Верски живот у Крагујевцу

Двадесетосмог јануара, одржана је прва трибина из овог циклуса са предавачима о. Давидом (Перовићем) доцентом на катедри за Хришћанску етику, и мр Богданом Лубардићем, асистентом на Катедри за философију Православног богословског факултета Универзитета у Београду. Они су својим предавањима започели представљање овог подухвата који представља плод сарадње Богословског факултета и Министарства вера у Влади Републике Србије, и који још увек траје. Подухват „Српска теологија у 20. веку” започет је октобра 2006. године првим научним скупом на исту тему, са планом да се научним скуповима покрене домаћа академска јавност на бављење истраживачким проблемима и резултатима српске теологије у 20. веку, а затим да се у неколико свезака објављују резултати тих научних истраживања.


Након краћег представљања гостију од стране домаћина, трибину је отворио мр Богдан Лубардић предавањем на тему „Српска религијска философија у 20. веку”, у коме је представио своје истраживање на ову тему. У краћим цртама, он је изложио терминолошки и концептуални увод у истраживање појма религијске философије у нас, а затим наставио диференцијацијом српских религијско-философских истраживања: систематским структурисањем веза између области истраживања. У свом раду он је поделио српску религијску философију на шест, односно седам области истраживања.

У наставку излагања, мр Лубардић је говорио о свакој од тих области, а на крају је представио, усмено и визуелно преко фотографија, најзначајније личности српске религијске философије у 20. у веку.

О „Богословљу Патријарха Павла” говорио је доцент о. Давид (Перовић) који, осим што је професор на Богословском факултету, у протеклих неколико година је и послушаник Његове Светости Патријарха српског Г. Павла. У краћем уводу, о. Давид је изложио богословски лик патријарха Павла, истичући да је дух његових поука, мисли и изрека дух православног предања – библијског и литургијског, отачког и филокалијског, мисиолошког и пастирског, истичући да „у свему што је Патријарх Павле изговорио преовлађује предањско благочешће и смирење, човекољубље и брига за спасење свих људи, затим његова уздржаност, промишњеност, скромност и трезвеноумље и сећање на Страшни суд и на Царство Божје”.

Након увода, о. Давид је наставио да о богословљу Патријарха Павла говори пробраним изрекама Његове Светости на различите теме: О Царству Божјем, Евхаристији, Светом Писму, Вери, Богословљу, Христу, Светитељима и Светости, Хумору, Бесмртности, Божјој правди, Сећању на Страшни суд.

ЛЕК ЗА БЕСМРТНОСТ

Свакодневно служење светих Литургија и акатиста у храму Свете Петке, у крагујевачком насељу Виногради, у периоду дужем од месец дана, а по благослову  Епископа шумадијског г. Јована, донело је  26. децембра 2008. године, врхунац Божје објаве. Током архијерејског служења свете Литургије потекло је на иконостасу свето миро, наочиглед свих служашчих и верног народа.

Подсећамо да је црква Божја у Виноградима, након назнака у новембру нарочите Божје благодати кроз мироточење престоних икона, добила благослов епископа Јована да се свакодневно служе Литургије и акатисти. Архијерејски благослов је укрепљен и посебним старањем Епископа.
Владика је у цркви Свете Петке началствовао на деветнаест литургијских сабрања. Народ је у све већем броју, долазио у цркву и молитвено учествовао у евхаристијској радости која је била увећана јеванђелским поукама које је Владика Јован редовно упућивао својој пастви. Потврдило се да тај учитељски и молитвени благослов прати милост и благодат Божја која се пројављује кроз мироточење икона у овом храму.

Оваква изобилна Божја благодат, која нас посећује ових дана, живи је доказ да је света Литургија лек за бесмртност, како каже свети Игнатије Богоносац у Посланици Магнежанима (6,2) – радионица бесмртности, место спасења, догађај Царства небеског.