Изазови развоја електронске демократије

О авангардности Православне Цркве на васељенском нивоу у овом погледу говори и православни супер-портал под називом Православно хришћанство који је веома сличан WEB.DEP пројекту, с том разликом што концептуално није окренут ка форумима и вестима и што је доступан на око тридесет светских језика.

Што се теме такозване електронске демократије тиче, она је једна од саставних области концепта информационог друштва и њу треба посматрати из три начелна аспекта, иманентна сваком слободном друштву. Та три принципијелна аспекта су право, истина и слобода, при чему је овај последњи најважнији. Сва три принципа је могуће транспоновати у електронски свет.

ПРИНЦИП ПРАВА

Принцип права у контексту информационог друштва би примарно био одређен решавањем проблема који се наводи као digital divide. Томе су УН на својим самитима у Женеви и Тунису посветиле дужну пажњу, управо крећући од универзалних људских права. Тај проблем се своди на немогућност свих друштвених слојева и група да равноправно учествују у позитивним странама информационог друштва. У том контексту би могли да расправљамо и о томе колико је информационо друштво на овим просторима перципирано као друштво знања, тачније право свих да имају одређену информацију, како се то често несвесно апострофира у неким медијским рекламним порукама.

КОНФЕРЕНЦИЈА У ТАНЈУГОВОМ ПРЕС-ЦЕНТРУ

Недавно је у новинском центру Танјуга у Београду одржана презентација такозваног WEB-DEP пројекта за новинаре, министарства и чланове Савета Европе, у који су укључене националне медијске информативне агенције са Балкана, затим Athens Technology Center, International Teledemocracy Centre – Napier универзитета из Единбурга, као и National Technical University of Athens из Грчке.
На округлом столу организованом од стране Танјуга су тим поводом  говорили: Игор Радојчић, помоћник директора Танјуга за међународну сарадњу, Небојша Васиљевић, заменик министра за телекомуникације и информационо друштво, Живко Георгиевски, главни и одговорни уредник Македонске информативне агенције и ђакон мр Оливер Суботић, управник Центра за проучавање и употребу савремених технологија Архиепископије београдско-карловачке.

Путем портала web-dep.tanjug.rs могуће је информисати се о најактуелнијим темама и дешавањима у земљи и региону, као и начину да се на најједноставнији начин изрази своје мишљење и своји ставови учествовањем у форумима и анкетама. Основни циљ овог пројекат је успостављање комуникационе и информационе мреже у коју су, поред јавних новинских агенција и грађана, укључени и креатори политике и заинтересоване стране са простора Западног Балкана. Идеју у целости финансира Европска унија. Васиљевић и Георгиевски говорили су о томе како функционише портал, на који начин државе Западног Балкана учествују у њему и о могућностима и изазовима који он пружа.

Једна од покренутих тема на порталу била је из верског домена, те су сходно томе организатори одлучили да позову и управника Центра за проучавање и употребу савремених технологија, ђакона Оливера Суботића, чије ауторизовано и незнатно допуњено излагање преносимо у Православљу.

ПРИНЦИП ИСТИНЕ

Да би се обезбедило спровођење принципа истине у оквиру е-демократије, мора постојати одговарајући механизам који би био проактиван (реактиван у крајњем случају) и који би обезбедио да се информације не добијају само из једног центра, већ да постоји полицентрична структура која би обезбедила алтернативне изворе информација. Чини се да се у WEB.DEP форумском делу у назнакама покушава успоставити такав модел, макар концептуално.

СВЕТИ СИНОД РУМУНСКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ

АЛТЕРНАТИВА У ПОГЛЕДУ БИОМЕТРИЈСКИХ ПАСОША

На радној седници одржаној дана 25. 2. 2009. Свети Синод Румунске православне цркве је једногласно усвојио одлуку број 638/2009 у вези са проблематиком нових електронских пасоша који садрже биометријске податке:

1-Узима у обзир писмо под редним бројем 638 од 28.01.2009. написано од стране Преосвећеног Господина Патријарха Данијела упућеног Министарству правде и унутрашњих послова, којим се тражи низ образложења у вези са новим електронским пасошима које садрже биометријске податке. Такође узима у обзир објашњења достављена документом под бројем 3622071 од 5.02.2009. Министарства правде и унутрашњих послова – Одељења за пасоше одакле произлази да су осигуране две важне ствари:

а. Имати пасош јесте право, али не и обавеза, будући да је пасош документ који се издаје на захтев оних који желе да путују ван граница Европске Уније. Стога следи да они који се позивају на приговор савести и верске разлоге имају потпуну слободу да не узму ову нову врсту пасоша;

б. Сваки грађанин има право да непосредно буде упознат са садржајем личних података уврштених у нови електронски пасош који садржи биометријске податке.

