Новости из хришћанског света:
ЗАПЛЕТИ ОКО ХАЛКЕ
Ситуација око захтева Цариградске патријаршије да се поново отвори богословска академија на Халки, насилно затворена од турских власти 1971. године, постаје све драматичнија, уз учешће разних земаља. Турска помиње као услов побољшање положаја муслимана у Грчкој, у источној Тракији, у пределима од Драме до турске границе. Ту живи више десетина хиљада, по неким проценама и до 100.000 муслимана. Такође, да муфтију бирају имами Тракије, а не да га поставља влада у Атини.
Председник Барак Обама је поменуо патријарху Вартоломеју да Анкара то тражи, као неку врсту противуслуге, а и државна секретарка Хилари Клинтон је исто поновила цариградском егзарху за Америку, Димитрију. Амерички амбасадор у Атини истиче да то није захтев САД, већ да је само пренето шта Турска тражи.
У Анкари се наводи да се Академија не може отворити док се не промени закон о образовању, а можда и турски устав. Све верске школе су под државном управом, Академија не може бити под надзором искључиво патријаршије, као што она изричито тражи. Адвокат патријаршије је изјавио да Анкара крши међународни уговор из Лозане, којим се после Првог светског рата обавезала да гарантује верске слободе у новонасталој ататурској републици. ОСВЕЋЕЊЕ СВЕТОГ МИРА
Две помесне православне Цркве су на Велики четвртак осветиле свето миро.
На почетку мироварења у Донском манастиру Москве, патријарх Кирил је служио молебан. У малом храму манастира постављена је специјана пећ, а у казане (девет великих и три мала) је стављена освећена вода, чисто вино и маслиново уље, а потом разна уља, смоле, биљке и мириси. Речено је да је коришћено тридесетак материја, њихов списак не мора да је увек у потпуности исти, док Цариградска патријаршија користи увек око 60 материја. Током тродневног варења непрестано се чита Јеванђеље. У Велику среду је мироварење довршено, а течност сипана у сребрне сасуде. Освећење је обављено на Велики четвртак у Богојављенском саборном храму током Свете Литургије. Свето миро ће бити послато у епархије у земљи и ван ње. Руска црква обавља мироварење сваке друге године.
Слично је било и у Софији. Мироварењу је претходило освећење воде у катедрали Светог Александра Невског, које је обавио патријарх Максим. Ово је било седмо мироварење од када је Софијска патријаршија стекла аутокефалију, претходно је било 2002. године. Током варења Јеванђеље су читали многобројни митрополити и епископи, потом архимандрити и протосиђели, за њима монаси и свештеници престонице. Освећење је обавио патријарх са синодалним архијерејима. Том приликом се додаје неколико капи цариградског светог мира, из специјалног суда у коме се чува. Овим се показује повезаност са „мајком Црквом“. Освећено миро чува се у просторији у Синодалној палати под посебним кључем.
У Српској цркви последње мироварење обављено је 2004. године. ОМИВАЊА НОГУ
Московски патријарх Кирил, „први пут у новијој руској историји“, обавио је прастари хришћански чин „омивања ногу“ на Велики четвртак. То је, како је речено, „знак дубоког смирења и служења народу Божјем“.
Како бележи Јеванђеље по Јовану у 13. глави, Христос „знајући да му је дошао час да пређе из овога света“, после „Тајне вечере“ са апостолима, опрао им је ноге и обрисао. Апостол Петар није хтео то да допусти, на шта му је Христос рекао „ако ти не оперем, нећеш имати удела са мном“. Христос им је заповедио да то једни другима увек чине „јер вам дадох пример да и ви да чините, како сам ја вама учинио“.
За овај чин Московска патријаршија позвала је дванесторицу старијих и угледних свештеника престонице. Њихова имена се јавности не саопштавају. Верници широм Русије могли су да преко телевизијских екрана виде овај древни обичај Цркве који је сада обновљен. ВАСКРС (ЈОШ) НИЈЕ ПРАЗНИК
У Русији Велики петак и Васкршњи понедељак су радни дани. Пред празник, на Страсну среду, посланици петроградског градског парламента су покренули иницијативу да Васкрс добије „статус сверуског празника“. На градском нивоу ово је усвојено, мада изгледа на недовољно прецизан начин, јер је речено да је празник прве недеље по пролећној равнодневици.
Васкрс има, како је стајало у предлогу, „посебну културну и националну вредност и има дубоке корене у историјској традицији“. Пасха је дан возрођења народног духа, благочестивости и праведности. У многим земљама Европе је државни празник. То сведочи да се поштују хришћанске вредности, на којима се базира и и на којима се оформила европска државност.
