Нема саживота жртава и убица без покајања

Председник Комисије, стручњак светског гласа, Србољуб Живановић, британски држављанин, каже да су бројке сурове - у логорима на обе обале Саве сурово је погубљено је преко 730.000 Срба, од  чега  20.000 деце, као и 23.000 Јевреја и 80.000 Рома, дакле преко 800.000 људи. Почињена зверства су злочини против човечности и геноцид у коме су страдале читаве националне и етничке групе у Хрватској, само зато што су, по мишљењу Хрвата, припадали погрешној вери, етничкој групацији или народу. Комунистичка власт бивше послератне Југославије и званичници Србије данас не желе да чују истину нити допуштају да се она саопшти јавности.Грађански рат донео је нове гробове и масовне гробнице невиних људи убијених током протеклих десет година и Срби су престали да мисле на Јасеновац и стара зверства. Да је истина о Јасеновцу била саопштена на време, било би мање жртава у последњем рату у Југославији.

Наш саговорник је објавио преко 150 радова и аутор је више књига и уџбеника објављених у Србији, Великој Британији и САД. Професор Живановић се од почетка свог научно - истраживачког рада поред анатомије бавио и антропологијом, палеопатологијом и судском антропологијом. Активни је учесник есхумација на стратиштима система концентрационих логора Јасеновац 1964. године, пензионисани професор на Лондонском универзитету и сарадник краљевског Иститута за антропологију, крунски сведок судског процеса против Динка Шакића, команданта усташког логора Јасеновац.

Да ли је Србија достојно обележила Дан Јасеновца ?

- Дан када су  пре 64 године заточеници Јасеновца извршили пробој који је једва преживело стотинак логораша, 22. април, званично је проглашен Даном Јасеновца. РТС почиње свој програм срамном реченицом која ме је погодила, да ми не знамо тачан број жртава и да су се зверства десила у фашистичкој Хрватској. Коме је потребно да се у Србији и даље изричу лажи о геноциду који су хрватски кољачи предвођени  католичким  клером  починили над православним српским, јеврејским и ромским народом? Само у Јасеновачком логору хрватских логора смрти у току четири године убијено је преко 730.000 православних Срба, преко 23.000 Јевреја  и око 80.000 Рома. Немачки војни и државни извори, хрватски усташки извори, италијански и други извори потврђују наведене бројке. Власти НДХ су се хвалиле да су успеле да убију 1.400.000 Срба, за које су немачки обавештајни извори тврдили да је претеривање и хвалисање пред Хитлером. У Хрватској никада није било фашиста. Фашиста је било у Србији, која је била окупирана од стране Немаца, а у Хрватској су били домобрани, крижари, кољачи фрањевци и око 30.000 усташа који су убијали. Наравно, и грађани, Хрвати, који су убијањем хтели да се домогну имовине својих комшија, несретних Срба. У српским школама се не учи о католичком хрватском покољу, малобројне преживеле жртве нису желеле да се говоре о стратиштима у којима су затирана села која више не постоје и да тим страхотама оптерећују своје потомке, комунистичке власти су спречавале да истина дође до људи у име братства и јединства и мирног саживота жртава и убица. Ни данас се није ништа променило у вези са Јасеновцем. А истина лежи сакривена на метар и двадесет центиметара испод површине земље у подручју дужем од двадесет и ширем од пет километара на коме се простире јасеновачко гробље.

ШТА НАМ ЈЕ ЧИНИТИ

Код куле Небојше се налази огромна масовна гробница јасеновачких жртава које је Сава избацивала на обалу. Она је необележена, зарасла у коров, ту се налази ђубриште. Треба реализовати предлог да се на Старом Сајмишту постави Музеј холокауста.

