Студентски парламент Православног богословског факултета уз донације студената покренуо је хуманитарну акцију помоћи деци београдског Свратишта у Крфској улици. Акција је одржана у уторак 17. марта.
Свратиште је место где сва малолетна лица са улице увек могу да дођу. Под лицима са улице мисли се на децу која живе на улици или живе и раде на улици, а немају родитељско старање. Многа од ове деце немају ни лична документа. Деца са улице овде могу провести неколико сати, а по потреби могу да преспавају уз омогућен оброк. С обзиром на потребе Свратишта и број деце која долазе, сваки вид добровољног прилога је користан. Једнако је потребан новац, храна, играчке, технички кућни уређаји или хигијенска средства.
Студентски Парламент Православног богословског факултета покренуо је акцију прикупљања прилога за Свратиште крајем фебруара 2009. године. У православној хришћанској традицији празник Христовог Васкрсења ове године биће прослављен 19. априла. Крај фебруара и почетак марта био је најприкладнији период за отпочињање ове надасве хумане акције, јер то је време почетка Великог хришћанског поста који претходи Васкрсу. Пост у хришћанској традицији не значи само одрицање од појединих врста хране, већ подразумева човеков свеопшти препород у Богу. Пост укључује и наше опхођење према ближњима, али и бригу за болесне, сиромашне и оне којима је наша помоћ потребна. То је била идеја студентских представника Православног богословског факултета, због које су покренули ову акцију. 
Председник Студентског парламента Милош Мијатовић и неколико студената посетили су децу Свратишта и однели неколико џакова у којима су биле играчке, храна и кућна хемија. Како ова акција није била очекивана, деца су била изненађена, те њихове емоције нису биле сакривене. Студенти су разговарали са запосленима у Свратишту, планирајући евентуалну даљу сарадњу кроз повремену помоћ или волонтирање. Оно што је најважније – постигнут је дечји осмех и радост!
Одласком у овакве институције, дечије болнице или домове за незбринуту децу, тешко је остати равнодушан. Таква места подсећају нас да живот треба више да ценимо, да нисмо увек свесни шта имамо, али нас подсећају и на то да је наша помоћ у сваком тренутку некоме потребна. |
