|
Са благословом Његове Светости Патријарха српског Г. Иринејa Издаје Информативно-издавачка установа Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве. Први број „Православља” изашао је 15. априла 1967. године. |
| Архива - Редакција - Контакт - Медији - Преузми - Упутство редак. |
Најава броја
Издвајамо: |
Догађај
Прослава Васкрса Његова Светост Патријарх српски Господин Павле у радости је прославио празник над празницима - Васкрсење Господње, у Војномедицинској академији заједно са Митрополитом црногорско-приморским Амфилохијем, Епископом хвостанским Атанасијем и бројним гостима.
Живо слово
Предавање одржано на осмом сабору Српске мреже у манастиру Студеници
Идентитет и глобализација Ма како нам то на први поглед можда изгледало и чудно, питање идентитета и глобализације уопште није ново већ је старо исто онолико колико и свет којим ходимо, исто онолико колико траје и борба за очување вечног, од Бога назначеног, човековог идентита.
Црква и наука
Православни богословски факултет у Београду
Акредитација – потврда квалитета Православни богословски факултет Универзитета у Београду по много чему је специфичан на високообразовном простору Републике Србије: већ скоро деведесет година он представља стожер теолошког образовања и научноистраживачког рада у окриљу Српске православне цркве, али је истовремено, од повратка на Београдски универзитет јануара 2004. године, ова установа успела да организацију наставе и научноистраживачког рада у потпуности усклади са најсавременијим стандардима.
Духовност
Напоран и дуг пут до истине Покушајмо да превазиђемо стање критике свега и свакога и почнимо да посматрамо догађаје и поступке других са разумевањем. То не значи да све безрезервно прихватамо, што би значило порицање наше богодароване слободе.
Црква и уметност
Поводом отварања изложбе живописа Виолете и Југослава Оцокољића
Икона – сведочанство другог света Кренула сам патријаршијским ходником ка Музеју Српске православне цркве када се гужва након отварања изложбе увелико разишла. Тако саму и потпуно неприпремљену, огрејало ме неко неочекивано светло на крају ходника, на самом уласку у Музеј.
Други пишу
Министров шегрт Невиђену буру у јавности прошле недеље изазвали су наступи Борке Павићевић, директорке Центра за културну деконтаминацију и Бранислава Димитријевића, помоћника министра културе. Они су, наиме, у емисији Оливере Ковачевић тражили да се реформише Српска православна црква (!), а из неких изјава Димитријевића могло се закључити да он прихвата минимизирање злочина у Јасеновцу, као и да нема ништа против независности Косова. С обзиром на чињеницу да се ради о помоћнику министра културе, јавност је полудела, а многи политичари, укључујући и оне из Г 17 плус, одакле је и министар Брадић, траже од министра културе да под хитно смени овог функционера који износи ставове супротне ставовима Владе.
Црква и савремени свет
Труд на Њиви Господњој путем интернета Ову дивну причу како се Господ пројављује на различите начине, почињемо разговором са Ненадом Бадовинцем који ради за сајт манастира Лепавина, недалеко од Загреба.
Разговор
Србољуб Живановић, академик
Нема саживота жртава и убица без покајања На управо завршеној Међународној конференцији о злочинима НДХ у Бања Луци 26. и 27. априла, Комисија конференције која се бави испитивањем система логора у НДХ током Другог светског рата и геноцида почињеног над Србима, Јеврејима и Ромима, у којој иначе нема представника из бивше Југославије што јој обезбеђује независност, донела је закључак да је поштујући научне студије и истраживања утврђен прецизан број jасеновачких жртава, чиме се ставља тачка на покушаје минимизирања броја жртава која су се кретала у складу са политичким потребама.
Фељтон
„Непрочитани” мемоари Проте Матије
Корени неслогe Занимљива је поларизација мишљења кад је у питању личност знаменитог устаничког војводе Јанка Катића. О њему прво пише митрополит Стратимировић и поред свих способности нема високо мишљење. „Јанко Катић је уистину прост, али уочљивији од осталих, гибак, духовит, у опхођењу вешт и пријатан човек. Пре устанка је био угледан оборкнез. Од свију је најречитији и ужива највеће поверење Црнога Ђорђа. Колико Ђорђу, толико и њему лежи општа ствар на срцу... Свој велики утицај није стекао само својим везама са Црним Ђорђем, но и пре устанка одлично показаном умећу и у појединим народним неприликама.“ Прота говори само најлепше, како је храбар и одлучан као мало ко. Вожд је изгледа увек имао потребу ослонца на некога. До устанка највише поверења има у Станоја Главаша те не чуди и што се њему нуди и вођство устанка на изборном скупу у Орашцу.
|
|
|
© 20052012 Православље Сва права задржана. |