландарски ктиторски чин монаха Саве и монаха Симеона, потоњих српских светитеља, као и боравак и списатељски чин монаха Доментијана и Теодосија, означавају највећи успон и светковину српске средњевековне црквене и културне историје“, рекао је Давидов. Академик је изнео свој утисак да се на овој изложби и у њеном каталогу огледа сам Хиландар и осећа присуство светиње у Србији и Београду.
Изложба блага из ризница Хиландара трајаће до 15. јануара следеће године. |
