Новости из хришћанског света:
ПРВА БИОГРАФИЈА
У Москви је представљена биографија „Патријарх Алексеј Други – живот и деловање у славу Божју“, од службеника синодалног одељења за катихезу Валентина Никитина, у издању „Рус-Олимпа“. Рађена је на неки начин у сарадњи са блаженопочившим патријархом још од 2005. године. Завршена је била поодавно, но „лежала је у фиоци митрополита Климента“. Аутор наводи библиографију у готово хиљаду тачака. Књига је оцењена „уникалном“, тираж од 5.000 примерака је унапред продат, већ се припрема друго издање.
Представљању биографије присуствовали су бројни представници Цркве, културе и медија. Никитин је као главне заслуге патријарха Алексеја оценио: обнова црквеног живота (хиљаде храмова и стотине манастира); допринос изради и усвајању Закона о слободи савести; Прослављење великог броја новомученика; Успостављање канонског јединства са Заграничном црквом. Аутор није избегао да пише и о неким животним периодима блаженопочившег патријарха о којима влада нејасноћа.
У кабинету председника Русије саопштено је да је патријарх Алексије упућивао бројна писма ранијим председницима. Борису Јелцину је писао 40, а Владимиру Путину 200 пута. Део поште је протоколаран, део пак о важним друштвеним, законодавним и имовинским питањима.
Дневник, који је блаженопочивши патријарх готово свакодневно писао, сачуван је и биће ускоро објављен. Вођен је до последњег дана живота. ЦРКВА ПРОТИВ ЕУТАНАЗИЈЕ
Како се и у Русији све чешће помиње „потреба“ да се легализује помагање неизлечиво болеснима да умру – еутаназија, Црква је означила изражавање воље пацијената за таквом смрћу „формом самоубиства“ и „бекством од слободе“. Уједно, то је тенденција савременог тоталитаризма, сматра Патријаршија. По руском закону „добровољно излажење из живота“ није забрањено. Црква мисли да треба апеловати на савест грађана, не подржавати зло и грех, већ усредсредити се на продужавање или одржавање живота.
Понудити пацијенту еутаназију представља наговарање на самоубиство, тиме то више није „слободан избор“. Православље не одограва самоубиство, нити наговарање или одобравање да се оно почини. ЧИТАТИ СВЕТО ПИСМО
Од почетка Ускршњег поста патријарх Кирил је служио у већем броју храмова и манастира престонице и околине. У опширним и изузетно садржајним проповедима подучавао је вернике. У Рождественом манастиру позвао је верујући народ да свакодневно чита Свето писмо, то има кључно значење за „васпитање ума“, без кога није могућа пунина духовног живота. Пост значи колико уздржање од хране, толико и молитва и дела милосрђа. Обиље информација данас, омета верника у духовним мислима и идејама. Читање може помоћи у јачању вере. Патријарх је замолио да се код куће чита бар једна глава Новог завета. Како има и делова који неко није у стању да у потпуности разуме, нека се за тумачење обрати свештенику или образованом мирјану. О Светом писму треба да се у парохијским храмовима и манастирима воде разговори, духовне беседе. Тако ће се лакше одупрети лажним учењима разних верских група.
Патријарх је почетком поста обавио прва монашења, а саопштено је да ће посетити недалеке епархије. Средном марта одржаће са председником Дмиријем Медведевим тулску епархију, 200 километара од престонице. ЧЕШКА – РУСИЈА
Митрополит прашки и првојерарх чешко-словачки Христофор посетио је Москву где му је уручена годишња премија Фонда јединства православних народа. Ово признање примили су у патријаршкој палати Кремља и председник Црне Горе Филип Вујановић, губернаторка Петрограда Валентина Матвијенко и декан Богословског факултета у Букурешту протојереј Стефан Буки. Патријарх Кирил и председник Д. Медведев примили су добитнике. Фонд је основан 1995. и сваке године додељује премије државним, верским и политичким личностима.
