Akreditacija – potvrda kvaliteta

Pravoslavni bogoslovski fakultet Univerziteta u Beogradu po mnogo čemu je specifičan na visokoobrazovnom prostoru Republike Srbije: već skoro devedeset godina on predstavlja stožer teološkog obrazovanja i naučnoistraživačkog rada u okrilju Srpske pravoslavne crkve, ali je istovremeno, od povratka na Beogradski univerzitet januara 2004. godine, ova ustanova uspela da organizaciju nastave i naučnoistraživačkog rada u potpunosti uskladi sa najsavremenijim standardima.

Mnogo je entuzijazma i volje, vremena i energije, znanja i vere u sopstvene potencijale uloženo u to da Fakultet postane respektabilna ustanova u zemlji i prepoznatljivo mesto na intelektualnoj mapi sveta, prestižni centar za sticanje najvišeg bogoslovskog obrazovanja koji privlači studente iz svih srpskih zemalja i dijaspore, zatim studente iz brojnih pomesnih pravoslavnih Crkava, ali i pripadnike drugih konfesija.Rezultati uloženih napora nisu izostali: prošle godine Fakultet je dobio akreditaciju za naučnoistraživački rad u oblasti društveno-humanističkih nauka, a ovog proleća akreditaciju za svih pet svojih studijskih programa i za ustanovu u celini. O tome o kolikom je uspehu reč, svedoči i činjenica da je u ovom krugu akreditaciju dobilo svega nešto više od polovine prijavljenih fakulteta, pošto je bilo potrebno ispuniti veoma visoke standarde u pogledu kvaliteta programa, nastavnog kadra, prostora, opreme. Bogoslovski fakultet je, maksimalnim ulaganjem napora na obezbeđivanju svih propisanih standarda, omogućio studentima koji žele da istražuju dubine pravoslavne teologije pogodan duhovni i intelektualni ambijent za formiranje ličnosti u duhu hrišćanskog etosa i sticanje znanja neophodnih za vršenje svešteničke i veroučiteljske službe, za kompetentno profesionalno angažovanje u crkvenim, državnim strukturama, u sferi javnog informisanja, masmedija, nevladinim organizacijama – svuda gde ljudi žude za tim da čuju glas Crkve, jevanđeljsku poruku ljubavi, vere i nade.
Studije na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu organizovane su u pet studijskih programa na prvom, drugom i trećem stepenu studija. Osnovne akademske studije realizuju se u dva studijska programa. Studije opšteg smera traju četiri godine, i na njima se stiče celovit uvid u biblijsko, patrističko, dogmatičko, liturgijsko, kanonsko-pravno učenje Crkve, njeno istorijsko i kulturnoumetničko nasleđe, uz temeljno izučavanje i drugih za teologiju relevantnih disciplina (filosofskih, filoloških, humanističkih). Studije praktičnog smera traju tri godine, a na njima je težište na onim bogoslovskim disciplinama koje će omogućiti dobro snalaženje u raznim aspektima pastirskog i katihetskog rada (pastirsko bogoslovlje sa psihologijom, katihetika sa hrišćanskom pedagogijom, omilitika, crkveno pojanje i dr.). Na oba smera postoji i široka ponuda izbornih predmeta, za koje se svaki student opredeljuje u skladu sa svojim afinitetima. Drugi stepen studija jesu diplomske – master studije, koje se takođe ostvaruju u dva programa – jednogodišnjem i dvogodišnjem, izdiferencirana po smerovima, dok treći, najviši stepen predstavljaju doktorske studije u trogodišnjem trajanju.

NASTAVA
Nastavu na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu izvodi 40 stalno zaposlenih i nastavnika i saradnika, od toga 22 doktora i 10 magistara nauka. Po potrebi, Fakultet angažuje i afirmisane stručnjake iz prakse, predavače iz inostranstva i nastavnike drugih visokoškolskih ustanova. Doprinos nastavnika i saradnika Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Beogradu razvoju teološke misli, ali i humanističkih nauka u celini, mogao bi se okvalifikovati kao veoma značajan. Za skoro devet decenija postojanja, više od stotinu nastavnika i saradnika objavilo je preko hiljadu monografskih publikacija i više od deset hiljada naučnih i stručnih radova.Fakultet je uspešno sarađivao, i danas sarađuje, sa drugim visokoškolskim institucijama u zemlji i inostranstvu. On je pokretač i izdavač pet periodičnih naučnih publikacija, od kojih su neke u rangu časopisa od međunarodnih značaja, gde svoje radove objavljuju ugledni teolozi, ali i eksperti za druge oblasti.
Pod okriljem Fakulteta osmišljavaju se, pripremaju i realizuju naučnoistraživački i umetnički projekti, stručni i naučni skupovi, među kojima posebnu pažnju stručne i šire crkvene javnosti privlače redovni polugodišnji simpozijumi u okviru projekta „Srpska teologija u HH veku“, finansiranog od Ministarstva nauke Republike Srbije, kao i studentski simpozijumi (takođe dva puta godišnje) sa širokim spektrom obrađenih teoloških tema.

