Храм Св. Петке подигнут је октобра 2004. године у близини Аде Циганлије, у насељу Чукаричка падина, на углу улица Лазаревачки друм и Обалских радника. Ово урбано насеље Београда је лоцирано западно од Бановог Брда и источно од Макиша.
До изградње овог храма, становници насеља су у парохијском смислу били упућени на цркву Св. Ђорђа на Бановом Брду, која је 90-тих година била једина црква на општини Чукарица. С обзиром на то да се током последњих година насеље у великој мери проширило, јавила се потреба за подизањем храма на Чукаричкој падини, како би се верницима овог краја омогућило да на адекватан начин задовољавају своје верске потребе. Довољно је напоменути да је, у тренутку када се родила ова идеја, Чукаричка падина бројала око 15 000 становника. Свештеник храма Св. Ђорђа на Б. Брду, Никола Јовић, као један од разлога за подизање православне светиње у овом насељу наводи и податак да је током Првог и Другог светског рата на овом подручју изгинуло много Срба бранећи Београд. Врло брзо је уследила иницијатива од братства храма Св. Ђорђа на челу са старешином Славком Божићем и приступило се одабиру адекватне локације за храм.
Патријарх Српски Г. Павле је са свештенством храма Св. Ђорђе обишао три локације које је Општина Чукарица понудила цркви, и сложили су се да је да је најподесније земљиште на углу улица Лазаревачки друм и Обалских радника. Са овог места црква у потпуности доминира насељем и оплемењује га. СПОРНИ ТЕМЕЉИ
Убрзо се приступило прибављању разних административних докумената, сагласности, потврда и остале документације како би се добила дозвола за градњу. Темељи храма су освећени 1999. , а градња је започета августа 2001. године. Међутим, на самом почетку се свештенство суочило са проблемима. Наиме, пошто је утврђено да је тло одабране локације за градњу нестабилно јер има подземних вода, као најбоље решење за темељ прихваћена је тзв. плутајућа плоча. Исправност такве одлуке је црквени одбор довео у питање.
По овом питању су се могла чути разна мишљења, но, упркос постојању све неопходне документације и благослову Његове Светости Патријарха Павла, није се отпочињало са градњом све док стручњаци нису извршили мерење и утврдили да су се слегли темељи. Након што је то потврдио Воја Марисављевић, статичар на храму Св. Петке који је радио и статику Храма Св. Саве, и тако отклонио сваку сумњу, приступило се изградњи. Треба напоменути да је ово прва црква која је грађена на овакав начин. Због недостатка средстава, градња је текла мало спорије, тако да је храм подигнут за три године, искључиво прилозима верника.
Богослужења су почела да се врше још за време трајања радова, у монтажној капели поред храма. Она још увек служи као канцеларија свештеника док се не изгради планирани парохијски дом.
Освећење храма је, по благослову патријарха Павла, извршио Епископ западноамерички Лонгин 24. октобра 2004. године. АРХИТЕКТУРА
Аутор пројекта храма је архитекта проф. Бранко Пешић. По његовим сопственим речима, док је, још као студент, након савезничког бомбардовања Београда 1944. године, сликао порушену капелу Св. Петке на Калемегдану, није могао ни да претпостави да ће се, педесет четири године касније, по његовој идејној замисли, у Београду градити црква посвећена овој великој Светитељки. Осим цркве Св. Петке на Чукаричкој падини, он је био протонеимар и Храма Св. Саве. Такође је аутор једне од најважнијих зграда на панорами Београда – Београђанке. Поред свих ових великих и важних пројеката, црква Св. Петке, по његовим речима, представља круну његовог стваралаштва. Пројекат изградње овог храма је првобитно био у најужем избору за цркву на Новом Београду, међутим на инсистирање о. Николе Јовића коме се ово решење изузетно допало, одлучено је да тако изгледа нова црква на Чукарици.
Црква је пројектована у српско-византијском стилу у који су унети и елементи савремене архитектуре, како би се уклопила у амбијент стамбеног насеља. Храм је споља урађен од белог мермера, украшен златним бордурама и розетама. У основи храма је уписан крст, а црква има пет купола – главну и четири мале, од којих су две звоници. Жеља архитекте је била да ово буде прва српска црква са позлаћеним куполама по узору на руске храмове, а да иконостас буде од белог камена са позлатама, као што су некада рађени иконостаси у Србији и Византији. ИКОНОСТАС И ФРЕСКОПИС
Иконостас је ипак урађен у дуборезу, као и тронови, округле певнице, целиваовице, Горњи престо у олтару, Христов гроб, и тронови Св. Саве и Св. Петке. Иконе на иконостасу су рад рукопроизведеног иконописца Веронике Ђукановић.
Након освећења храма, Патријарх је благословио да се отпочне са осликавањем храма у целости у фреско техници , тј. на свежем малтеру. Посао је поверен фрескописцима М. Белошевићу, М. Пашићу, и Д. Радовановићу, који су цео храм осликали у византијском стилу у периоду од 2004 до 2008. године. Освећење фресака је извршио викарни Епископ хвостански Атанасије служећи Литургију поводом храмовне преславе, празника Св. Петке Трнове.
Основна карактеристика живописа храма Св. Петке је то да је ово црква са највише осликаних Срба светитеља. Између осталог, представљени су: Св. Владика Николај, ава Јустин, св. Кнез Лазар, св. Јован Владимир, св. Јоаникије Девички, св. Василије Острошки, св. Петар Дабробосански, св. Платон Бањалучки, св. Ермил и Стратоник, св. Висарион Сарајски, св. Рафаило Банатски, и др. Осим тога, ово је први храм у коме налазимо осликано житије Св. Петке – „Живоносни Источник”. Приказан је и знатан број светитељки: Марија Магдалина, Царица Милица, Јелена Српска, Св. Ана, итд. На галерији су, поред композиција Ваведење и Велика Госпојина, представљени св. Јован Лествичник и св. Јован Кронштатски.
Свештенство храма, на челу са старешином протојерејем Николом Трајковићем, недавно је отпочело подухват изградње великог парохијског дома од 600 квадрата у три нивоа, који је такође пројектовао арх. Б. Пешић, а радове води арх. Томислав Милошевић. Његовом изградњом би се остварили услови за побољшање духовног живота парохије кроз организовање трибина, часова веронауке, решавање канцеларијског простора за свештенике, одржавање хорских проба... Осим тога, у плану је и градња капеле за паљење свећа и дворишне ограде.
Упркос отежаним условима, свештенство развија мисионарску делатност храма. При храму је активно Друштво побожних жена које са свештеницима посећују болесне, помажу у организивању прославе храмовне Славе (када у храм дође и преко 10 000 људи), прославе Св. Саве и слично.
При храму је активан мешовити хор, а негује се и певничко појање. У најскорије време се планира покретање школе певничког појања. |
