Свет књиге

EСТЕТИКА ТАВОРСКЕ СВЕТЛОСТИ

Ђ. МИЛОРАД ЛАЗИЋ, СРПСКА ЕСТЕТИКА АСКЕТИЗМА (1375-1459), МАНАСТИР ХИЛАНДАР 2008, СТР. 760.

Издавачка делатност Српске Царске Лавре Хиландара од пре неку годину обогаћена је још једном библиотеком, а у њеном склопу појавила се још једна изузетна и драгоцена књига. Реч је о Библиотеци Тавор, коју по благослову Сабора стараца уређује м. Ромило Хиландарац, а у њеном склопу, као седма књига, таворски је заблистала посмртна заоставштина ђ. Милорада Лазића, његова докторска дисертација „Српска естетика аскетизма (1375-1459)“. Реч је о саборном делу које је нашој Цркви написао и завештао о. Милорад, а које су, осим благослова и старања отаца хиландараца, дорадили и приредили, пре свих Матеј Арсенијевић (редактура, лектура, биобиблиографија), затим проф. др Мирко Зуровац (предговор), проф. др Александар М. Петровић (рецензија), Душан Јовановић (прелом и дизајн), Бранислав Пуљевић (фотографија), као и Славица, Јована и Димитрије Лазић (коректура).

На 760 страница представљена је теза која поред уобичајеног Увода и завршних података о скраћеницама, литератури и изворима садржи пет глава: I Философија и естетика аскетизма (Исихазам српског монаштва, Аскеза, Естетика мистике), II Лепо као трансцендентно (Лепота Слова, Естетика подобија, Естетика молитве), III Естетика историје (Историја као естетизовани процес и догађајност, Мартирство и Царство Небеско), IV Естетично и анти-естетично (Оквири српског исихастичког естетизма, Биће и небиће) и V Аскетизам књижевне уметности (Књижевност као функционална уметност, Закључак). Сам обим рада, као и наведени сложени програм указују на озбиљност истраживања и количини труда који је о. ђакон у њега унео, а узвишеност мисли и дубина закључака у њему изнесених, то само потврђују.

Вредност животног пута и дела о. Милорада јесте у томе што је имао више учитеља и отаца, па је и многа научна поља, која се међусобно прожимају, као вредни и смирени ученик и син, објединио и окрунио вером у Христа Красоту. Најпре је од стране тадашњег Епископа банатског г. Амфилохија рукоположен у чин ђакона, затим је дипломирао на Групи за историју код проф. Димитрија Богдановића, сарађивао је са руским естетичарем Виктором Бичковим, магистарски рад одбранио код проф. др. Симе Ћирковића, а своје животно дело, неколико сати пре смрти, одбранио је под менторством проф. др. Мирка Зуровца. Тако се његово интересовање за богословље, историју, књижевност и естетику исихазма уобличавало и усавршавало уз помоћ његових учитеља и отаца, а свој живот је потврдио аскетском смрћу, која се вером у Васкрслог Христа претворила у двери из пролазног века у непролазну вечност.

Испративши основне токове философске и богословске мисли од античког доба, преко раних и позних Отаца Цркве – понајвише Дионисија Аеропагита, Св. Максима и Св. Григорија Паламе -, закључно са савременим поимањима естетике, о. Милорад је на примерима наше позно средњовековне исихастичке књижевности показао основне струје сеоба светогорских исихаста у Србију и њихову улогу у припремању читавог једног народа за искорак у есхатон, у божански примрак, чиме се придружио најдубљим тумачима нашег Светолазарског-косовског завета. Лепоту нетварне таворске светлости, тј. Царства Небеског, објављену безмолвију исихаста и ратницима на Пољу косова, и пренесену у химнографску и житијеписну реч књижевника, о. ђакон је приказао и растумачио нашој научној, али и  широј црквеној јавности, и то у свом њеном непролазном, незалазном и неугасивом сјају. С обзиром на степен истражености исихазма код нас, ова ће књига по свом значају стати одмах до богословске студије митр. Амфилохија Радовића о учењу Св. Григорија Паламе о Св. Тројици. У питању је дело којим ће се окористити научници, културолози, богослови, естетичари, исихасти, и сви они чији су ум и срце отворени за препознавање, исповедање и слављење вечне лепоте Слова Красоте. Сматрамо примереним речи проф. др Мирка Зуровца о значају ове књиге: „И да није урадио и објавио ништа друго осим овог обимног и, за нашу културну историју, веома значајног дела, њему би припало значајно место у историји српске културе“. Ми би смо још додали да смо овом књигом добили дело које сведочи о висинама наше средњовековне светосавске, царско-исихастичке културе, дело које са поносом можемо придодати баштини православних, али и инославних европских народа.

Честитајући и благодарећи хиландарским оцима на овом подухвату, ми, наравно, благодаримо и о. Милораду, молећи му од Господа вечне, нетварне и лучезарне одежде, да у њима, са хоровима анђела и светих, служи и славослови Христа Красоту у векове векова, амин! Јм. Никодим (Богосављевић)

УЏБЕНИК АКАДЕМИЈЕ СПЦ КОНЗЕРВАЦИЈА И РЕСТАУРАЦИЈА СЛИКА НА ПЛАТНУ, МР ЈОВАН ПАНТИЋ

Академија Српске Православне Цркве за уметности и консервацију у овој академској години објавила је уџбеник за предмет Консервација и рестаурација икона - под називом Конзервација и рестаурација слика на платну, мр Јована Пантића. Ово је трећа по реду књига у едицији Уџбеници.

