Новости из хришћанског света:
ЦАРИГРАДСКА ПАТРИЈАРШИЈА
После Београда и Равене, богословски православно-католички дијалог наставиће се ове јесени, у октобру, на Кипру, изјавио је цариградски патријарх Вартоломеј. Тема ће бити позицији римског епископа у васељенској Цркви. У односу између Цркава ваља уклањати „предрасуде прошлости“, напред треба ићи без страха и сумњичења.
Примајући на Фанару напуљског надбискупа, кардинала Сепеа, патријарх је нагласио потребу да се тежи јединству свих хришаћна.
Кардинал је истакао да Напуљ жели да буде „мост међу Црквама“, понудио је размену студената и научника. Октобра 2007. у Напуљу је одржан успешан религијски сусрет коме је присуствовао и патријарх Вартоломеј. АЛЕКСАНДРИЈСКА ПАТРИЈАРШИЈА
Папа и патријарх Африке Теодор Други провео је свој имендан у Камеруну. Ова држава признала је поводом ове посете Православље за веру земље. Председник Пол Бија примио је првојерарха честитајући му имендан и захваљујући му на великом пожртвовању и помагању у уклањању сиромаштва.
Грчко острво Митилина већ више година новчано подржава Православље у овом делу Африке. Од тих средстава изграђено је неколико парохија, а сада је патријарх осветио нови парохијски дом. Око њега на дан анђела окупили су се у сиромашном селу Дацека сви мештани, заједно са камерунским митрополитом Григоријем. Првојерарх је затражио да чувају своје локалне језике, песме и игре, да то користе у свом црквеном и литургијском животу, не бојећи се да то није у складу са Православљем. ПРАВОСЛАВНА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА
У Москви је представљен 19. том Православне енциклопедије. Њиме је завршено слово Е, с којим се почело још у 16. тому (српски: Е и ЈЕ). Том обрађује и слово Ж, као и делимично З. Издавач посебно истиче значај чланака „Жизн“(живот), „Завет“, „Завет Исуса Христа“, „Закон“. Потом: Жртва, Жртвеник, Заамвона молитва, Завеса, Залог, Заупокојено богослужење, Звездица, Запрешченије (забрана) свештенослужења, Житија, Журналистика.
У овом тому су и чланци који се тичу Српске Цркве: патријарх Јефрем (14. век), манастир Жича, „Жупа“.Ово је последњи том редакције на чијем је челу био блаженопочивши патријарх Алексије Други. Ове године би могла да изађу још два тома. Патријарх Кирил ће ускоро посетити редакцију Енциклопедије. ОДЕЉЕЊЕ СПОЉНИХ ПОСЛОВА
Руски патријарх Кирил, који је као митрополит смољенско-калињинградски готово двадесет година био на челу патријаршијског Одељења за спољне црквене послове, посетио је званично као првојерарх ово одељење. Овај орган није само задужен за односе са иностранством, са другим православним црквама, хришћанским црквама и нехришћанским религијама у земљи и ван ње, већ и са свим институцијама у земљи изван Цркве: председником, парламентом (Думом), министарствима, локалним властима, војском, културом, медијима, привредом. У њему ради неколико десетина сарадника у различитим пододељењима.
Овим телом ће привремено, на неодређено време, управљати викарни епископ јегоревски Марко, досадашњи заменик, уз помоћ протојереја Всеволода Чаплина, који посебно одржава контакте са медијима. Патријарх је истакао да је приоритет у раду неговање међуправославних односа. Такође је изузетно важно водити „реалан дијалог са државним инситуцијама и друштвеним организацијама“. Треба имати стратегију међурелигијских и међухришћанских односа. Одељење ће и надаље сарађивати са медијима. Време блокаде је прошло, Црква је присутна више него икада у средствима информисања. Руска патријаршија је, истакнуто је овом приликом, пре него друге цркве у свету користила интернет и на њему отворила свој програм, чак и пре Ватикана.
