Новости из хришћанског света:
СВЕПРАВОСЛАВНА САРАДЊА
Цариградска патријаршија је саопштила да ће се током ове године одржати два сусрета у оквиру припрема свеправославног Сабора. Први би вероватно био одржан у јуну на Кипру, а други у децембру (место још није одређено). Како се истиче, октобра прошле године, највиши представници свих помесних цркава, током сусрета у Цариграду, постигли су сагласност око наставка припрема свеправославног сабора. Циљ предстојећа два сусрета, као и каснијих, јесте да се отклоне разлике које постоје по одређеним питањима.
Представник патријаршије је саопштио да Православље жели прво да нађе решење за питања у вези којих постоје разлике - јурисдикцијска, теолошка и „техничка“. Потом би се разматрала тема односа са другим хришћанима. ЦАРИГРАД – СОФИЈА
Васељенски патријарх Вартоломеј затражио је од бугарске државе да врати књиге, документа, црквене утвари и иконе, однете током Првог светског рата из више северногрчких манастира. Бугарска војска је 1916. окупирала неке области, такође велике делове Тракије. На предлог тадашњег директора софијског Народног музеја, Богдана Филипова, „евакуисане“ су ризнице неких храмова око Сереса и Драме. Слично се десило са ризницама цркава у Охриду, и манастира Дечани. Све се данас налази у тзв. тајном фонду Народног музеја бугарске престонице и недоступно је јавности.
Патријарх Вартоломеј захтева од бугарског председника Георги Прванова да се ангажује на овом случају. За сада, званичне ракције из Софије нема. ХАЛКА
Питање поновног отварања некада чувене православне богословске школе на Халки, насилно затворене пре три деценије од турских власти, стигло је до Уједињених нација. Комитет за елиминацију расне дискриминације затражио је од Анкаре да је одмах отвори и да Цариградској патријаршији поврати одузету имовину. Ради се о етничкој дискриминацији Грка, због чега комитет изражава забринутост.
Сличан неповољан статус, речено је, имају и Курди, Роми и „други немуслимани“. Турска, као и до сада, игнорише међународне осуде којима је непрестано изложена. МИТРОПОЛИТ КОСА
Цариградски патријарх Вартоломеј хиротонисао је новог митрополита острва Коса и Нисироса, Натанаила. Присутни су били бројни митрополити готово свих грчких јонских острва. Она су под јурисдикцијом Васељенске патријаршије.
Кос је само пет километара удаљен од турске обале код Бодрума. После Родоса, највеће је острво Додеканеза. Има 31.000 становника, дуго је 42 километара а широко до 10 км. Најчувенији лекар антике, Хипократ, потиче са Коса. ПАТРИЈАРХ КИРИЛ
Имендан руског патријарха неће бити више обележаван као до сада, централно у Москви. Свечаности су раније присуствовали готово сви архијереји. Патријарх Кирил је обавестио да се ова пракса неће наставити. Пошто је његов имендан, „дан ангела“, празник свете браће Кирила и Методија, затражио је да архијереји тог великог „Дана словенске писмености и културе“ остају у својим епархијама. Ове године ће се главно сверуско обележавање обавити у Саратову. Свечаности финансира Министарство културе са 54 милиона рубаља. Следеће године ће бити у Москви.
Патријарх Кирил је током једног дана, 13. марта, посетио девет московских храмова да би стекао увид у радове који се у њима обављају. Том приликом је затражио да буде обавештен о реду „недељних школа“, катихизацији, раду секција, парохијских библиотека, издавачкој делатности, помагању сиромасима и фунционисању народних кухиња.
Патријарх је 14. марта скромно обележио 33. годишњицу своје архијерејске хиротоније. Потом је посетио Калињинград на Балтику, где је са великом љубављу дочекан од народа, клира, обласних власти и командантуре Балтичке флоте. Проглашен је за почасног грађанина, јединог до сада. Ово је био опроштај од епархије којом је управљао 18 година. „Чувајте веру, чувајте чистоту свога срца“, поручио је у својој проповеди.
