Новости из света књиге:
ДУХОВНИЦИ: МАНАСТИР ГРАДАЦ
НОВО ДВД ИЗДАЊЕ
АУТОРА ВЕЉЕ ПАВЛОВИЋА Манастир Градац, прелепа задужбина свете Јелене Немањић – преподобне Јелисавете, наставља са својим мисионарским активностима трудећи се да обнови и настави мисију Цркве постављену на делима славних ктитора из доба Немањића уз коришћење савремених видова комуникације. Тако користећи могућности аудиовизуелног стваралаштва, сестринство градачко приредило је ново ДВД издање под називом: „Духовници: Манастир Градац“. Реч је о чувеним емисијама из продукције београдске телевизије Студио Б, „Духовници“. Аутор је познати новинар Веља Павловић, чије смо емисије „Духовници“ уназад неколико година могли да пратимо на градској телевизији, а ово издање појављује се управо пред почетак емитовања новог циклуса „Духовника“, који почиње у току овог априла. Љубазношћу аутора Велимира-Веље Павловића и руководиоца РТВ Студио Б Александра Тимофејева, права на објављивање четири емисије у форми ДВД-а добио је манастир Градац. Реч је управо о емисијама у којима су саговорници Веље Павловића били најпре игуманија Ефимија, потом монахиња Тавита, а две емисије посвећене су јеромонаху Виталију, духовнику манастира Градац, од којих је једна већ емитована за Божић, а друга ће премијерно бити приказана у новом серијалу на РТВ Студију Б.
По речима игуманије манастира Градац, Ефимије (Тополски), због великог интересовања нарочито градске популације, манастир је решио да, уз сагласност аутора и РТВ Студија Б, објави ДВД са све четири емисије, како би сви који желе могли и да прибаве ове духовно корисне, занимљиве и духовите емисије. До Васкрса, ДВД у укупном трајању од 207 минута, наћи ће се у редовној продаји по малопродајној цени од 350 динара, и може да се поручи путем телефона на + 381 (0)64 2669 160, путем електронске поште на адресу: gradacstampa@gmail. com или на званичног презентацији манастира на адреси: http://manastirgradac. org. rs
Поред диска са емисијама, сваки купац ДВД-а добија на поклон 16 разгледница са мотивима манастира Градца.
Југослав Кипријановић ЗАТВОР ПОД
ОТВОРЕНИМ НЕБОМ
МАРИЈА ЛИНА ВЕКА
KOSOVO E METOHIJA IL RITORNO IMPOSSIBILE
------------
Издавач Хришћанска мисао
Универзитетска библиотека
православни богослови
Хиландарски фонд
Задужбина „Николај Велимировић и Јустин Поповић“
Превод са италијанског Милисав Савић,
Београд 2009, 21 цм, 197 стр. Пред нама се налази у двојезичном издању (српско-италијанском) књига италијанске новинарке Марије Лине Веке „Kosovo e Metohija il ritorno impossibile“, која у својим првим главама говори о историји Косова и Метохије, на веома јасан и убедљив начин, где се објашњава шта ова земља значи за историју и културу Срба. Века објашњава и доказује како је етничко чишћење Срба од стране Албанаца и после доласка снага НАТО, вишевековна пракса, још из периода Турске империје, Првог и Другог светског рата, када су Албанци отворено стајали на страну Аустријанаца, Немаца, Италијана... Косово је за Веку света српска земља, али у исто време представља земљу трагичног егзодуса и бескрајних патњи Срба. Века доказује везу између бивших лидера УЧК-а са обавештајним службама Немачке и Сједињених Америчких Држава, које су вршиле обуку терориста, дозвољавајући им да се баве слободном трговином дроге, оружја и људи.
