Новости из хришћанског света
ЦАРИГРАД - МОСКВА
На устоличење Патријарха московског и целе Русије Кирила, цариградски Патријарх послао је свог изасланика, архиепископа критског Иринеја, који је имао и посебан сусрет са руским првојерархом. У поруци Патријарху Кирилу, васељенски Патријарх поздравља „сестру и драгу кћер“ – руску цркву - желећи да служење Патријарха Кирила буде дуго и славно, понудивши хармоничну сарадњу у славу Бога и ради општег сведочења Православља у сваременом свету. Патријарх Кирил се позива да у „наредним месецима“ посети Фанар. За сада није прецизиран термин канонске посете.
Патријарх Кирил је са благодарношћу прихватио овај позив, надајући се да ће са Патријархом Вартоломејем успоставити „братски однос“, као и отворити дијалог између двеју Цркава.
Као Митрополит, Патријарх Кирил је последњи пут посетио Константинопољ октобра прошле године, где је био један од учесника свеправославног сусрета.
У Москви се напомиње да је за стање у Православљу однос између Москве и Цариграда од посебног значаја. Између њих постоји неколико отворених питања која ће се ускоро поново размотрити. Руска Црква добила је статус патријаршије од Цариграда 1589. године, са петим местом у диптиху, после древних патријарија. МОСКВА – ВАТИКАН
На устоличење Патријарха Алексија, папу Венедикта Шеснаестог представљао је кардинал Валтер Каспер. Патријарх Кирил је ватиканску делегацију одвојено примио после интронизације, у својој резиденцији, изразивжи жељу да се односи двеју цркава развијају у „атмосфери узајамног поштовања и сарадње“, пре свега у области очувања традиционалних хришћанских вредности у Европи и свету.
У Москви је истакнуто да се Патријарх ове године неће сусрести са папом Венедиктом. Сусрет се у принципу не искључује, као и раније, он се пак мора добро припремити и испунити одређене предуслове, уз укањање оптерећења која су добро позната. Као Митрополит, Патријарх Кирил је више пута разговарао са садашњим папом и његовим претходником. На одлуке Патријарха, такође и о важним сусретима, утиче и мишљење верујућег народа, клира и епископата, речено је у патријаршији. ПОСЕТА СМОЉЕНСКУ
Патријарх Кирил је од 7. до 9. фебруара посетио је град Смољенск. Као Митрополит водио је 25 година смољенско-калињиградску епархију, која ће ускоро бити подељена на две. Епархија сада има 207 парохија, 9 манастира, Митрополита и двојицу викарних Епископа, 193 свештеника и 12 ђакона, сматра се да је то много. Сама смољенска епархија ће имати 135 парохија, а калињинградска 72.
Дочекан је са државним почастима, од локалног губернатора и посебног војног одреда, а војни оркестар на аеродрому је одсвирао државну химну. У име клира Патријарха су поздравила двојица викарних Епископа, Серафим и Игнатије. У саборном Успенском храму служен је акатист пред чудотворном Смољенском иконом Богоматере и сутра дан св. литургија. Тада је Патријарх обавио прву јерејску хиротонију као првојерарх, протођакона Александра Мелничука, који је пре 36 година рукоположен за ђакона. Патријарх се у опширној проповеди опростио од града који му је „био на срцу“, где је, како је рекао, доживео сву драматику последњих деценија руске историје. „Клањам се народу нашем, верујућем народу Смољенска“. Клир је посебно позвао на рад са младима, на мисионарење, јачање односа са медијима и инситуцијама грађанског друштва. Речи упућене „драгим оцима, браћи и сестрама“ верници су пропратили са великим узбуђењем и захвалношћу Богу да је њихов пастир постао сверуски.
Парламент губерније прогласио га је за почасног грађанина. У згради Официрског дома у Смољену Патријарх је осветио спомен-капелу подигнуту у знак сећања на пале совјетске војнике пре 20 година у Авганистану, који потичу из смољенске области. Црква је тада била против ове војне интервенције, у којој је погинуло много руских војника а бројни су се вратили као тешки инвалиди, живе са тешким траумама. И они су се окупили око свога духовног оца.