Св. Синод је ово одељење основао 1946. године, првенствено ради развитка међуцрквених односа са другим православним и инославним црквама. Од 1960. до 1972. водио га је лењинградски митрополит Никодим (Ротов), потом девет година митрополит коломенски Јувеналије, 1981–89 митрополит мински Филарет, а од 1989. до скоро митрополит смољенски Кирил, новоизабрани патријарх. Орган је директно подређен и патријарху и Синоду. Ко њиме руководи, постаје стални члан Светог синода. Одељење се брине и о руским храмовима у иностранству, у 41 земљи где има 230 парохија (од тога: 9 подворја и 6 представништва), 15 манастира, 10 капела и један скит. МЛАДИ – ПРИОРИТЕТ ЦРКВЕ
Средином фебруара одржан је Сретењски сусрет православне руске омладине на коме је било 400 учесника, представника 42 организације из 21 епархије. Синодално одељење за питања младих води архиепископ костромски Александар.
Скупу се обратио патријарх Кирил, рекавши да је за Цркву рад са младима приоритетан. Млади се налазе на „првој линији фронта борбе за човека“, такође „борбе између Бога и ђавола, светла и таме“. Рад у овој области отежава посебност савремене културе, где идеја слободе опустошује саму себе, истискујућу „идеју греха“. Црква, пак, сматра да у центру човековог живота треба да је покајање. Улога јерархије, наставља првојерарх, је у помагању организацијама младих, с тим да иницијативе потичу од њих. „Ја имам наду у вас. Ви сте моји савезници“.
Предложено је да се организује „Руски форум младих“, сличан католичком светском сусретању младих сваких неколико година (последњи је био у Сиднеју). На епархијском нивоу потребне су „стратегије мисионарског образовања“. Архиепископ костромски обзнанио је да је ово „Година младих“, што ће бити обележено у септембру и октобру. ЗАКОН О РЕСТИТУЦИЈИ
Министарство економског развитка Русије припремило је нацрт Закона о предаји религиозним организацијама имовине религијске намене. Заправо, ради се о враћању имовине одузете првенствено Руској православној цркви у разним периодима совјетске власти. Констатује се да се сада имовина налази у федералном, али и губернијском и општинском власништву. Федерација користи 47 објеката који долазе у обзир за враћање. Нацрт закона је припреман више од две године, његово појављивање сада деловало је као изненађење. Реакције су различите. Ретки, као нобеловац и академик Гинцбург, сматрају да у време кризе непотребан овакав закон и да он води клерикализацији земље. Већина га поздравља, заменик председника парламента Слиска сматра да ће се исправити „грех наших предака“. Цркви треба вратити и Успенску катедралу Кремља, но изгледа да ће у државном власништву остати неки чувени храмови јер су уједно и „споменици културе“. Московска патријаршија поздравила је намеру да се закон усвоји, тражи преко својих правних опуномоћеника разјашњења и допуне, мада сматра да је он у суштини добро припремљен. Није, међутим, спремна да га у овој верзији подржи. Допушта се могућност да неки објекти остану државно власништво али да их Црква преузме на „бесплатно коришћење“ без временског ограничења. То би могло бити решење за Соловецки и друге манастире који су и под заштитом УНЕСКО-а. Такође, ради се и о реституцији „црквених предмета“ који су у музејима и колекцијама.
„Верске организације“ треба да докажу „своје право“, односно да су објекти, храмови и предмети били у њиховом власништву. Када им се врате објекти, биће им десет година забрањено да их отуђе. Предвиђа се да се обавежу да су у стању да их одржавају.
О Нацрту закона треба да се изјасни и неколико федералних министарстава, посебно за културу, као и радна група у којој су представници државе, парламента и Цркве. До сада, током последњих петнаест година, власти су селективно враћале имовину, храмове али не и земљиште. Већина од 16.000 парохија и око пет стотина манастира би добили посед од 0,3 до 10 хектара. У престоници, хектар црквеног земљиша вреди и до седам милиона долара. Право на повраћај имовине има и 220 католичких храмова, хиљаду џамија и 70 синагога. ПОВЕЋАНЕ ПЛАТЕ
У овогодишњем буџету Румуније издвојена су знатна средства за издатке Министарства културе и вера. То омогућава да се месечне плате свештеника као и предавача и особља богословија и факултета повећају одмах за 50%. За све ове плате предвиђена је ставка од 284 милиона лева, односно 66 милиона евра.
