Духовно стање у Београдској митрополији није како је било у време Краљевине Југославије. Сада се, захваљујући Божјој помоћи и новим прегаоцима на Њиви Господњој, запажа духовни успон и динамизам у скоро свим областима црквеног живота.
O ВЕРУЈУЋИМА И ВЕРОНАУЦИ
У Београду, у коме живи 28–30% становништва Србије, односно око два милиона становника, негде око 500.000 прима свештеника у свој дом, док се отприлике толики број повремено укључује у црквени живот, крштава и венчава, учествује у свечаностима о црквеним светковинама и слављима. Скоро једна четвртина своје верске потребе – крштавање деце, слављење Васкрса и Крсне славе, обавља у унутрашњости код родбине, а друга четвртина припада другим конфесијама, или још нису почели да славе Славу од родитеља, или су атеисти, али се ипак одазивају и иду по Славама у госте. Свакако да има наде да ће се и они придружити огромном религиозном корпусу, јер се на последњем попису становништва као верујући изјаснило око 95% становништва, а од тога 85% рекло је да су православни. То је импозантан број, у односу на 5% неутралних, неверујућих и атеиста.
Пола века је константно форсирана атеистичка идеологија, а њен уплив се и данас осећа у средствима јавног информисања. Због тога многи родитељи, недовољно верски информисани, своју децу не упућују на часове веронауке. Просек је око 50%, мада има и бољих одзива – у Ваљеву, Чачку и Краљеву одзив је 90%. Свакако да на то утиче и недостатак верско-поучних емисија, којих мора да буде више јер је проценат религиозних висок. Мудрац је рекао: „Уби нас незнање“, због чега су на православним просторима видљиви агресивни наступи секти и друге пошасти савременог света. Кроз веронауку деца и млади би се духовно и морално уздигли, а држава би имала боље грађане, предузећа боље раднике, факултети и школе боље студенте и ђаке.
У Београду око 100.000 деце похађа веронауку, а наставу им предаје око 300 вероучитеља. Сматра се да би био већи ефекат да је веронаука обавезна и да се оцењује као и остали предмети, и то за све конфесије. Довољно је поменути пример Аустрије која, поред бриге о већинским римокатоличким верницима, из државне касе плаћа 70 вероучитеља СПЦ, а сигурно и толики број вероучитеља осталих православних Цркава. Научимо се на примеру развијених европских земаља како се негује вера. ВЕЛИКИ БРОЈ ХРАМОВА
У Београдској митрополији има преко 60 храмова, око 180 парохија и око 300 активних свештених лица. Од тога је од 2007. године рукоположено преко 100 свештених лица (свештеника, ђакона), који су распоређени у нове храмове, као и по школама где предају веронауку. Да је потребно много више храмова и свештеника, сведочи податак да Москва има око 1000 храмова.
Има говора да би Београдска митрополија, односно град Београд, могао бити подељен на неколико епархија, да би епископи са свештенством лакше духовно хранили поверену им паству. ХРАМ СВЕТОГ САВЕ
Православно симфонијско делање у славу Бога Живога, а на добро рода нашег у Београдској митрополији било је веома видљиво још у доба светородних Немањића, а потом свих других владара. Један од примера заједничког деловања државе и Цркве на добро народа је и изградња Храма Светог Саве, која је обустављена после Другог светског рата, а настављена трудом и залагањем патријарха Германа 1985. године. После краћег застоја, градња је настављена после пада комуниста 2000. године заслугом Зорана Ђинђића. Схватајући немерљиву вредност Цркве после петооктобарских промена, он је у сусрету са архијерејима СПЦ нагласио: „Црква је живи темељ нације и државе и народа српског“.
Настављајући добре традиције, и данас се наше власти труде да помогну Цркву. Недавно, 19/6. фебруара 2009, састали су се председник Србије Борис Тадић и митрополит Амфилохије, заменик оболелог патријарха Павла, да са Друштвом за изградњу Храма Светог Саве и Грађевинским одбором разговарају о наставку градње.
У присуству еминентних грађевинских стручњака, угледних политичких личности и познатих бизнисмена, истакнуто је да је неопходно да се на унутрашњем делу спомен-храма (спољашњи је готов) настави са радовима како је и до сада трајало. Надамо се да ће се изградња храма завршити до 2013. године, када се обележава 1700 година хришћанске слободе у Васељени, коју је Миланским едиктом подарио роду св. цар Константин Велики.
Данас Београд нема ни стотину храмова, ни обавезну веронауку, ни војне свештенике. Али помоћу Божјом и свих светих, крену ли Срби још чвршће и одлучније за Христом који је „Пут, Истина и Живот“, има наде за њих да са осталим племенима и нацијама света доживе свој успон. Амин!
Крај фељтона. |