Патријарх је најавио да ће обићи и Калињинград, а ван Русије прво ће посетити ускоро Украјину – Кијев и покушао да уједини тамо подељено Православље. Поглавар англиканске светске заједнице, архиепископ кентерберијски Вилијамс, позвао је Патријарха да посети Уједињено Краљевство као „драгоцен гост и брат у Христу“. ПОДРШКА РОМАНОВИХ
Све три живе генерације руске царске династије Романових подржавају новоизабраног Патријарха Кирила желећи му „здравље и дуговечност на добро Руске Цркве и светског Православља“. Велика кнегиња Мариа Владимировна, која је сада на челу династичког дома, у своје име, као и своје мајке, велике књегиње Леониде Георгијевне, и сина и наследника великога кнеза Георгија Михаиловича, упутила је поруку Патријарху Кирилу поводом његовог устоличења.
Његов избор означава се „саборном вољом народа“, исказаном благодаћу Духа светога. Кирил је достојан наследник ранијих руских првојерараха. Хармонично поседује у себи неопходности једног Патријарха, молитвеника и администратора, надахнут је проповедник и сабеседник, бескомпромисни заштитни интереса Цркве, мудри дипломата, теолог. Својим пастирским радом и архипастирским служењем стекао је љубав и поштовање милиона православних хришћана, ужива поштовање људи других вера и убеђења.
Династија Романов владала је Русијом од 1613. до 1917. године. ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИ РЕЧНИК
У Москви се почело са спровођењем пројекта израде „савременог црквенословенског речника“ на коме ће радити теолози, са Московске духовне академије, као и других црквених установа, али и из државних института за језик. Током историје, дуге преко хиљаду година, црквенословенски је коришћен у Моравској, Чешкој, Бугарској, Србији, Македонији, Хрватској, Русији и другде. Такође код несловенских народа – Румуна, Литванаца. Овај језик је не само богослужбен, већ и литераран.
У Русији нису задовољним постојећим руско-црквенословенским речницима, којих има неколико. Најбољи али „застарео“, потиче од протојереја Григорија Ђаченка. Користан је и речник бугарског архимандрита Атанасија Бончева из 1950. Током израде прегледаће се веома обимна литература. Посао олакшава изузетан труд новосибирског свештеника Владимира Шина и супруге му Марине, који су деценијама упоређивали многобројне текстове., књиге и повеље. Нови речник мора да садржи и граматички део, као и упуте на грчку лексику. Рачуна се с тим да ће бити завршен за пет година. „ЦЕНТАР ПРАВОСЛАВЉА“
Цариградска патријаршија има намеру да грчко острво Родос претвори у „центар Православља“, саопштено је у Атини. Оно се налази под јурисдикцијом Васељенске патријаршије. То је наговестио и Патријарх Вартоломеј многобројним представницима помесних православних цркава који су октобра месеца посетили острво у оквиру обележавања 2000. годишњице рођења апостола Павла.
На Родосу су шездесетих година одржани бројни међуправославни скупови који су усвојили веома важне документе, као и међуконфесионалне дијалошке конференције. Припремљени документи били су намењени Свеправославном сабору. На Родосу је одржан и припремни скуп за Конференцију европских цркава а такође и припреме за свеправославни скуп на Фанару, одржан октобра прошле године.
Цариградска патријаршија сматра да нема погоднијег места за православна сусретања него што је Родос. Сада би се ту могле наставити припреме Свеправославног сабора.
Митрополит Родоса је сагласан са намером успостављања „Патријаршијског центра“ који би био саграђен уз саборни храм „Светог Благовештења“. СЕОЦЕ ДОБИЛО ЦРКВУ
Село Борово у околини Старе Загоре у Бугарској има само 80 становника. Некада их је било више стотина. Цркву никада нису имали. Пре двадесет година им је изграђена надкривена аутобуска станица од 276 квадратних метара. За њом већ годинама нема потребе. Аутобус пролази једном дневно за оближњи градић Батун, али трасом која је већ гонинама ван села.