Патријаршија је саопштила да ће првојерарх ускоро посетити Кијев (Украјину) и Минск (Белорусију). Пре тога, првих дана априла обићи ће Петроград, где је рођен, растао, замонашен и рукоположен. Најављено је да патријарх има намеру да ускоро почне са канонским посетама свим православним црквама, по редоследу московског диптиха: Цариград, Александрија, Антиохија, Јерусалим, Тбилиси, Београд, Букурешт, Софија. По цариградском диптиху Београд је пре Тбилисија, а сам Тбилиси је на крају. После патријаршија, патријарх би посетио аутокефалне архиепископије и митрополије. ФИНАНСИЈСКА КРИЗА
Руска православна црква ревидира издавачке и друге активности због „финансијских тешкоћа“ које су захватиле земљу. У разговору патријарха Кирила, московског градоначелника Ј. Лушкова и представника Министарства науке, културе и образовања, било је речи о приоритетима који би се морали остварити у овој години. Сагласност је постигнута око тога да се неке капиталне публикације одложе, као на пример издавање дела митрополита Филарета (Дроздова), као и да се не одржи међународна конференција о 1700. годишњици Миланског едикта. Одустаје се и од неких планираних телевизијских и филмских пројеката.
Градоначелник је истакао да ће се темпо издавања „Православне енциклопедије“ очувати, с тим да ове године публикују три тома. Купљено је 15.500 комплета да би се поделило градским библиотекама широм земље. Остаје се при намери да се енциклопедија у 30 томова доврши до 2015. године и да се штампа 40.000 примерака. За студенте и предаваче сада је уведен знатан рабат при куповини „Православне енциклопедије“. Патријарх се сагласио са увођењем ограничења, рекавши да се морају изнова одредити „национални приоритети“.
Добровољни прилози добростојећих верника и пословних људи у Русији драстично су последњих месеци смањени. Констатује се да је „ера милосрђа“ завршена. До сада се дешавало да неко поклони одједном милион рубаља. Црквене организације и парохије од ових прилога храниле су сиромахе, деци куповале играчке, обилажени су болесници и снабдевани воћем и скупим лековима. Помагало се целим породицама и установама за збрињавање угрожених. „СТОПАМА АПОСТОЛА“
Украјинска православна црква, која је у саставу Московске патријаршије, саопштила је да и њу погађа економска криза. Констатовано је да један број ђакона има толико ниске приходе да нису у стању да издржавају своје породице. Уз одобрење Светог синода, архиепископ тулчински Јонатан, као први, дао је благослов да ђакони нађу посао и ван Цркве, односно да се, као је речено, баве „световним професијама“. Објашњено је да се то допушта јер су и свети апостоли имали неко занимање, Петар и Андреј су били рибари а сам Господ Исус Христос је у „младим годинама у Назарету помагао Јосифу, обрученом мужу Богородице“.
Теолози у Москви објаснили су да је то у складу са традицијом Христове вере, молитва и рад иду заједно. На Западу има доста православних свештеника који преко недеље раде у некој фирми, а суботом и недељом су посвећени верницима и служењу. СВЕПРАВОСЛАВНИ СУСРЕТ
На молбу бугарског патријарха Максима, у Софији су се састали представници готово свих православних цркава ради разматрања помесног раскола који је пре више година утихнуо, али није и угашен. Повод сусрета је одлука Европског суда за људска права од 27. јануара, којом се тражи да Бугарска омогући деловање „алтернативног синода“ митрополита Инокентија, исплати му велике своте за храмове који су државаом интервенцијом од њега одузети и предати патријаршији.
Једнодушно се позива влада у Софији да предузме потребне мере према Стразбуру, односно изнесе чињенице, као и да укаже на то да је за Православље једино канонски исправна Црква она која је окупљена око патријарха Максима. Слобода вере, истиче се, значи уважавање аутономних права сваке вероисповести. У случају Православља, то је његово канонско право. Позива се бугарска влада да заштити законске интересе Цркве. Коминике у шест тачака послат је поглаварима помесних Цркава, председнику и влади Бугарске, као и Европском суду.
У међувремену дошло је до контаката са представницима раскола. Они су знатно смањили своја тражења за одштету на три милиона евра, са првобитних више десетина милиона. Решење још није нађено. Премијер С. Станишев састао се са патријархом и потврдио да за државу у земљи постоји само једна православна Црква. БУГАРСКА – ТУРСКА
Бугарско министарство иностраних послова договорило се са Турском да се поведу разговори о спорним питањима између две земље. Софија тражи да јој се врати педесет цркава које су на турској територији. Најважнија међу њима је цариградски храм Св. Стефана, у народу зван „гвозденим“. О њему се већ годинама преговара, без видног успеха. На Босфору је и некадашња бугарска болница „Евлогије Георгијев“, коју такође треба вратити Бугарима.