Века овом књигом доказује и сведочи тешку и мучну ситуацију Срба на Косову и Метохији, где су они грађани не другог, већ последњег реда. Ово потресно сведочење о Србима који живе у лименим баракама, двадесетак километара од Приштине без животних услова, Века назива „затворима под отвореним небом“. Осма глава књиге посвећена је италијанским војницима и финансијској полицији, који су у саставу међународних снага на Косову, који обезбеђују заштиту српских манастира и спречавају организован криминал. Века стиче утисак да су италијански војници свесни да не могу зауставити етничко чишћење, нити могу обезбедити услове за сигуран живот Срба. У десетој глави своје књиге, описујући последице „хуманитарног“ бомбардовања Савезне Републике Југославије 1999. пројектилима са осиромашеним уранијумом, Века пише о штети која је нанесена Албанцима и Србима на Косову и Метохији, као и штетним последицама којима су изложени припадници снага КФОР-а. Своје наводе Века је поткрепила сведочењима међународних експерата.
Марија Лина Века, осведочени пријатељ Срба, у једном свом интервјуу каже: „Нисам могла да прећутим истину“. Тиме она стаје у ред са великим пријатељем српског народа из Првог светског рата, др Арчибалдом Рајсом. Марија Лина Века даје један веома леп опис Косова у овој својој књизи на страни 144, који гласи: „Косово је једна прелепа земља, зелена и бреговита, са толиким рекама и језерима. Пејзаж који се скрива и открива изненадно, на врху планине, на ушћу две долине, сакривен између дрвећа, лепота и величанственост најстаријих и најважнијих православних манастира у којима се налазе мозаици, светиње, иконостаси, иконе неупоредивог сјаја. Косово значи ’земља косова’, али пуно име ове земље је Косово и Метохија, а Метохија означава ’земљу манастира’, јер се управо најлепши и највреднији манастири хришћанско-православне културе налазе овде“.
Ово није прва Векина књига о Косову и њеном истинитом сведочењу. Године 2003. изашла је у Риму, у издању Edizione Interculturali, књига „Il Kosovo perduto?“, коју је 2005. године штампала Патријаршијска штампарија Српске православне цркве у (српско-италијанском) двојезичном издању. „Kosovo e Metohija, il ritorno impossibile“, 2006. године штампало је издавачко предузеће „Филип Вишњић“ на италијанском језику, ценећи да је важније да је прво прочитају Италијани, а 2008. године изашло је превод на српски под називом „Затвор под отвореним небом“.
Х. М. Вујичић ШЕМАТИЗАМ ШУМАДИЈСКЕ ЕПАРХИЈЕ
Након три „Шематизма“ Шумадијске епархије, у којима је обележена педесетогодишњица постојања Епархије (1947–1997) и сагледано стање Цркве у Шумадији крајем 20. века (за године 1998. и 1999), крајем марта 2009. године из штампе је изашао „Шематизам“ за период од 2002. до 2008. године, у којем је обухваћено време архипастирског деловања у Шумадији Епископа Јована (Младеновића).
Мотиве да се приступи изради овог „Шематизма“, приређивач (Негослав Јованчевић), овако објашњава: „Превазилажење сагледавања формалног и само на чињеницама заснованог устројства Цркве Божије у Шумадији, на шта упућује жанр којем ова књига припада, била је основна тежња током њеног припремања. Циљ је био да сваки податак о структури и организацији Епархије, које су предањски али и на савременим друштвеним условима засноване, указује да у овој дијецези траје непрекидна Педесетница, да Свети Дух све уређује, али уз помоћ многих благочестивих руку, пре свега нашег епископа, па свештенства и монаштва. Очекујемо да ће се из Шематизма видети да велики допринос богоугодним и спасоносним делима даје верни народ, најпре кроз активно учешће у видно оживљеном литургијско-молитвеном животу, али и на организационом пољу, као приложници и градитељи, као активни чланови парохијске заједнице“.
