Јубилеј духовне обнове

У предивном амбијенту и молитвеној атмосфери служена је Света архијерејска Литургија са архипастирским благословом и духовним окриљем Његовог Преосвештенства Епископа далматинског г. Фотија.Ово молитвено евхаристијско сабрање, сажето у евхаристијском приносу Тела и Крви Господње, окупило је поред Преосвећеног владике Фотија и Његово Преосвештенство Епископа стобијског г. Давида и Преосвећеног Епископа горњокарлочког г. Герасима, уз саслужење свештенства и монаштва Архиепископије охридске и Епархија горњокарловачке, захумско-херцеговачке, осјечко-пољске и барањске, сремске, бачке и далматинске. Овом молитвеном сабрању претходило је свечано празнично богослужење и предавање Преосвећеног владике Давида на тему: „Историјат Охридске архиепископије и савремено стање Цркве у Македонији“. Свечани тон претпразничном и празничном расположењу дао је мушки хор из Београда под управом ђакона Владимира Руменића.После Заамвоне молитве уследио је чин благосиљања славског кољива и резање славског колача, после чега је уследила трпеза љубави, која је завршена Духовном академијом и културно-уметничким програмом хора из Београда.


 У манастиру Крки основана је Богословија, још 1615. године у време патријарха Пајсија Јањевца (1614–1647) и митрополита дабробосанског Тодора, егзарха тада Далмације. Епископ далматински Јосиф Рајачић, доцнији патријарх српски (1829–1861), основао је по угледу на Богословију, 1833. Богословско училиште у Шибенику, које ће се 1841. преселити у Задар. У време епископа далматинског др Никодима Милаша (1890–1911), Богословија је доживела свој потпуни духовни процват, и постаће једна од најпознатијих школа Српске Цркве. Ова Богословија постојаће до 1920. године. После Другог светског рата, трудом и залагањем блаженопочившег епископа жичког, а тада далматинског Стефана, и ректора Богословије Николаја Мрђе, сада митрополита дабробосанског, покренута је поново 1964. године као Богословија Света Три Јерарха. Августа месеца 1995. године, нажалост, дошло је до познатих историјских искушења, па је опет дошло до прекидања рада Богословије у манастиру Крки, и настављања са радом на Дивчибарама, па доцније у Србињу. Трудом и залагањем садашњег епископа далматинског Фотија (Сладојевића), поново је 2001. године настављен рад Богословије Света Три Јерарха у манастиру Крки.


Поводом Славе Богословије, која ове године обележава велики јубилеј, 45- годишњицу обнављања високошколске просветне установе, ову древну светињу посетило је мноштво верника Далматинске епархије, као и угледни гости: изасланик Екселенције амбасадора Републике Србије г. Јовановић; затим г. Радивоја Цветићанина, који је овом приликом уручио компјутер на дар Богословији, предсједник СДСС-а  Војислав Станимировић, представници локалне самоуправе и гости из Богословије Св. Арсенија Сремца из Сремских Карловаца, као и остали угледни гости.