Манастир Студеница је и ове године прославиo ктиторску славу. Било је торжествено – појци су певали и славили Бога и угодника његовог, оца нашег светог Симеона Мироточивог, управо онако како је и заповедио Свети Сава у Студеничком типику где каже:
„И са свеноћним бдењем славите успомену триблаженог и преподобног оца нашег и ктитора господина Симеона монаха, који је месеца фебруара, тринаестог дана. Празнујте га светло, појањем, и свећама, и јелом и пићем до обиља. Осим тога, и на врата треба дати и јела и пића ко се задеси на тај дан“ (Студенички типик, глава 35).
Лепо је видети да је Немањина црква пуна, да се певају свеноћна бденија и да се наш српски народ враћа Богу, у чему и јесте символика студеничког крста из 12. века. И оствари се визија и тврдња свештеног химнографа: „Процвета пустиња попут крина, Господе... присуством Твојим, у којем се утврди срце моје“ (богослужбена песма). „Јер, заиста Бог даде монашки живот Цркви Својој и свету као утеху и тврђаву у овим временима, али и као образ и потврду васкрсења из мртвих онима који су живели и болни били због увенућа и, по људским проценама, очекиване смрти православног монаштва средином двадесетог века. Тада показа Бог знак Свој нама маловернима, као знак Јоне пророка (Мт.12, 38–42), и оживљавање седморице Светих Дечака у Ефесу, који ’наочиглед свих посведочише васкрсење из мртвих’" (Архимандрит Емилијан). 
Господ каже: „По томе ће сви познати да сте моји ученици ако будете имали љубав међу собом“ (Јован 13, 35). Велику љубав су показали студенти Православног богословског факултета у Београду (њих око седамдесет), заједно са својим професорима који су им одобрили одлазак у Студеницу, да поред свих својих редовних обавеза отпевају свеноћно бденије, где су сви на тренутак одморили од својих свакодневних обавеза и послушања. Бденије је било торжествено, осећало се присуство ктитора Симеона, те је владала љубав и радост у Господу. Сви смо били једно у Христу. Господ каже: Где год су двоје сабрани у име Његово онде је Он међу њима. Славље је започело доласком његовог Преосвештенства Епископа жичког Господина Хрисостома, који је началствовао на светој Литургији, на којој је замонашен искушеник Недељко добивши име древног источног подвижника аве Орсисија (наследника светог Пахомија Великог). Монашење је увек велики догађај за братство манастира. 
Када је Свети Сава давно заповедио студеничким типиком: „А још на спомен ту позивати ... и игумане друге“ (глава 35) вероватно се није надао да може доћи икада игуман са толике даљине са које је дошао игуман Герасим из манастира Платине у Калифорнији. Познато је да је тамо живео и молио се Богу светитељ нашег времена Серафим Роуз. Њега је довео игуман Фенека – о. Михаило, који је тиме братству манастира, а и свима присутнима, учинио велику радост. Отац Герасим је био озарен Студеницом и српским народом и благодарио је Богу што је био гост у мајци наших манастира.
Братство манастира је спремало послужење за све присутне госте и студенте, водећи рачуна да сви буду услужени и поштујући тиме заповест игумана Светог Саве који каже: „А осим тога и на врата треба дати и јела и пића ко се задеси на тај дан“ (глава 35). Припрему славе су помогли многобројни пријатељи манастира, а највише наши драги студенти. Сви смо се радовали бденију и са нестрпљењем смо очекивали када ће да почне служба. Нека би Господ удостојио братство да молитвама његових ктитора и убудуће дочекују овај празник, а верне да у молитви учествују. М. А. |