Митрополит је обавестио да ће се маја ове године у Прагу обележити 1140. годишњица представљења светога равноапостола Кирила Философа, брата светога Методија. Ове године обележиће се и десетогодишњица руског подворја у Прагу и 30. годишњица подворја у Карловим Варима, као и десетогодишњица храма Св. Георгија при руској амбасади у чешкој престоници. Митрополит се „у начелу“ договорио са патријархом Кирилом да мошти светог Александра Невског буду, ради поклоњење, пренете у Праг.
Патријарх Кирил је пре равно 30 година, као ректор Лењинградске духовне академије, митрополита Хритофора, тадашњег студента, рукоположио за свештеника. ОБНОВА АНАТЕМЕ
У „Недељу православаља“ у Украјини, у саборном храму града Тираспоља, архиепископ Јустинијан обновио је анатему Ивану Степановичу Мезепи, народном вођи с краја 17. и почетка 18. века, чији се лик налази на данашњим украјинским новчаницама. Држава га слави као „националног хероја“ и „зачетника украјинства“. Он је анатемисан 1708, али у последње време износе се тврдње да је анатему отклонио митрополит кијевски Антоније Храповицки пре стотинак година.
Црква не спори заслуге Мазепе за Православље. Као локални владар, сачувао је чувено „Пересопницко јеванђеље“, а саградио је око сто храмова. До осуде Мазепе је дошло због „клетвопреступништва“, гажења заклетве дате на јеванђеље, да ће бити веран руском цару. Стао је касније на страну шведског, иноверног, краља Карла XII. Његова судбина интересовала је уметнике – Пушкина, Чајковског.
Архиепископ га је означио у молитви за „сасуд змије“, антихристовог претечу, вука у јагњећој кожи, злобу ђаволску, другог Јуду који је издао благочестивог цара и великога кнеза руског, Петра Алексијевича. На архијерејеву реч на крају молитве „Анатема“, двоструко ју је поновио и хор. ПОСЕТА ВАТИКАНУ
Поглавар чешко-словачке православне Цркве, митрополит прашки Христофор, посетио је недавно Ватикан и састао се са папом Бенедиктом Шеснаестим. Током разговора му је речено да је Света столица заинтересована за добре односе са Православљем и да „нема унијатске намере према православним канонским просторима“. Тога је било у прошлости на разним просторима, то је „предано историји“. Сада се важност придаје зближавању хришћанског Истока и Запада.
Словачка има у својим најисточнијим крајевима, око Мухачева и Прешова, вишевековни конфликт унијата са Православљем који се одржао до данас. РУМУНСКА ЦРКВА
Свети Синод Румунске православне цркве донео је одлуку да се 1–4. новембра ове године у Букурешту одржи велики међународни теолошки скуп „Свети Василије Велики и кападокијски оци“, поводом 1600. годишњице представљења овог светитеља, о коме ће се до тада објавити обимна монографија. Патријаршија ће са Акедемијом наука и уметности Румуније отпочети разговоре о што скоријем издавању вишетомне „Историје румунског монаштва“. Донета је одлука да се сваке године прва недеља после 1. јуна обележава као „Недеља родитеља и деце“. „Недеља румунске миграције“ се уводи, одређено је да буде у недељу после 15. августа. Назив Слатинске епархије је измењен, она ће се звати слатинско-романацилорска.
При синодалној Комисији за теологију, литургику и дидактику основан је поткомитет за црквену музику. Усвојени су и нови критеријуми који се тичу црквеног школства и предмета веронауке у државним образовним установама. ПИТАЊЕ РАСКОЛА
Бугарска православна црква донела је одлуку да се консултује са другим помесним Црквама у вези са недавним решењем Европског суда да се расколницима мора исплатити огромна новчана надокнада за храмове које им је држава пре више година одузела и предала патријаршији. Од некадашњег раскола остали су само остаци, окупљени око предводника, митрополита Инокентија. Он је тужио државу да је оставила његове приврженике без храмова. Држава и црква сада покушавају да нађу заједничку платформу према Стразбуру.