Турска је до сада вратила пет бугарских храмова, међу њима и у Једрени (данас Едирна), недалеко од заједничке границе. Софија је спремна да исплати компензацију за оне Турке који су морали или хтели да напусте источну Тракију. БИОМЕТРИЈА
Градска управа румунске престонице одобрила је одржавање протеста против биометријских пасоша на тргу испред букурештанске митрополије. Патријаршија је због тога протестовала. Пасоше не уводи она, већ Министарство унутрашњих послова, усваја га парламент, а не Свети синод. Црква је фебруара затражила од власти да онима који не желе биометријске исправе издаје привремене као досадашње (мада с њима у бројне земље неће моћи да путују).
Патријаршија не подржава „лица и групе“ који дејствују без благослова надлежних архијереја, врше притисак са „тоталитаристичких позиција“, покушавајући да друштву наметну своју диктатуру. Црква је та која штити веру и човеково достојанство, у то верници свакако могу бити сигурни и не подлегати утицају разних група, истиче Патријаршија. СКРОМНОСТ ПРВОЈЕРАРХА
Архиепископ атински Јероним наложио је да се годишњи трошкови у вези са његовим свакодневним животом и деловањем морају редуковати на 10.000 евра, док су у време његовог претходника ти издаци били 130.000 евра. Не жели, такође, да користи веома удобну резиденцију у кварту Психико, непрестано борави у синодалној палати. Архиепископ стално истиче да се мора помоћи сиромасима. Дом за жене на Закинтосу је банкротирао, Црква ће помоћи да се спасе. Владика каже да се недавно касно враћао преко атинског трга Омонија, где се ноћу окупи доста дрогиране омладине. Затражио је од возача да стане, изашао је из аута и повео разговор са младима о њиховом животу и мукама, о ономе што их је навело на лош пут. Људи, ма какви били, не треба их се бојати, потребно је разговарати, поготово свештеници. „Желим да се објави рат онима који растурају дрогу“, истакао је он.
Архиепископ је наложио да се испита могућност да Црква отвара што више обданишта, али и да има што више основних и средњих школа под својим патронатом. Посебно му на срцу лежи проблем болесне деце. Посетио је недавно школу у Егалеу. Када је чуо да тамо има деце којима су потребна инвалидска колица, затражио је да се одмах купе на рачун Цркве, за шта је издато 18.000 евра. Ускоро Црква гради свој дом за умоболну децу. О политичким темама архиепископ се готово никада не изјашњава. ПРЕДСТАВНИШТВО У БРИСЕЛУ
Кипарски поглавар, архиепископ Хризостом, отворио је 18. марта у Бриселу представништво своје Цркве при Европској унији (ЕУ). Присутни су били представници цариградске, московске и букурештанске патријаршије. Како је истакнуто, 37% кипарског острва окупирано је од Турске. Тамо је разорено готово у потпуности православно наслеђе, а однето је 50.000 икона и разних сакралних предмета. Турска се у томе мора зауставити, вратити украдено и обновити разорено, такође, омогућити слободан приступ светињама на окупираном северу клирицима и народу.
На Анкару ЕУ мора ивршити притисак како би изменила понашање, тим пре што она истиче да се налази на „европском путу“, нагласио је архиепископ. Представништво Цркве има првенствени задатак да заступа и истиче интересе Православља, угрожене од окупационих снага, што свет већ деценијама толерише. ПРАВОСЛАВЉЕ ПОЉСКЕ
У митрополијском седишту у Варшави недавно је одржан Свети архијерејски сабор. Прихваћен је предлог Цариградске патријаршије о наставку припрема за свеправославни Сабор. На сусрет овим поводом, вероватно на Кипру, отићи ће архиепископ вроцлавски Јеремија.
За пољског представника у свеправославној комисији за биоетику именован је архиепископ гдањски Јаков.
Одобрено је досадашње и будуће учешће у међухришћанским и међурелигијским конференцијама. |