Свота која се издваја за издржавање патријаршије, епархија и парохија у земљи и изван, као и за социјалне црквене програме, смањена је. Држава ће се осим тога побринути да се унапреди „верски туризам“. Жеља је да румунске манастире још више, посебно групно, посећују страни верници и туристи. Треба саградити додатне капацитете за ноћење. Једно од најпосећенијих места је град Јаши који годишње посети на стотине хиљада верника, да би се поклонили моштима преподобне Параскеве. ГРУЗИЈСКА ПАТРИЈАРШИЈА
Из Берлина, где је био на лечењу, у Тбилиси се посебним авионом вратио 20. фебруара грузијски патријарх Илија Други. Патријаршија је саопштила да је његово здравље „стабилно“, међутим, он ће бити бити на рехабилитацији у клиници Кушмана у главном граду. Патријарха су на аеродрому поздравили бројни клирици и неколико стотина верника, међутим првојерарх није дао изјаву. Патријаршија моли медије да не спекулишу о здрављу патријарха као и околностима лечења.
Неке утицајне политичке партије протестовале су против политике владе председника Сакашвилија према Цркви. Замерено му је да је све предузео како би патријарха омео да присуствује устоличењу патријарха московског Кирила, као и да обави венчање принца из некадашње грузијске династије Багратиони, која жели да преузме власт у земљи. О ГЛОБАЛИЗАЦИЈИ
Архиепископ атински Јероним дао је веома опширан интервју листу „Киријаки“. У њему је, између осталог, изнео став о глобализацији у свету, на коју се у Грчкој веома различито гледа. Архиепископ истиче да је ње било у историји, да није нова и да нема места паници.
Глобализације је увек било иако тако није називана. Римска империја је у своје време то представљала. Тако се може означити и поход Александра Македонског на Исток, до Индије, докле је проширио јелинизам. Тиме је омогућено протицање људи и идеја, без тога не би било могуће касније распрострањење хришћанства.
Кругови који себе сматрају „национално-патриотским“ износе прекор да се архиепископ никако не изјашњава о „националном притању Грка“. Износећи свој став, он напомиње да треба поштовати право мишљења, такође и то да он лично не износи ставове по сваком питању. Живимо у „уставној држави“ која је дужна да у свему предузима потребне мере и да реагује кад треба. Онима који стално говоре о „отаџбини, вери и породици“ то је обично средство како би постизали неке мутне циљеве. „Таква парола мене не додирује. Проблеми Цркве су други, огромни су“. СМРТ БИБЛИСТЕ
У Православљу познати грчки библиста Сава Агуридис, сахрањен је у Атини (Панкрати) 16. фебруара. Био је професор универзитета у Атини и Солуну, образовао је хиљаде теолога из разних земаља. Посебно се бавио питањима Новога завета, истраживао је и библијске апокрифе. Књига „Историја новозаветне епохе“ (1985) имала је до сада четири издања. Позната је и „Историја израелске религије“ (1995). „Еванђелист Јован, тумачење и богословске студије“ објављена је 1984. Тумачио је посланицу Коринћанима, три посланице св. Јована Богослова, Јеванђеље по Матеју, Откровење Јованово.
Агуридис је рођен 1921. године. Студирао је у Атини а докторирао 1950. у Северној Каролини. Доцент постаје 1956. а редован професор 1968. године. Почасни је доктор Универзитета у Крајови (Румунија). Био је члан грачке националне комисије за биотику и Друштва православних богослова библиста. ИЗ ЈЕРМЕНИЈЕ
Јерменска апостолска црква обратила се верницима с молбом да се моле за здравље архиепископа Нерсеса (Позапаљана) кога су 18. фебруара у патријаршијском центру током ноћи напали криминалци како би га опљачкали. Том приликом архијереј је повређен и налази се у коми због изузетно снажног потреса мозга.
Архиепископ Нерсес је рођен 1937. године у Киликији, школовао се у Либану а потом жовео у Швајцарској. Епископ је од 1974. године.
Пре две године је на личну молбу пензионисан. |
