Новости из хришћанског света:
ЦАРИГРАДСКА ПАТРИЈАРШИЈА
Председник САД Барак Обама посетио је патријарха Вартоломеја у његовој резиденцији на Фанару, задржавши се у дискретном разговору дуже него што је планирано, без преводиоца и новинара. Након сусрета, патријарх Вартоломеј је рекао да је посебно било речи о захтеву Патријаршије да се најзад, 38 година након насилног затварања, поново отвори богословска академија на острву Халка, до чега је целокупном Православљу изузетно стало.
Од када је Халка затворена, Патријаршија је остала без богословске школе, због тога нема подмлађивања свештенства. Турски прописи не допуштају да странци обављају богослужења у земљи, нити да буду у њој епископи. За десетак година, Патријаршија би остала без епископата. Тиме је Турска желела да угрози опстанак малобројног Православља. Халка је основана средином 19. века, на њој је образовање стекла православна елита света. Патријарх Павле је на њој такође боравио.
Председник Обама је у говору у турском парламенту затражио да се академија на Халки отвори, такође је истакао да „верске слободе и слобода мишљења воде ка јачању цивилног друштва, то само снажи државу“. Председник је додао да „кораци ка поновном отварању Халке представљају важан сигнал за свет“.
О значају Халке Обаму је детаљно унапред обавестио цариградски архиепископ за Америку Димитрије, при обележавању „Грчког дана“ у Белој кући. Председника је упоредио са јелинским војсковођом Александром Македонским – обојица су у стању да решавају Гордијеве чворове. Обаму је ова паралела помало изненадила. Архиепископ је инсистирао на још два питања: уједињење Кипра и спречавање да се Република Македонија тако назива, већ „Северна Македонија“ или другачије.
Цариградски патријарх Вартоломеј ће посетити Америку почетком новембра ове године, а од стране председника Барака Обаме биће примљен у Белој кући 3. новембра. ПОСЕТА ПЕТРОГРАДУ
Почетком априла, патријарх Кирил је боравио у тродневној посети Петрограду, граду где је рођен (1946), растао, школовао се и замонашио. Обишао је храмове и места свог детињства и младости. На гробу својих родитеља, протојереја Михаила Васиљевича и мајке Раисе, служио је помен. Служио је у селима Вирица и Сиверскоје поред Петрограда, где је као дете одлазио у цркву. Такође је обишао Успенски храм, бивше Кијевско подворје, где су се његови родитељи 1929. упознали, а отац потом био пред венчање ухапшен. Из логора је изашао 1937. године. Кнез-Владимирски храм, никада насилно незатваран у време бољшевизма, желео је да обиђе јер је у њему 1946. крштен, а храм Владимирске иконе (у који је долазио и Достојевски) остао му је у неизбрисивом сећању из младости. Смољенски храм је такође посетио, јер је у њему служио патријархов отац, као и Казански, такође пун давних успомена.
Патријарх је служио молебан код моштију светих Јована Кронштатског, Серафима Вирицког, Ксеније Петербуршке (Смољенско гробље) и Александра Невског.
На Петроградској духовној академији и богословији обратио се предавачима, студентима и богословима. Некадашњем митрополиту лењинградско-новгородском Никодиму (Ротову), који га је рукоположио, патријарх је служио помен на Никољском гробљу.
Током тродневне посете у храмовима које је патријарх посетио, или у њима служио, било је на хиљаде верника. Дирнула их је патријархова потреба да, и поред много обавеза, обиђе места првих деценија свога живота. ИЗЛОЖБА ОАТОСУ У ПАРИЗУ
Цариградски патријарх Вартоломеј је 9. априла у Паризу отворио изложбу „Атос и Византијско царство, ризница Свете Горе“. Њено трајање је до 5. јула ове године у изложбеном простору „Мале палате“ (Petit Palais). Отварању изложбе присуствовао је грчки премијер Костас Караманлис. Овај музеј је настао 1900. године у огромном објекту у коме је био део Светске изложбе..