У нашим инаститутима за проучавање модерне историје седе историчари у удобним фотељама и тврде да су жртве само они чија имена и презимена знамо. Као мали посматрао сам годину дана острва лешева који су пловили Дунавом све до Кладова - ко зна њихова имена? Ти наши историчари иду на руку онима који минимизирају број жртава. Ми морамо да припремимо програм акције за проглашење Јасеновца за геноцидни логор смрти.  Од УН, Светског савета Јевреја и других међународних организација тражићемо да подрже план да се цело подручје  Меморијалног центра Јасеновца и Градине  (на босанској страни) стави под заштиту УНЕСКО-а као светско наслеђе.

Када ће истина о балканској фабрици смрти изаћи на видело, шта Србија мора да учини како би одговорне за геноцид извела пред лице правде и решила проблем компензације ?

- Остатак бивше Југославије не жели да остави утисак да подржава истрагу јер теже да очувају добре односе са садашњом власти у Хрватској, упркос чињеници да ова земља наставља са својом геноцидном политиком, која је наставак геноцида почињеног током Другог светског рата. Данашња геноцидна политика Хрватске довела је до егзодуса милиона нових жртава које су морале да побегну из Хрватске а које се не смеју вратити у домове својих предака у Хрватској. Морамо да инсистирамо на вишенационалном, научном и интердисциплинарном испитивању комплетног јасеновачког подручја, како бисмо могли да илуструјемо истину и укажемо на злочине.Требало би да тражимо помоћ израелских и америчких институција за ова испитивања, јер постоје нове методе и нова опрема које се користе у конкретном прецизном лоцирању масовних гробница и садржаја гробаља употребом геофизичких и радарских метода. Такво испитивање дало би нам доказе јер су Хрвати уништили већину докумената и предмета који су били чувани у музеју у Јасеновцу. Зна ли наша јавност да је остатак музејске колекције предат властима РС, што је прећутано међународној комисији стручњака која је заседала у Бања Луци? Ми нисмо знали да се материјал ту чува, а премијер владе РС је одмах по завршетку конференције предао сва документа и предмете из јасеновачког музеја званичницима САД. Рекли су нам да је прегледан у САД и опет враћен у Хрватску. Шта је остало, шта је уништено, нико не зна. Да би могла да делује, Србија мора имати научно утемељене доказе. Несрећне жртве захтевају да неко негде саопшти  истину. Наша је дужност да пронађемо доказе који ће говорити уместо њих, да их опојемо и подигнемо храмове у којима ћемо се молити за њих.

Морамо инсистирати на новчаној накнади за преживеле жртве хрватског геноцида или надокнади њиховим породицама. Знамо да су Хрвати опљачкали имовину невиних жртава и да је огромна количина златног новца, накита и сл. послата у Ватикан пред крај Другог светског рата. Постоје документи о томе ко је сакупљао и послао злато, ко га је примио у Ватикану и како је употребљено. Ватикан и Хрватска морају да врате ово злато.

Наш председник Тадић у изјави „Северној Далмацији“ каже да он не зна број жртава у Јасеновцу и да све треба заборавити зарад мира у региону. У чије име господин Тадић то сме да изговори? У име прекланих, спаљених, живих сахрањених мученика, деце чије сам разбијене лобање држао у рукама ? Једина нација која је мучила своје жртве, па их убијала је била Хрватска. Србија ништа не чини и због тога је треба осудити.

Хрватска клерикална, политичка и интелектуална елита, амнестирана за злочин геноцида, наставља да званично негира злочин. Недавна истраживања јавног мњења показала су да око 40% Хрвата одобрава клероусташке злочине Павелићеве Хрватске својих предака, којих, наводно није било. Који су то предуслови на религиозном и културном плану, који су обликовали свеукупни идентитет хрватског народа, који врхунац своје политичке идеологије види у покушају физичке и духовне ликвидације православног народа ?

