|
Са благословом Његове Светости Патријарха српског Г. Иринејa Издаје Информативно-издавачка установа Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве. Први број „Православља” изашао је 15. априла 1967. године. |
| Архива - Редакција - Контакт - Медији - Преузми - Упутство редак. |
Најава броја
Издвајамо: |
Реч уредника
Добрим делима у сусрет Васкрсу
„Христос васкрсе из мртвих, смрћу уништивши смрт, и онима у гробовима дарујући живот“.
Догађај
Прослава Лазареве суботе на ВМА у Београду Архиепископ цетињски и митрополит црногорскоприморски Амфилохије служио је на празник Лазареве суботе Свету архијерејску Литургију у новоустановљеном параклису на ВМА у Београду који је посвећен Св. Луки архиепископу симферопољском и кримском, новопросијавшем светитељу, хирургу, сликару и јерарху Руске Православне Цркве 20. века. У Литургији је узео учешћа и Његова Светост Патријарх српски Павле који је молитвено прославио своју крсну славу.
Црква и друштво
Црква и секуларна држава Недавнo оглашавање у јавности Светог архијерејског синода СПЦ у вези са Предлогом статута АП Војводине, а потом и реакција поводом Предлога закона о забрани дискриминације у једном делу јавности покренули су бурне реакције.
Живо слово
Научни скуп и академија у Врању
Живот и дело оца Јустина У организацији Православне епархије врањске, града Врања, Књижевне заједнице „Борисав Станковић“ и друштва „Отац Јустин Поповић“ из Врања, 4. априла 2009. године, у великој сали Скупштине града Врања, одржан је Научни скуп „Отац Јустин Поповић – живот и дело“.
Духовност
Братска љубав на делу За многе је било велико изненађење када су у дневним новинама прочитали вест да је брат брату уступио аутомобил који је он добио као награду купивши један дневни лист. Испоставило се да је, заборавивши новине у дому свога брата, оставио највећи поклон домаћину и, што је најважније, није се узнемирио због тога, није тражио „свој део“. Без имало двоумљења је оставио дар брату, показујући свима нама више од лепог примера, доказујући дубину свога човекољубља.
Култура
Како сачувати српску националну културу у 21. веку?
Деда, где да притиснем „Љ“? Србин у Европу може да стигне на два начина: успоном до Европе, и срозавањем до Европе. Ако је Европа у неким областима испред нас, и има особине које су добре и за саму Европу и које имају будућност и у самој Европи, а ми те особине немамо, добро би било да их стекнемо – ефикасност у индустријској производњи, правно уређење земље, примена науке у животу, итд. – чиме бисмо направили успон до Европе.
Разговор
Др Милан Булајић, председник Фонда за истраживање геноцида
Истина ће нас ослободити Има ли право српска јавност да зна због чега се скрива од јавности чињеница да је председник Међународног суда правде, највећег судског органа УН, чији је Статут саставни део Повеље УН, два пута пред Владу Србије поставио рок да поднесе противтужбу, а она је тражила уочи Санадерове посете Београду одлагање до 22. марта 2010. године? Чему манипулације око тужбе Међународном суду правде и после Санадерове посете, тврдњама да Хрватска повлачи своју тужбу? О овим питањима разговарамо са др Миланом Булајићем, председником Фонда за истраживање геноцида, аутором преко 60 књига на ову тему, сматрајући да је расветљавање проблема геноцида животно питање српске нације и српских држава.
Историја
Свети Горазд Чешки (други део)
Богословска мисао епископа Горазда Православље има своју дубоку укорењеност на просторима данашњих Чешких земаља и Словачке. Византијски тип богослужења донели су тамо у 9. веку света браћа Кирило и Методије.
Фељтон
Непрочитани мемоари Проте Матије
Држава под ведрим небом Прота говори како је на основу номоканона (законоправила) – Крмчије саставио свој законик. „Сад је требало народу суд оставити. Ја сам имао Кормчију и читао законе Јустинијанове и Мојсејеву строгост над Јеврејима и испишем неколико параграфа из Кормчије... Ко отме девојку силом (као што је гдегде бивало, а особито у каквим бунама кад се судови побркају) тај женик, кум и стари сват шибу да трче а други штаповима да се каштигују“.
Ликови за споменар
Антоније Ђурић, Ликови за споменар
Учио ђаке непоклеку Зацрнела су се завичајна Бијела брда оног тренутка када је деветогодишњи Љубинко Видаковић остао без очевог загрљаја.
Угасила се најсјајнија звезда. Усред дана пао је мрак. Лелек је испунио сав простор. Честите српске куће остадоше без домаћина и храниоца.
|
|
|
© 20052012 Православље Сва права задржана. |