Патријаршија је затражила помоћ првенствено од Москве и Цариграда. Они су обећали да ће се у решење проблема укључити њихови епископи акредитовани при европским интеграцијама, бечки (руски) Иларион и цариградски париски митрополит Емануил. Они ће средином марта посетити Софију. Очекује се да из Атине дође ахајски епископ Атанасије.
Стразбуру жели да се предочи да се световни судови не могу мешати у унутарцрквена питања и пресуђивати у корист неке од страна, а потом тражити од државе да спроведе такву одлуку. Патријарх Максим је изјавио да је ово прилика да све православне цркве заједно стану у одбрану црквеног поретка. АКАДЕМИЈА НА КРИТУ
Православна академија на острву Крит саопштила је да је за њеног новог директора изабран Константинос Кенанидис. Рођен је 1968. у Полигироу (Халкидики).Теологију је студирао у Солуну, а магистрирао у Стразбуру. Посебно се бавио пастирском психологијом, хришћанском педагогијом и психологијом породице. Радио је при Европском парламенту и Европском савету, потом предавао на универзитету у Флорини, на академији у Солуну и у Конгу. У званичној биографији се наводи да говори француски, енглески, такође и српски, мада се не наводи где га је учио. АЛБАНСКА ЦРКВА
Иако је од пада комунизма у Албанији прошло 18 година, власти верским заједницама нису вратиле одузету им имовину. Конференција европских цркава (КЕК) позвала је албанску владу да то што пре учини.
КЕК је на позив архиепископа Тиране, Анастасија недавно одржао конференцију у албанском главном граду и Драчу. Овом приликом је саопштено да је у периоду од када је он на челу Цркве, од 1992. године, у земљи саграђено 150 православних храмова, рестаурисано 160, обновљено 70 манастира и историјских здања. Црква сада има 140 свештенослужитеља. Православни чине 20% становништва, римокатолици 10%, а већина исповеда ислам, док се удео атеиста не наводи. ИЗБОРИ У ССЦ
Светски савет цркава (ССЦ) саопштио је да је истекло време за кандидовање будућег генералног секретара ове светске црквене организације у коју је учлањено 340 цркава са 560 милиона верника. Досадашњи генерални секретар, Самуел Кобиа (61), методистички свештеник из Кеније, није желео да се поново кандидује.
На конференцији у Женеви почетком марта, ССЦ је саопштио да су цркве из Норвешке кандидовале Олафа Фиксеа а више цркава из Азије, Тајланђанина Правате Кид-Арна. Комитет за избор обавештен је да постоје још две кандидатуре: корејског презвитеријанца Парк Сеонг-Вона и теолога из Аустралије, Грегоар Хендерсона.
Више година у ССЦ критикује се начин на који је Самуле Кобиа од 2004. водио организацију, истиче се да будући секретар треба да има „неподељен ауторитет“. ЈУБИЛЕЈ ВАТИКАНА
Бројним манифестацијама Ватикан током првих месеци ове године обележава осамдесетогодишњицу настанка „Државе града Ватикана“. Латеранским уговором, неком врстом конкордата, потписаним 29. фебруара 1929. између Италије (Мусолинија) и папе Пија Једанаестог, окончан је спор настао 1870. када је укинута папска држава. Ватикан је за изгубљене територије добио одштету од 1,75 милијарди лира.
Ватикану је 1929. омогућено да буде субјект међународног права, мада је прихватио да примењује законодавство Италије. Припала му је површина од 0,44 квадратних километар. Сада он има 940 сталних становника, од којих 550 поседује држављанство. Око три хиљаде запослених не живи на територији папске државе. Снаге безбедности чини 110 швајцарских гардиста. Жандармерија од 150 припадника има две јединице, за „брзе акције“ и против саботажа.
Устав Ватикана важи од 2001. године, по њему држава је устројена по принципу апсолутистичке монархије, има химну и заставу. Важећа валута је евро. Дипломатске односе Ватикан има са већином држава, у којима га представљају обично нунцији.
Саопштено је да римокатолика у свету има 1,147 милијарде, односно 1,4 посто више него пре годину дана. Свештеника има 405.000, са знатним смањењем у европским земљама. Бискупа је 4.946, а бискупија 2936. |