За излагање је изабрано 180 експоната – икона, сакралних предмета, рукописа, одежди из манастира Ватопед, Дионисијат, Ивирон, Григоријат, Каракалу, Пантократор, Светога Павла, Симонепетар и Протата. Прва, и до сада једина велика изложба светогорског уметничког блага била је у Солуну од 21. јуна 1997. до 20. априла 1998. године. СВЕТА ЗЕМЉА
Тринаест верских поглавара светога града Јерусалима, међу њима и православни, латински и јерменски патријарси, пред Васкрс су објавили заједничку посланицу својим верницима и свету. Они позивају на „правду за Газу“, подручје у коме живе искључиво палестински Арапи, које је недавно веома разорено, док немаштина и очај још владају. Поглаваре брине најновије рушење арапских кућа у источном сектору Јерусалима, у томе виде политичке циљеве израелских власти. Проблеми тежине живота, каже се у Посланици, лакше се савлађују уз Бога, јер је Он уз човека. Његова порука смрти и васкрсења је у средишту срца оних који следе Христа.
Ове године најављено је далеко више поклоника који ће доћи у Свети град. Нова влада Израела жели да подстакне долазак странаца. Хришћани се прибојавају да током године може доћи до немира, пошто влада која се у свету означава као десничарска, ревидира политику којом је обећала Палестинцима посебну државу.
Први пут после дужег времена, Јерусалимска православна и Јерменска јерусалимска патријаршија, као и фрањевци, договорили су се око одређених неизоставних радова у базилици Гроба Господњег, који пружају већу безбедност посетиоцима и побољшање садашњих неодрживих хигијенских услова. Овај договор ствара повољну климу за постизање сагласја и око других неизоставних радова у базилици, пошто су бројни експерти још пре десетак година констатовали да је потребна хитна обнова, а прете и обрушавања. ПРАВОСЛАВЉЕ АМЕРИКЕ
Првојерарх Православне цркве Америке, митрополит Јона, саопштио је да ће одмах по Васкрсу посетити Москву. Митрополит тиме жели да прву канонску посету након свог устоличења децембра прошле године обави Цркви од које је ПЦА добила самосталност. Уједно ће се обележити петнаестогодишњица успостављања америчког подворја у руској престоници.
Овим поводом саопштено је да ПЦА има око милион верника у пет стотина парохија у САД, Канади и Јужној Америци.
Програм посете одобрио је Св. Синод 31. марта. Донета је одлука да се прихвате захтеви за пензионисање архиепископа даласког Димитрија, као и архиепископа квебечког Серафима. Архимандрит Мелхиседек (Плеска) је изабран за епископа Питсбурга и западне Пенсилваније, а архимандрит Иринеј (Рохон) за епископа Квебека (Канада).
Црква води истрагу о финансијским нејасноћама у манастиру и богословији светога Тихона, где је и седиште епархије. Примениће се „потпуна транспарентност“. У то су укључене и надлежне власти Пенсилваније. Манастир је реорганизован, а именована је и нова привремена управа. МОЛИТВА ПРЕМИЈЕРКЕ
Председница владе Украјине, Јулија Тимошенко, посетила је Јапан како би добила кредит од пет милијарди долара за привреду која је у дубокој кризи. У јавности је овај њен корак поздрављен. Неверицу је изазвала накнадна информација да је она обишла шинтоистички токијски храм, како би се помолила да би две земље успоставиле однос „стратешког партнерства“.
Јавности се овај њен поступак није свидео. Представник за штампу Виктор Балога саопштио је да премијерка „исповеда православну веру“ и да се ништа није изменило. ОРДЕН ПРЕДСЕДНИКУ СРБИЈЕ
Румунски хришћански универзитет „Димитрије Кантемир“ је председнику Србије, Борису Тадићу, током његове посете Румуније, доделио почасни докторат због посебних заслуга за мир међу народима.
