Манастир Студеница је и ове године прославиo ктиторску славу. Било је торжествено – појци су певали и славили Бога и угодника његовог, оца нашег светог Симеона Мироточивог, управо онако како је и заповедио Свети Сава у Студеничком типику где каже: опширније »

Један од најлепших заветних храмова Православне Далмације свакако је Далматинска Лазарица, која се налази у селу Звјеринац, десетак километара јужно од Книна, на Далматинском Косову у долини коју окружују обронци Динаре, Козијака и Премине. опширније »

Век у коме живимо биће веома суров: криза енергената, криза хране, криза воде, финансијска криза, криза међународног правног система Уједињених нација... Да бисмо сачували свој национални идентитет у једном таквом веку нама је као народу потребно све оно што тренутно немамо: далекосежан национални програм и високо одговорна национална елита. Ми никакав стратешки програм шта нам је чинити у наредних 5, 15, 50 година немамо, а наша актуелна интелектуална и политичка елита је безидејна, корумпирана и историјски потрошена и превазиђена. Нама је данас неопходно да се изнова образујемо и организујемо за 21. век, да улажући у Младу Србију инвестирамо у властиту будућност, да стварајући нову националну елиту и дугорочни национални програм спремно дочекамо историјске изазове који следе. опширније »

Ваша Преосвештенства, Епископе далматински Фотије, Епископе горњекарловачки Герасиме, преподобни оци, ђаци и сви присутни, пре него што стигнемо до савременог стања Цркве у Р. Македонији, покушаћу да дам један веома кратак, један сасвим сажет преглед историје Хришћанства на тим просторима, како бисмо стигли до данашњих дана. опширније »

Да ли су поруке студеничким монасима које им је писао игуман Свети Сава (по своме доласку из Хиландара око 1206. године) само драгоцена стара и архаична српска црквена књижевност? Нису ли то и данас живе и делотворне речи и путокази? Архимандрит студенички Сава, речима које је предвидео за редовна читања у манастиру, обраћа се не само ондашњем своме братству рекавши: „Mи“, него и будућим нараштајима монаха речима: „Mи и они после нас до краја овога века“. Дакле, обраћа се и нашој генерацији. опширније »

Деценијама је Војномедицинска академија била симбол знања и моћи велике државе, али и забрањени град за цивиле. У последњих неколико година понешто се променило: углед и стручност су остали, а врата крстолике зграде на Бањици отворена су за све. опширније »

У свом тексту о хајдуцима Прота каже: "За Новицу и његово друштво против Карађорђа има се доста писати – а и за друге бунтовнике који су и тад на сирома Карађорђа се бунили". Данашња знања нису много већа од онога што је Прота својевремено овде написао о тој појави. опширније »