- Командант логора смрти у Јасеновцу је био католички свештеник који је спроводио политику своје цркве коју је формулисао Фра Д. Јуричев још на почетку Другог светског рата у свом јавном говору „Нитко изузев Хрвата не може да живи у Хрватској. Они који одбију да пређу у католичанство морају бити протерани у Јасеновац. Данас није никакав грех убијати чак и малу децу која стоје на путу Усташког покрета“. Толико је велики број Срба побијен само зато што су били Срби источно православне вере. Комунистичка влада Маршала Тита се потрудила да забрани сваки покушај помињања хрватских злочина, јер се Тито плашио могуће српске освете. Католичка црква је учила Хрвате да мрзе православне Србе и да се боре за уништење Југославије и истребљење Срба. У свим католичким манастирима још од краја 19. века постојале су групе католичких свештеника који су припремали Хрвате за вршење терористичких напада. По избијању Другог светског рата католички хрватски народ је био добро припремљен да изврши геноцид над Србима и свим другим народима који нису били католици. Фрањевачки ред Католичке цркве представљао је главну  групу свештеника која је наводила Хрвате да почине геноцид. Они су били најострашћеније убице, кољачи и команданти концентрационих логора. У „Хрватским  Народним новинама“ од 4. јуна 1941. год. пише да је Фрањевачки самостан у Широком Бријегу одређен за главни припремни центар за обуку хрватских терориста и кољача под вођством фрањевачког свештеника др Радоја Главаша. Фра Мирослав Филиповић - Мајсторовић из католичког самостана Петричевац код Бања Луке благосиљао је усташе „Кољите, нека крв падне на моју душу, а ја ћу вам дати опрост гријеха у име Цркве за све што данас почините“. На суђењу ратним злочинцима сам је изјавио да је лично убијао најмање 100 жртава сваког дана. Католичка црква је амнестирана за злочине.  Господин Месић је изјавио да би лично волео да се протерани Срби врате у Хрватску, али да је то немогуће јер би се хрватски народ побунио. У Хрватској никада није вршена денацификација, жртве нису признате, ни обештећене.

ИСТОРИЈА СЕ ПОНАВЉА

Србија мора да унесе у наставне програме свих школа наставну јединицу о геноциду извршеним над српским народом  током  20. века. На тај начин деца ће знати историју свога народа, трагедију која не сме више да нам се понавља. Јер, историја се тако често понавља.

На једном од састанака међународне комисије у Њујорку, када сам рекао да поседујемо имена преко 315 католичких свештеника који су клали и убијали, један од америчких стручњака је рекао:  „Ви у Србији не радите ништа на расветљавању, ми смо скупили преко 1.400 имена католичких свештеника који су окравивили руке“. Ако знамо да је у целој Југославији било преко 2000 католичких свештеника у то време, значи да су од тројице - двојица убијали.

Међународна комисија је истакла да су све послератне владе, закључно са садашњом, желеле да направе некакву погодбу са Хрватима, да удесе да се „не таласа“ и не помињу усташки злочини зарад некаквог мира, помирења. Шта се постигло таквом политиком?

- Некад је то била политика братства и јединства, сада је тзв. регионална сарадња, мењамо термине а све се своди на исто. Католичка црква је деценијама спаљивала, забрањивала или откупљивала целокупне тираже књиге које су писане на ову тему, да се униште трагови. Ниједна нација се не односи тако површно према својој националној трагедији као Срби у Србији. Ми смо у годинама, нећемо још дуго истраживати, а Србија не школује нове кадрове који ће наставити даљи рад, као што то раде рецимо у Израелу. Можемо да се боримо за истину подршком научно - истраживачком раду на ову тему, без утицаја политичара и полуписмених људи који су на власти. Наше власти се клањају Хрватима, пристају на све, питање је какав су споразум склопили.

Ми се сада боримо за  изградњу цркава на стратишту. Једна ће бити посвећена само пострадалој деци мученицима. Из моштију деце која су недавно откопавана ради истраживања, шири се чудесни миомирис, тако да је Митрополит Амфилохије почео да уграђује мошти у антимисе појединих манастира. Други храм ће бити посвећен мученицима који су погубљени само зато што су православне вере. Планове је урадио Отон Урбан, један од највећих америчких архитеката, иначе из Земуна. Градиће се и капела у Шушњару, где је велико стратиште. Црква то не може сама да подигне, потребна је помоћ.