У многим приликама потврђено начело да је тешко волети непознато, такође је мотив за приређивање ове књиге. Када верник зна које напоре чини његов архипастир да свим епархиотима укаже на прави пут живота у Христу, односно колико се стара о условима за одлазак у цркву народа Божјег који је суочен са многим изазовима модерног доба, и мотивација самих верника да учествују у заједничком спасавајућем делу биће већа. О том прегнућу сведочи списак новоподигнутих храмова и рукоположених свештеника у периоду управљања Шумадијском епархијом епископа Јована (Младеновића). Значајно место заузима преглед историјског трајања манастира и парохијских цркава, што такође није неважно за оне који се у тим храмовима окупљају да би се ломљење хлебова продужило до вечности.
Постоје и конкретни поводи настојању да Шумадијска епархија у ово време добије нови „Шематизам“. Први је објављен када се навршило пола века од њеног оснивања, а овај излази да би се сагледало стање након шест деценија трајања. Епархијом више од шест година управља владика Јован, што је период који заслужује, имајући у виду учињено, о којем треба јавно и гласно говорити. Навршило се и петнаест година архијерејског служења нашег епископа, па је и тим поводом било упутно сачинити личну карту његове садашње дијецезе. И јубилеј шестогодишњице заснивања манастира Каленића, поноса Епархије, налагао је да се о овој светињи публикује што више меродавних радова. Долазак знатног броја нових свештенослужитеља у парохије обавезује да се на видело изнесу њихови пастирски резултати. Ту су и нове установе, пре свега Богословија Светог Јована Златоустог у Крагујевцу, која битно утиче на многе активности у Епархији, о чему је такође сведочено у овој књизи.
Сам наслов, „Епархија шумадијска 2002–2008”, одређује да је најпре сагледано шта се у Епархији догађало у време управљања владике Јована. О томе највише података има у одељку о његовом архипастирском раду у Шумадији. Поред прегледа видљивих резултата (освећења нових цркава, рукоположења свештеника), читаоци су упознати и са духовном делатношћу. Зато су објављене најважније беседе, посланице, поуке, интервјуи... У свакој парохији дат је преглед новоподигнутих објеката које је осветио епископ Јован.
У историјски део ове књиге спада подсећање на претходне шумадијске архијереје, владику Валеријана (Стефановића) и владику Саву (Вуковића). Ту је и преглед црквеног живота у Шумадији до оснивања Епархије у Крагујевцу, односно чињенице о првим данима новоосноване Епархије. Овде спада и поглавље посвећено шестогодишњици постанка манастира Каленића.
Знатан простор заузима и хроника настанка и развоја најмлађег богословског училишта Српске Цркве, Богословије Светог Јована Златоустог у Крагујевцу.
Чини се да је из поглавља о манастирима Шумадијске епархије видљиво како је у време владике Јована дошло до знатног оживљавања монашког живота. Неке запустеле светиње добиле су житеље, а има и нововаспостављених манастира. Што се тиче историјског трајања манастира, приређивач је настојао да донесе преглед најважнијих догађаја из прошлости. Нарочита пажња посвећена је сагледавању градитељских и ликовних (ако их има) карактеристика, уз консултовање и навођење меродавне литературе.
Највише простора у овом „Шематизму“ припада парохијском устројству Епархије. Подаци о храмовима и свештеницима имају приоритет. Обухваћено је стање на крају 2008. године. Није занемарен ни верни народ кроз приказивање броја становника свих насељених места Епархије, према државним пописима. Нажалост, из ових статистичких података види се како нас је у укупном броју све мање и мање.
Видљиво је да потпуној слици стања у манастирима и парохијама недостају информације о имовини. Али озбиљан приказ имовног стања манастира и црквених општина није могућ јер још увек није враћено оно што је насилно одузето.
У „Шематизму“, штампаном на шест стотина страна у боји, има више стотина фотографија. На њима су претежно приказане спољашњост и унутрашњост манастира и цркава, али има и оних о Живој Цркви Божјој у Шумадији. Утисак је да нарочиту вредност овој књизи дају графичка коректност и квалитетна штампа, за шта су заслужни ликовни уредник Дејан Манделц и крагујевачка штампарија „Графостил“.
Информативна служба Шумадијске епархије |