INSTITUTA ZA TEOLOŠKA ISTRAŽIVANjA
Poseban zamah razvoju naučnoistraživačke delatnosti na Fakultetu, koja se sistematski implementira u nastavni proces, dalo je osnivanje Instituta za teološka istraživanja oktobra 2008. godine. Institut je koncipiran kao interna naučno-istraživačka jedinica Fakulteta koja bi u roku od 5 do 10 godina mogla da preraste u posebnu naučno-istraživačku ustanovu na budžetu Ministarstva nauke Republike Srbije. Delatnost Instituta obuhvata biblijske nauke, patrologiju, sistematsko bogoslovlje, praktično bogoslovlje, istoriju Crkve, filologiju, filosofiju. Institut već realizuje ambiciozno zamišljenu izdavačku delatnost (disertacije, teološke studije, kritička izdanja prevoda svetootačkih dela), a u pripremi su i Godišnjak i Zbornik kao nove periodične publikacije.

BIBLIOTEKA
Bibliotečka građa Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta broji preko 150.000 naslova. Prva knjiga u bibliotečkom fondu zavedena je još 12. decembra 1920. godine. Tada je Fakultet raspolagao sa 3.075 publikacija. Najveći doprinos fondu pružili su legati istaknutih profesora Fakulteta – dr Jordana P. Ilića, dr Stevana M. Dimitrijevića, dr Dragutina Anastasijevića, dr Sergija Viktoroviča Trojickog, dr Miloša Erdeljana, dr Dušana Glumca i drugih. Pored toga, biblioteka poseduje i poseban fond starih i retkih knjiga. U fondovima je zastupljen i veliki broj naslova iz strane i domaće periodike. Publikacije koje se mogu naći u biblioteci Fakulteta uglavnom su teološkog, filosofskog i istorijskog sadržaja. Kao stručnu biblioteku, mogu je koristiti ne samo studenti i nastavnici, nego i svi zainteresovani istraživači iz navedenih oblasti.
Na Fakultetu se koristi i najmodernija informaciona oprema neophodna za naučnoistraživački rad i studiranje. Omogućen je pristup internetu svim nastavnicima, saradnicima, studentima i nenastavnom osoblju. Pored elektronskog kataloga fakultetske biblioteke, raspoloživi su i pretraživači ostalih značajnih biblioteka u Srbiji i inostranstvu. Postoji onlajn pristup svim bazama podataka i servisima na internetu koji su dostupni preko Akademske mreže Srbije, a obezbeđena je i obuka studenata i zaposlenih radi što efikasnijeg korišćenja svih bibliotečkih i informacionih resursa.
U sklopu priprema za akreditaciju, na Fakultetu su uloženi izuzetni napori da bi se ispunili propisani standardi u pogledu prostora i opreme. Renovirana je i klimatizovana čitava zgrada Fakulteta, uključujući i dva internata, od kojih se jedan, muški, nalazi u njenom sklopu, a drugi, ženski, u zasebnom objektu (zgrada je, inače, sagrađena 1995. godine isključivo iz sopstvenih izvora i donacija Crkve). Temeljno je rekonstruisan fakultetski paraklis u kome se obavljaju bogosluženja i sprovodi praktična nastava iz niza predmeta (liturgika, crkveno pojanje, omilitika), a preuređen je niz prostorija za nesmetan rad i prijatan boravak studenata, nastavnika i posetilaca Fakulteta. Posebno treba istaći ulaganja u nabavku knjiga i opremanje čitaonice, koja zadivljuje svojim ukusnim enterijerom, prijatnošću i komforom. Po najsavremenijim standardima opremljena je i elektronska učionica sa 60 računara za potrebe studenata. Pored učionica i vežbaonica, Fakultet poseduje i dva amfiteatra pogodna za održavanje ne samo predavanja, nego i kulturno-umetničkih manifestacija, tribina, promocija, naučnih i stručnih skupova. Na Fakultetu postoje i prostorije za rad Studentskog parlamenta – Zajednice studenata, redakcije studentskog časopisa „Logos“, šah-kluba i fudbalskog kluba, koji postižu zapažene uspehe u zemlji i inostranstvu. Studentima i profesorima na raspolaganju su i knjižara sa odličnim izborom teološke i duhovne literature, skriptarnica i fotokopirnica, a za časove predaha trpezarija u kojoj se, posle bogosluženja, uz posluženje vode duhovni razgovori, razmenjuju iskustva i učvršćuju prijateljstva koja ostaju za ceo život. Tokom renoviranja i opremanja, Fakultet je veliku podršku dobio od Ministarstva vera, Ministarstva prosvete i Ministarstva nauke Republike Srbije, crkvenih donatora, a uložena su i značajna materijalna sredstva iz sopstvenih izvora.