Овај универзитет има 14 факултета, у Букурешту, Клуж-Напока, Брашову, Сибију и у Темишвару и Констанци. Диплома је призната на европском нивоу, пошто студиј испуњава и све стандарде Болоњске конвенције. У Сенату универзитета налазе се познате личности из Румуније и иностранства. Председник Универзитета, оснивач и ректор, је др Момчило Лубурић. Универзитет Кантемир је веома цењен у Румунији. Основан је 1990. године. Сада има око 20.000 студената. До изражаја у образовању и васпитању пажња се посебно полаже на опште хришћанске вредности, посебно на православне. Један од првих добитника почасног доктората био је блаженопочивши патријарх румунски Теоктист. Прошле године докторат је додељен чешком председнику Вацлаву Клаусу.
Димитрије Кантемир (1673–1723), чије име носи овај универзитет, је у своје време у Европи био један од најугледнијих хуманиста, енциклопедиста, полиглота, историчара и дипломата. Уз то, Кантемир има заслуге у теологији, фолклористици, музици, математици и говорништву. Берлинска академија наука примила га је у чланство 1714. године.
Димитрије је две године био молдавски кнез, а од Турака морао је да се склони у Русији.
Умро је у 50. години, током једне мисије у Русији, где је и сахрањен. Његови остаци су свечано пренети из Москве 1935. године и положени у храм Света Три јерарха у Јашију, где се чувају мошти свете Петке. ДЕЛО СВЕТЕ БРАЋЕ
У Софији је, поводом заседања секретаријата православне Интерпарламентарне скупштине, одржана конференција о „Кирилометодијевској идеји и Православљу“. Учесници, првенствено из Бугарске и Грчке, размотрили су грчко-словенски карактер Солуна у 9. веку, као и етничко порекло свете Браће. Излагања су имали професори Славко Влчанов, Иван Желев Димитров, декан Емил Трајчев и други. Атински професор Димитриос Гонис је посебно разматрао питање развитка богослужбених језика у Византији.
Истакнуто је да је већ у првом миленијуму превазиђена „тројезична јерес“, да се Господ може славити само на грчком, латинском и јеврејском. Свети није језик већ текст, садржај а не форма. Црквенословенски језик је у употреби у храмовима у девет земаља, мада свуда има и превода на савремени језик. НЕМИРИ У МОЛДАВИЈИ
У бившој совјетској републици Молдавији дошло је до немира након избора у којима су победили комунисти. Део становништва тврди да су резултати кривотворени. Дошло је до немира у којима је освојена и делимично спаљена зграда парламента, а запоседнута је и резиденција председника.
Молдавска православна црква, која је у јединству са Московском патријаршијом, позвала је да се политички спорови не решавају насиљем. Митрополит кишињевски и целе Молдавије Владимир рекао је да „Христос не одобрава примену силе, нити крвопролиће“. По питању да ли изборе треба поновити, Црква није изнела свој став. Речено је да излаз из кризе морају пронаћи сами политичари. МАЊИНЕ У АЛБАНИЈИ
Комисија за националне мањине Министарства иностраних послова Албаније израдила је студију о њиховој бројности. Ради се о процени, пошто мањине већ 20 година бојкотују попис, јер он не садржи рубрику националне и верске припадности. Констатује се да Срба и Црногораца има 678. Влаха, како називају Цинцаре, има осам стотина. По овој процени, највише у Албанији живи Грка, око 35.000, и Македонаца 4.150.
Албанија има око 3,6 милиона становника, сами Албанци чине, званично, преко 98% популације.
Према независним проценама, које званична Тирана игнорише, број Грка превазилази сто хиљада, Цинцара има више десетина хиљада а Рома око 120.000. Београд је Уједињеним нацијама 1995. поднео вербалну ноту у којој се наводи да у Албанији живи око 20.000 Срба и Црногораца. |