Сада ће станица бити претворена у храм. Сеоски кмет Иван Попов добио је већ све потребне дозволе а старозагорски Митрополит Неофит је благословио подухват. ДЕКРЕТ ОБАМЕ
Нови амерички председник Барак Обама именовао је евангеликалног црнопутог свештеника Џошуу Дубоја из Бостона да руководи „Бироом за верске послове“. Како Америка нема министарство вера, ова канцеларија је највиши председнички саветодавни орган по питању религије. Он узима у обзир ставове и специјалног међуконфесионалног тела, у коме су представници 25 верских заједница.
Дубојс потиче из Нешвила (Тенеси), студирао је на познатом универзитетуту Принстон. Председник, истиче се, у њега има „велико поверење“. Сада му је 26 година.
Овај биро има задатак да из државних издашних средстава подржава првенствено црквене социјалне програме и да обавештава председника о питањима која се тичу свих цркава и верских организација.
Сам председник, који је протестант и увек истиче своју побожност, још се није определио у којој парохији у Вашингтону ће редовно да одлази на богослужење. ОБЈАВЉЕН „ЧИНОВНИК“
Московска патријаршија је саопштила да је Издавачки савет РПЦ објавио прву књигу која носи благослов новоизбараног Патријарха Кирила. Наслов књиге је „ Чиновник архијерејского свјашченослуженија“.
По традицији, на почетку су вечерње и јутарње молитве, литургије светог Јована Златоустог, Василија Великог и Предјеосвећених дарова, чинови рукополагања ђакона и свештеника, отпусти, благодарствене молитве, месецослов. У односу на ранија издања, унете су неке измене у складу са „савременом праксом служења архијереја, и посебно Патријарха“. Текст је распоређен тако да подсећа на чиновнике како су били штампани до пре стотинак година, како би истовремено могли да га користе у саслужењу ђакон и јереј.
Издавачки савет има за ову годину веома обиман програм, посебно издавања богослужбених књига. ПАТРИЈАРХ ИЛИЈА ДРУГИ
Грузијски Католикос-Патријарх Илија Други налази се на лечењу у Немачкој, где ће остати још више недеља, саопштила је патријаршија у Тбилисију. Ради се о „поступку рехабилитације“, о коме се детаљи не саопштавају. Лекари су саветовали да се досадашњи третман настави још неко време, иако се Патријарх „осећа добро“. Демантује се да се ради о срчаним тегобама, како је раније извештавано.
Патријарх Илија је намеравао да присуствује устоличењу Патријарха Кирила. Међутим, последњих дана јануара дошло је до здравствених проблема који су изискивали хитну хоспитализацију.
Грузијски поглавар рођен је 1933. године, а на челу Цркве је од 1977. године „БРАТСТВО ПИЈА ДЕСЕТОГ“
Одлуком папе Венедикта Шеснаестог, крајем јануара следбеницима надбискупа Марсела Лефевра (1905–1991), који је искључен из Цркве 1988. када је без дозволе Ватикана посветио четворицу бискупа, укинута је екскомуникација. Лефевристи међутим нису за узврат признали одлуке Другог ватиканског сабора (1962–65) које осправају. Један од четворице бискупа, Британац Ричард Вилијамсон, дао је недавно интервју који је означен као антисемитски, јер оспорава уништавање Јевреја током Другог светског рата, посебно у Аушвицу. То је изазвало оштре реакције у свету, и у самој Римској цркви, и тражење да се Ватикан дистанцира од бискупових изјава. Вилијамсон се извинио папи због нанетог му бола, али не и Јеврејима. Речено је да те речи не значе канонски, већ морални преступ оспоравања историјских чињеница.
Ватикан је након доста критика званично затражио да Вилијамсон повуче своје ставове, што он и даље одбија. Сада се налази у Аргентини где руководи богословијом. У бројним анализама констатовано је да „Братство светог Пија Десетог“, коме припадају лефевристи, има негативне ставове према свим другим хришћансим црквама као и према верским слободама уопште. Они чине 0,1 посто римокатолика света, има их око пола милиона, посебно у Италији, Немачкој, Француској. Центар им је у швајцарском месту Екол. Међу члановима је и око 500 свештеника. |