BOGOSLUŽENjA
Znanja koja se stiču na Fakultetu pružaju široku opštu kulturu, daju ozbiljan uvid u tradiciju, savremeno stanje i perspektive teologije, ali predavači nastoje da uspostave ravnotežu između teorijskog i primenjenog aspekta tih znanja. Insistiranje na pretežno teorijskim znanjima, naime, predstavljalo bi otežavajuću okolnost za prilagođavanje potrebama prakse, i zato se mnogo napora ulaže u veštine od značaja za obavljanje pastirske, misionarske, veroučiteljske, delatnosti u sferi masmedija. U fakultetskom paraklisu studenti aktivno učestvuju u punom krugu dnevnih bogosluženja (večernje, povečerje, polunoćnica, jutrenje, časovi, izobraziteljna, liturgija, a uoči velikih praznika i svenoćna bdenja), upoznajući se sa raznim parohijskim i monaškim tipicima. Nekoliko puta godišnje obavlja se praksa u manastirima, što studenti veoma dobro prihvataju, i zato mnogi od njih i samoinicijativno tokom raspusta i praznika odlaze u obitelji u kojima obavljaju razna poslušanja i stiču iskustvo neophodno za buduće služenje. Stoga nije čudo što neki već tokom studija primaju sveštenički čin, a ima i onih koji se odlučuju za monaški život. Profesionalna praksa izvodi se i u školama (u okviru Katihetike sa metodikom verske nastave), a dosta se pažnje poklanja i organizovanim humanitarnim aktivnostima (pomaganje deci sa posebnim potrebama i onima bez roditeljskog staranja, socijalno ugroženim kategorijama stanovništva i drugo).
Pravo upisa na Fakultet imaju mladići i devojke sa završenom četvorogodišnjom srednjom školom (gimnazija, bogoslovija ili neka druga srednja stručna škola), uz saglasnost nadležnog episkopa. Studije su otvorene i za kandidate iz drugih pravoslavnih Crkava i inoslavnih hrišćanskih zajednica, uz pribavljenu saglasnost Svetog arhijerejskog sinoda. Svi prijavljeni kandidati polažu prijemni ispit iz osnova bogoslovlja i opšte informisanosti. Pravo upisa bez polaganja prijemnog ispita imaju lica koja već poseduju diplomu nekog fakulteta ili više škole. Tokom studija mladi teolozi mogu konkurisati za stipendije Ministarstva vera Republike Srbije i računati na ostale pogodnosti vezane za smeštaj i ishranu.
Diploma Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Beogradu ima visok rejting i u pravoslavnim zemljama i na Zapadu. Usaglašenost programa i režima studija sa načelima Bolonjske deklaracije, koja je krunisana dobijenom akreditacijom, dodatni je garant činjenice da su naši studenti teologije ravnopravni građani akademskog sveta koji ne poznaje granice. Da je tako, potvrđuje uspeh bivših studenata ove ustanove koji su stekli, i danas veoma uspešno stiču diplome doktora teologije na najprestižnijim univerzitetima u inostranstvu. Mnogi bivši studenti afirmisali su se i u nastavi veronauke u raznim obrazovnim profilima, a oni koji su odabrali sveštenički ili monaški poziv, obrazac su pastira naših dana, dobro upućenih u probleme savremenog čoveka i spremnih za pružanje pomoći u najrazličitijim okolnostima – od savetodavnog rada sa raznim uzrasnim kategorijama, preko najrazličitijih humanitarnih aktivnosti, do, recimo, borbe sa narkomanijom i pomoći mladima u odgovaranju na dileme odrastanja i izazove savremenog doba.
I na kraju, recimo da su gosti Fakulteta obično prijatno iznenađeni njegovim ambijentom, organizovanošću, dobrim međuljudskim odnosima, toplinom i predusretljivošću svih zaposlenih i studenata. U tom pogledu nećemo se menjati: Fakultet će i ove godine pružiti dobrodošlicu i odlične uslove maturantima koji žele da se ovde školuju. I, što je najznačajnije, poverenje ukazano dobijanjem akreditacije mora se opravdati održavanjem postignutog nivoa i sigurnim koračanjem napred u razvoju nastavnog i naučnoistraživačkog rada. Za taj podvig smo u potpunosti spremni.