Хиландарска сретењска сретања

 Из Царске Лавре Немањића стигао је позив за велико сретењско сабрање који ће окупити браћу на изворишту нашег народног бивства. Радост је испунила све крајеве наше Отаџбине. У седмовратој Жичи где стрпљиво води своју епархију, Његово Преосвештенство епископ Хрисостом се силно обрадовао позиву да посети братство чији је и сам некада био сабрат. Позив је стигао и свештеницима и ђаконима разних епископија, а посебно је велика радост била у војним јединицима од Суботице па до Ниша јер су и поједини припадници наше христољубиве Војске призвани на ово свето сабрање. Њима је братсво манастира Хиландара упутило позив, између осталог, и због тога што ће на Сретење њихов некадашњи колега, монах Доситеј бити рукоположен у чин јерођакона.У навечерје Св. Мученика Трифуна у црквици Св. Архангела Гаврила, која је саграђена у част ослободилаца у Првом светском рату, група од 15 официра и 3 ђакона се помолила Царици небеса и Св. Оцу Николају за срећан и богоугодан пут. Никога није уплашио ни мраз ни снег јер када се на овакав пут крене чистога срца и са пуним поверењем у Господа онда нема места за сумњу да се неће стићи тамо куда се кренуло.


 У освит трифунданског дана стигосмо до још успаваног Уранополиса пригрљеног сивкастим таласима Егеја и обавијеног танким слојем магле. За трен нам се учинило да овде нема живе душе, али брзо смо се разуверили у то јер су реке православних поклоника свих нација испунили улице овог малог града на капији Свете Горе. На бродићу „Достојно јест“ нас је изненадило благо медитеранско сунце које је својим сјајем указивало на сву лепоту Свете Горе којој смо се без даха дивили. Посебно су нам удивљење изазвали већ процветали пупољци младих садница који су нам сведочили да је ово парче земље добило благослов Мајке Божије да зрачи благошћу и красотом.

 Визуелни контакт са нашим светим манастиром док се спуштасмо низ падине је увек нови доживљај за поклоника. Овај немањићки горостас је опет ту да сачува наше народно памћење од заборава. Онима којима је ово било прво путешествије у Хиландар тај тренутак представља испуњење вишегодишњег сна. Сусрет са хиландарским гостопримцем уз традиционални ратлук и чашу хладне изворске воде нас је моментално окрепио од дугог ноћног пута. Браћа су се међусобно упознавала радујући се ширењу пријатељског круга. Монах Доситеј нам се, уз срдачан осмех пун благости, захвалио што смо се одазвали на позив братства и дошли да заједнички прославимо велики Господњи празник и присуствујемо његовом рукоположењу.

Пало је вече на светогорске брегове а клепало је позивало поклонике на велико и свечано бденије. Велики број свештеника, свештеномонаха, јерођакона и ђакона обучених у хиландарске одежде које као да је неко скинуо са фресака и ставио на њих, је испунио брод, олтарски простор и певнице манастирске цркве. Његово Преосвештенство епископ жички Г. Хрисостом је заузео место намењено првојерарху ове свете службе које се налази тик уз Богородицу Тројеручицу. Смењивали су се појци за певницама, смењивали су се напеви, јектеније, стихире и радовало се и небо и земља овој служби. Владика Хрисостом је више пута узимао учешћа у певничком појању и тиме још додатно украсио певање које се узносило до анђеоских висина. Окупљени народ се радовао што је део овог дивног славља. Сати су се низали али сила свеноћног богослужења није слабила. Безмало сви окупљени су дочекали крај седмочасовне службе Божије која их је припремала за јутарњи литургијски полет ка Царству Христовом.


Сретење Господње 2009. Лета Господњег је у Хиландару призвало на сусретање са Богом војнике и свештенослужитеље и пристигли верни народ. Литургија је била тако торжествена да сваки покушај њеног описа би унизио оно што се тога јутра догађало под капом храма Светог краља Милутина. Да ли је ствар случајности или пре промисла Божијег, овога великог дана за хришћане, Српску Војску и нашу Отаџбину, у немањићкој Лаври су једни поред других Богу литургијске химне узносили верујући људи, свештенослужитељи, официри. Дана када се њихови празници сретају и стапају у једно, тако се и они сретоше и у Чаши вечности посташе једно. И баш овога дана, бившег официра, епископ Хрисостом је рукоположио у јерођакона. У личности о. Доситеја се на најбољи начин пројавио вапај за враћањем наших честитих официра богољубивости и родољубивости. Молитве и искрени вапаји његовог срца су сигурно допринели да се у редовима наше Војске јављају људи жељни духовног окрепљења. С благословом владике Хрисостома и првог епитропа манастира, о. Методија, након Литургије је христољубиво војинство заједно са браћом свештеницима и монасима као један отпевало песму Владике Николаја посвећену недељи.

Трпеза љубави је овом приликом нарочито била богата. О. Методије је у име игумана манастира, о. Мојсија и у име братства, захвалио епископу Хрисостому што се одазвао на позив и дошао у Хиландар. Замолио је владику да пренесе поздраве хиландарског братства Његовој Светости Патријарху српском и Свештеном Сабору Српске Цркве. Истакао је да хиландарски монаси владику одувек сматрају за свог сабрата и да тако мисле и дан данас. Још једном нам је свима објаснио дубоки смисао празника Сретења. Осврнуо се и на то што је овај велики дан уједно и дан Војске Србије и позвао је присутне официре да се у свему угледају на Карађорђа. Потом се својом беседом пуној радости и духовног задовољства обратио Његово Преосвештенство епископ Хрисостом. Захвалио се на позиву и истакао је да га долазак у Хиландар увек обрадује с обзиром да је овде живео. Беседивши о јеванђеоској причи о блудноме сину објаснио нам је да сваки човек пролази кроз оно кроз шта је прошао блудни син у поменутој причи. Онај који се одлучи да крене подвигом монаштва заправо сагледава да живи у веома далекој земљи од Царства Божијег и желећи да се бори за то Царство напушта свет и одлази у манастир. Као конкретан пример је истакао о. Доситеја који је некада био официр и служио је земаљском цару, али се одлучио да као монах ратује другачијим оружјима за царство Христово. Владика је још додао да је о. Доситеј пример на који можемо да се угледамо.

До поласка назад имали смо сусрет са јерођаконом Доситејем. Још једном смо се заједнички подсетили старих дана и разноразних доживљаја. Помало тужни смо се растали. Братсво манастира Хиландара је изашло испред зидина да нас поздрави. До Уранополиса смо заједно путовали са епископом Хрисостомом где смо се братски поздравили.

Нагомиланог духовног блага у душама у цик зоре 17. фебруарског јутра смо се вратили снегом прекривеној црквици у Хумској улици а одатле лавиринтима савременог живота.