Велики хришћански празник Сретење Господње уједно је и Дан државности Републике Србије. Свету архијерејску Литургију у цркви Вазнесења Господњег у Орашцу служио је Митрополит црногорско-приморски Амфилохије уз саслужење Епископа шумадијског Јована, свештенства и ђакона. опширније »

Ближила се зима лета Господњег 2009. крају. Ближио се и велики хришћански, државни и војни празник Сретења Господњег. опширније »

Млада редитељка Александра Јелић режирала је бројне документарне филмове, спотове, рекламе, перформансе. Каже, међутим, да је свој позив испунила смислом тек када је позориште одвела у - затвор. Све је почело када је крајем деведесетих, пред крај студија, боравила у Прагу и од једног старијег колеге сазнала да се бавио позоришним радом са пацијентима психијатријске болнице. Тада је добила идеју да би било дивно унети позоришну игру и радост стварања y место какво је затвор. опширније »

Постоји један народ који се са Богом срео давно, толико давно да се вријеме тог сусрета не може одредити никакавим мјерењем историчара, археолога и других земаљских истраживача. Просто, памти се и сви знају да је почело од сусрета од упознавања, оног упознавања лицем ка лицу. Бог се јавио, и није се цио народ у један мах са Богом упознао, него је све почело од једног човјека. Тај први, тај један је повјеровао, одговорио на Божији позив, а за њим су следовали и други. опширније »

Бољи познаваоци руске културне и медијске сцене сигурно ће се сложити да је један од најзначајнијих догађаја на том пољу било појављивање неиграног филма „Пропаст империје - византијска лекција“, аутора архимандрита Тихона, настојатеља Сретењског манастира у Москви, као и присуство овог филма на јавној сцени Русије током целе протекле године. опширније »

Други саговорник у серијалу „ Изазови духовности 21. века“ је књижевник Радослав Братић, рођен 1948. године. У Билећи и Требињу је учио основну и средњу школу, у Београду је студирао југословенску и светску књижевност. Био је секретар и потпредседник Удружења књижевника Србије, заменик главног уредника БИГЗ-а, главни уредник часописа Реласион, и уредник Књижевне речи, часописа Знак и Књижевност. Добио је скоро све значајније награде за прозу, као што су Андрићева, Исидорина, награда „Ћамил Сијарић“, „Меша Селимовић“. „Лазар Вучковић“, Кочићева награда за целокупно дело, Награда листа „Борба“ за најбољу књигу године, „Душан Баранин“ и награда „Светозар Ћоровић“, „Златни беочуг“ за допринос култури главног града, итд. Дела су му превођена на више језика и заступљен је у скоро свим страним и домаћим антологијама српске прозе. Сматрају га једним од најзначајнијих савремених српских писаца. Питамо Братића о његовом пореклу. опширније »

За разлику од скупа одржаног истим поводом у децембру месецу 2008. године на Институту Светог Сергија у Паризу где је средишња тема било животно дело оца Александра, њујоршки домаћини су се одлучили да пруже увид у савремена кретања литургијске науке и њихове везе са Шмемановом богословском мишљу. опширније »

Поред личних запажања, која носи у памћењу, и разговора са оцем и учесницима устанка, Прота се за писца спремао и на посебан начин. опширније »

Талас страдалника и руских невољника изроди, и ка Србији упути, пошаст звана „Октобарска револуција“. И целој Европи, за опомену страшну. опширније »