2-Утврђује да је мишљење Европске Комисије изражено 16.03.2005., преко Европске Групе за етику у науци и новим технологијама,  против усађивања електронског чипа у људско тело: „коришћење у немедицинске циљеве информативних и комуникативних импланата представља могућу претњу за људско достојанство и демократско друштво“ (тачка 6.4), а „имплантати предвиђени за надзор... могли би бити коришћени од стране државних институција, појединаца или група ради повећања њихове моћи над другима“ (тачка 6.4.4).

3-Будући да ће поједине особе имати резерве према биометријским пасошима, посредоваће се пред релевантним установама државе Румуније (Председник, Скупштина, Влада) уз захтев да се примене неопходне мере ради измене и допуне важећег закона зарад проширења одлука везаних за хитне случајеве (привремени пасош) и случајеве када, због савести или верских разлога, особа не жели електронски пасош који садржи биометријске податке.

4-У будућности, било која иницијатива опште црквене важности, која проистиче из неке епархије, треба најпре да се испита и размотри на нивоу епархијског центра и митрополитског синода, па тек онда да се уручи Светом Синоду ради расправе и одлуке.

5-Видевши узнемиреност изазвану супротним и збуњујућим мишљењима у вези са новим биометријским пасошима, Свети Синод позива свештенство, монаштво и верни народ да остану чврсти у вери у Спаситеља Исуса Христа, Победиоца пакла и смрти, да умноже молитве и добра дела, живећи хришћански у породици, манастиру и друштву, и да не шире панику и забринутост претераном бригом за пролазне ствари. Тако ће нас Бог просветлити, заштити од зла и помоћи да чинимо ништа друго осим добро.

Канцеларија за штампу Румунске Патријаршије

Превод: Татјана Радић

ПРИНЦИПА СЛОБОДЕ

И трећа ствар, која је за православне хришћане посебно важна, јесте очување принципа слободе, која обједињује претходна два принципа. Слобода је кључна јер је то најузвишенији дар Божији човеку. СПЦ је пре неколико година на овим просторима покренула једну велику расправу о проблему електронске приватности, што до тада није било довољно присутно у свести грађана ове земље. Многи су били збуњени са чињеницом да је Црква прва покренула то питање, а разлог је био сасвим једноставан: у суштини није била правна проблематика, већ питање слободе. У највећем броју случајева смо се у својим истраживањима ослањали на западне академске установе, што је такође разбијање устаљених клишеа, овог пута о антизападном и антиевропском ставу СПЦ. Приватност је у контексту е-демократије важна због очувања концепта анонимности и псеудонимности у осетљивим случајевима, попут дисидентских акција. Интернет, рецимо, даје велику могућност за такво изражавање мисли, што треба задржати (иако смо сведоци да то итекако може бити злоупотребљено поготово на форумима, где се велики број лажи и клевета може преносити под псеудонимом; но слобода у сваком случају може бити злоупотребљена, али је због тога не треба укидати већ реаговати на злоупотребе). Питање је, међутим, да ли ће под утицајем културе безбедности и политике застрашивања грађана остати тако. Слободно, смислено и пристојно изражавање на WEB.DEP пројекту може се решити укрштеном модерацијом, у којој би у случају склањања једне поруке од стране модератора о њеном финалном уклањању одлучивао супер-модератор, при чему то треба да буду временски гледано ротирајуће функције. Тиме би се лични анимозитети свели на најмању меру и већина би могла слободно и без конформизма да изрази свој став.

На крају, потребно је рећи и нешто донекле противречно досадашњем излагању, а то је лична резервисаност према електронским форумима с обзиром да су исти углавном безлична форма комуникације. Електронски blog са могућношћу коментара је далеко прихватљивија форма, при чему исти елиминише дисперзију порука и загушење тема. WEB.DEP је, примера ради, веома лако загушити с обзиром да не постоји ограничење броја и величине порука које неко може послати. Ипак, ако се већ иде према форумском начину комуникације, онда је квалитетна модерација један од кључних аспеката.