Представник патријаршије је изјавио да се о питању увођења новог празника у земљи мора повести општа дискусија, треба чути мишљења „разних слојева“, али и самих грађана. С једне стране, Пасха је увек у недељу, али треба имати на уму да се у већин хришћанских земаља не ради на, како Руси кажу Страсни петак, и Светли понедељак. Ако се и у Русији не би радило на та два дана, то не би противречило вишеконфесионалности и многонационалности земље. У деловима где доминира ислам, не ради се на муслиманске празнике. Неки празници преостали из совјетског времена, и даље се обележавају. ИМЕНОВАЊА И УНАПРЕЂЕЊА
Патријарх московски Кирил је, на Литургији на Светли понедељак, викарног епископа волоколамског Илариона (Алфејева), који руководи ресором спољних послова патријаршије, именовао за архиепископа. Архиепископ тулски и белевски Алексије постао је митрополит. Протојереј Владимир Волгин, настојатељ храмова св. Антипе и св. Софије, иначе духовник Светлане Медведев, супруге председника, добио је право ношења митре. Један архимандрит је стекао „Право служења Свете Литургије при отвореним царским дверима до Оченаша“ а неколико протојереја „Право служења са отвореним царским дверима до Херувимске песме“.
Патријарх Кирил је на Светли уторак служио у Тројице-Сергијевој лаври и том приликом, после малог входа, објавио већи број награда и унапређења. Намесник лавре, епископ Теогност унапређен је у архиепископа, игуман Методије (Ермаков) уведен је у чин архимандрита, а више игумана добило је право ношења напрсног крста или право ношења палице. Девет јеромонаха Лавре добијају чин игумана. Један јерођакон је стекао право ношења двојног орара. ПОСЕТА МОСКВИ
Митрополит целе Америке и Канаде Јона посећује Русију од 25. априла до 4. маја. У Москви је два пута саслуживао са патријархом Кирилом, а посетио је и Петроград. Два дана је провео у Валаамском манастиру, где је као млад монах неко време боравио.
Московска патријаршија дала је аутокефалију Америчкој православној цркви (ОЦА) пре четрдесетак година. Та чињеница није у Православљу општепризната. Пред пут, митрополит Јона је посетио центар Руске заграничне цркве у Њујорку и њеног поглавара, митрополита Илариона, да би се поклонио знаменитој Курско-Кореној икони Богоматере. Овом приликом решено је питање клирика који су последњих деценија из једне јурисдикције прелазили у другу, неретко без канонског отпуста.
Митрополит Јона је 5. априла у Даласу критички говорио о ставу Цариградске патријаршије по питању дијаспоре. Накнадно се извинио. С њим су полемисали братство архонта Васељенске патријаршије као и митрополит Герасим, који је нагласио да је цела „западна хемисфера“ (обе Америке), као и западна Европа и Аустралија под јурисдикцијом Фанара. УПОКОЈИЛА СЕ ДВОЈИЦА ЕПИСКОПА
Букурештанска патријаршија је саопштила да су се упокојила двојица епископа. Епископ Слобоције и Калараша, Дамаскин (Кораву) потицао је из Крајове, рођен је 1940. Студирао је у Букурешту, докторирао у Атини, потом био професор и ректор крајовске богословије. За викарног епископа северинског биран је 1980. као и за декана Богословског факутета у Крајови. Епископ Слобоције постао је 2000. Аутор је бројних научних радова. Умро је 23. априла.
Епископ Хуша, Јоаким (Мареш) умро је 23. априла. Био је рођен 1927. у Магирештију. Епископ је био од 1985. а од 1996. у новој епархији Хуши. ГРЧКА ЦРКВА
Атинска архиепископија и град Атина приредили су заједнички празничну трпезу на Васкрс за 2000 бескућника у централној улици Софоклеус. Архиепископ Јероним је дошао да се послужи са сиромасима као и онима које називају „скитницама“. Том приликом је рекао да је задужење и мисија Цркве да буде „са онима који страдају“. Многобројне градске парохије за празник су поделиле су сиромашнима дарове, такође нешто новчане помоћи. У Солуну је за трпезом сиромаха било 800 гостију, током три дана празника. Да се толико хране припреми, многи су добровољно помогли прилозима и радом. Власти су саопштиле да у земљи има 7.200 бескућника.