Ово је прва књига такве врсте на територији српског говорног подручја, а врло је значајна због обнове оскрнављеног српског културног и духовног блага. Рецензенти: проф. др Милка Чанак-Медић и Аника Сковран, похвалили су рад самог аутора али и ове школе због препознавања проблема у обнови и чувању и покушаја решења истог.

У својој рецензији, између осталог, Аника Сковран каже: ..."У настојању да се после разних "изолација" поново укључимо у савремене методе и модерну технологију конзервације слика на платну, која представља једну од најделикатнијих области у оквиру корпуса заштите покретних споменика културе, у којој се непрестано унапређују и новелирају рестаураторски поступци, Јован Пантић је радом Конзервација и рестаурација слика на платну, начинио веома драгоцену студију, високо професионално документовану, на корист струке, пре свега младе генерације конзерватора.

Студија управо пружа темељну и на богатом личном искуству засновану анализу поступака у санацији и конзервацији слика на платну. Треба напоменути да је Пантић сам, током праксе, усавршио, или конструисао неке од техничких помагала, као што су столови за рентоалажу слика.

Не треба занемарити ни чињеницу да је Јован Пантић поред дугогодишњег рада у својству шефа Атељеа за конзервацију Народног музеја у Београду, своје стечено искуство преносио генерацијама студената и стажиста, а недавно га и сам обогатио, 1992. године усавршавањем на Високој Школи при Краљевској Дворској Академији лепих уметности у Копенхагену, код светских познатих професора, као што су Steen Bjankrhof, Mikkel Scharff, Wieslav Mitka и други.

Прегледно и лепим језиком писан, овај конзерваторски приручник биће, сигурна сам, поуздан водитељ и ослонац конзерваторским посленицима посвећеним племенитој мисији очувању културне баштине...“

Штампање књиге помогло је Министарство вера Владе Републике Србије.

ФИЗИКА У ШЕСТОДНЕВУ ВАСИЛИЈА ВЕЛИКОГ БОЈАН ТОМИЋ

ЕПАРХИЈСКИ УПРАВНИ ОДБОР

ЕПАРХИЈЕ ЖИЧКЕ

У издању Епархијског управног одбора Епархије жичке, са благословом Епископа жичког Г. Хрисостома, у едицији Свети Сава, под редним бројем 18, објављена је књига Бојана Томића - Физика у Шестодневу Василија Великог.

Књига представља осврт једног физичара-научника, на богословско-философске теме стварања света. Иако почиње речима: Ово је теоријски рад, читалац ће, пажљиво ишчитавајући књигу, осетити ауторову опитно доживљену и систематски одређену категоризацију научних, тј. физичких, појмова, који су огрнути философским рухом, а прожети богословским искуством. Морамо истаћи да је овај рад настајао дуги низ година, а коначно уобличен под менторством проф. др Илије Марића, са Природно-математичког факултета, матичног факултета и самог аутора.

Књига је подељена у три дела која се састоје из неколико поглавља: први део књиге, који долази после Увода, представља упознавање са Василијем Великим (Живот, Дела, О Шестодневу), други део књиге се састоји из одељака: Време, Елементи, Кретање, Физика, и трећи део књиге чине одељци: Вера и разум, Додатак: Почетак и Закључак. Из назива тема види се да је аутор почео са богословско-историјским упознавањем читаоца са Василијем Великим и његовим делом, истакавши да је тема рада Василијев спис О Шестодневу. Други део књиге представља философско-физичке трактате о најбитнијим темама којима се бавио Василије Велики у свом спису.Почев од пресократоваца, па преко Аристотела, писац књиге нас доводи до Василија Великог, чиме заокружује историјски контекст рада - који је баш због тога и врло комплексан, јер прати упоредо историју философије, физике и богословствовања. Сажимање сва три јасно показује спремност  Томића да уплива у дубине које су многима биле врло опасне и чак недокучиве. Уводећи нас у рад, он понавља речи великог богослова Цркве Христове из 20. века, протојереја Георгија Флоровског: Ка Оцима! и креће у загрљај са Василијем Великим - његовим животом и делом.

У закључку књиге аутор наглашава да је рад био конципиран тако да се у поглављима обраде појмови који репрезентују физику, а да је улазећи у дубље анализе желео да покаже одлике Василијеве физике у спису О Шестодневу. Како сам аутор и каже, ова књига је прича о нашем свету, о односу Бога према простору, времену и бивствујућем. Последња реченица у делу показује став аутора да ово Василијево дело нуди одговоре на научна питања и на питања истраживача различитих области како да нађу област за којом трагају целога живота - управо је та област Живот у коме се налазе сви одговори на питања која наука поставља. Додаћемо да је и сам аутор помогао да Василије Велики постане још једном откривен и за наш Живот и да следујући њему покушамо да овај Живот схватимо као стремљење ка Животодавцу.

На првој страни књиге је икона Светог Василија Великог коју је иконописа Дарко Спајић. И ова Икона показује жељу аутора да физику обожи и помоћу ње дође до Бога.