У Грчкој последњих месеци расте незапосленост. Сада је достигла 9,4%, односно 470.000 радно способних становника нема посао, саопштила је министарка рада Ф. Пали-Петралија 14. априла. Атинска архиепископија разматра мере које може да предузме за најугроженије. Свештеници треба да установе социјалну слику своје парохије. Црква поздравља план владе да се инвестира 2,5 милијарди евра за смањење незапослености, но ефекти неће бити тако брзи. Архиепископ Јероним се редовно обавештава о расту сиромаштва.
Угрожено је још 50.000 радних места, у туризму и грађевинарству. За пролеће и лето хотелијери на Криту имају 40% мање гостију. Иако се берза у Атини ипак лагано опоравља после драматичних падова вредности акција, то није довољан сигнал опоравка националне економије Грчке. ПРИЗНАЊЕ ПОЈЦИМА
Свети Синод Грчке цркве је пред празник на своме заседању донео одлуку да се „ванредна новчана исплата изврши свим псалтима“, посебно за њихов велики труд током Страсне седмице. Појци су „најцењенији помоћници клирика“. Као „додатан поклон“ за Пасху, исплаћена им је још половина месечне плате.
Црквени појци у Грчкој уживају велики углед, веома су добро оспособљени. Организовани су у професионални савез, не само ради заштите својих права већ и ради усавршавања, разраде програма, издавања књига и помагања певачким школама. Свака већа парохија се труди да има веома добро антифоно појање. Поједини појци су веома познати не само у Грчкој, већ у целом јелинском свету, а касете и дискете са њиховим појањем продају су у десетине хиљада примерака. ПРАВОСЛАВЉЕ У ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ
Православни посланици у Европском парламенту у Стразбуру припремили су округли сто на тему „Православна црква у контексту европске културне и религијске монгообразности“. Посебно су се ангажовали бугарски, грчки и румунски посланици, десне, либералне и социјалистичке оријентације. Истиче се да је чланством четири земље Православље све присутније у ЕУ, а биће још више „пријемом православних земаља западног Балкана“. Предложено је да се при Европском парламенту оснује посланички клуб „пријатеља Православља“.
Захтеву да ове године Ускршњи понедељак буде нерадан дан, није се удовољило, али је рад парламента знатно скраћен.
Румунија има 35 посланика у Стразбуру, Грчка 24, Бугарска 18, а Кипар 6. Парламент укупно има 785 посланика који се бирају на пет година. Православне земље ће убудуће више инсистирати да се у европским институцијама поштује њихов верски идентитет и традиција.
Примањем Румуније и Бугарске у Европску унију, око 9% становништва уније су припадници православне вере. Православље је трећа конфесија по бројности у Унији. Двадесет седам чланица ЕУ имају 499,6 милиона становника, већином хришћана. ПОМЕН ЖРТВАМА ГЕНОЦИДА
У свим јерменским храмовима у Јерменији и широм света 24. априла, као и сваке године, служен је помен жртвама геноцида који је отпочео 24. априла 1915. и трајао до 1918. године. Тога дана турска полиција у Цариграду је ухапсила најугледније и најутицајније Јермене – свештенике, уметнике, новинаре, индустријалце. Масакри и погроми над Јерменима вршени су у Турској већ 1894-1896, када их је страдало око 200.000.
Јермени имају податке да је, од два милиона сународника који су живели у Турској, пострадало 1,5. Турска наводи да их је „умрло“ 300.000 од болести и исцрпљености током пресељавања. Осим Јермена, тада су страдали и Грци, као и други хришћани. Имена логора Даир-ес-Зор и Рас-ул-Аин су симболи страдања.
У спровођењу геноцида, Турцима су у знатној мери помогли Курди. Почетком ове године вођа курдске ДТП партије Ахмед Турск изразио је жаљење и стид због тога. ФРАЊЕВАЧКИ РЕД
Католички ред који следи „идеал сиромаштва“ основан је од Фрање Асишког (1182-1226) пре равно осам векова. Папа Бенедикт Шеснаести је овим поводом у Кастел Гандолфу примио стотине припадника реда. Фрањевци имају три подреда (Мање браће – ОФМ, конвентуалце и капуцине) и укупно данас броје 35.000 припадника у 103 провинције. Правило потиче из 1221. а садашња регула је модификована 1978. године. Оснивач је канонизован још 1228. године.
На просторима Србије присутни су више векова, сада имају 11 припадника у неколико места (Београд, Нови Сад, Суботица, Ниш, Бач). У Београду су саградили велику цркву Св. Антонија Падованског 1929-33. Припадају провинцији Босне Сребрене. |
