Ову дивну причу како се Господ пројављује на различите начине, почињемо разговором са Ненадом Бадовинцем који ради за сајт манастира Лепавина, недалеко од Загреба.
„Сусрет са манастиром Лепавина и о. Гаврилом десио се са мојих тринаест година, у време када се формира личност. Живимо неделако од манастира, и моји родитељи су знали да манастир постоји, но верујем: да није било рата и таквих страдања на тим подручјима, не би се никад окренули у том смеру. Дочекали су ме о. Гаврило у свештеничкој мантији, Пресвета Богородица Лепавинска, мирис тамјана, нешто што није са овог света. Та прва сећања на улазак у манастир прате ме и данас. У време када сам ја дошао у манастир, није било пуно посетилаца и верника, а онда су људи почели да долазе са различитих страна. Ко год је дошао, о. Гаврило га је дочекао, очитао молитву пред иконом, а и касније би звао људе, остајао би са њима у контакту, водио је бригу о вернима”, говори нам млади Ненад Бадовинац. Разговарамо са њим и о томе како га је о. Гаврило, као искусан духовник, руководио у вери и животу, а он смешећи се одговара да о. Гаврило сваког човека може да разуме и да за сваког има посебан начин како да га уведе у веру, да га води на путу Господњем.
„За мене је такође имао посебан начин, с обзиром да је водио бригу о мени, али никада ми није отворено казао, рецимо, ‘ти Ненаде мораш да урадиш ово или оно‘. Испричао би ми некакав доживљај, причу неке треће особе која је у том тренутку увек показивала мене, и ја никако нисам могао да разумем како је о. Гаврило могао да зна неке ствари које су се тицале моје интиме а које му нисам рекао, али ето, знао је. Кроз те приче и доживљаје видео сам себе, и на тај начин је он увек успевао да ме пронађе и дотакне, подстакне, натера на размишљање како бих убудуће припазио на понашање и кораке у животу.
На тај начин је пуно утицао на мене, на мој пут и поступке у животу, успевао је да ме сачува од пуно негативних страна живота. Значи, није ми говорио наредбодавно, јер то није ни потребно, духовна веза између њега и мене је исцртавана тако што је својим животним причама и примерима утицао на мене и, хвала Богу, доста је успео да мој живот не оде у неком другом смеру, а тада би све било другачије”, открива нам Ненад однос према свом духовном оцу, арх. Гаврилу. МИСИОНАРЕЊЕ ПУТЕМ ИНТЕРНЕТА
Прича нам брат Ненад и о мисионарењу о. Гаврила путем сајта манастира Лепавина. „Отац је на један, за мене чудноват начин, добио страшну вољу и жељу да мисионари путем интернета. Некако од самих почетака имао је своје визије како сајт треба да изгледа, на који начин да мисионари. Пошто сам учио информатику, укључио сам се у рад и, заједно са групом људи, направили смо сајт који данас има велики број посетилаца и различите садржаје”, каже наш саговорник. Сматра да је интернет веома важан за младе људе и да је веома битно што на њему постоје и духовни садржаји.
„Млади данас на интернету проводе пуно времена, и радног и слободног, и уз све сајтове које можете да нађете, важно је да имамо и православне и на тај начин омогућимо људима да прочитају душекорисне ствари. А када говоримо о сајту манастира Лепавина, људе највише занимају чуда Пресвете Богородице Лепавинске. Људи прочитају, доживе то на свој начин и касније или дођу у манастир или остају на сајту укључујући се и у друге бројне садржаје”, каже наш млади саговорник.
Говори и о саборности, констатујући да му је манастирски сајт омогућио да упозна пуно људи, са некима се срео у манастиру а са другима размењује мејлове. „Када сам дошао у Београд да радим, било је дивно срести све те људе које је повезао манастирски сајт, осећао сам се делом целине, а то ми је помогло и да се у Београду брже и боље прилагодим”, говори Ненад Бадовинац. Овај разговор, чији смо мањи мањи део пренели у тексту, емитован је на сајту Радио Светигоре. Након тога, уследио је занимљив интернет духовни дијалог између оца Гаврила и фра-Дамира, Фрањевца, игумана манастира на Пољуду у Сплиту.
Фра Дамир: Ви сте о. Гаврило?
Отац Гаврило: Да, ја сам.
Фра Дамир: Ево сам управо на радио-Светигори слушао интервју госп. Ненада и тако дошао до Вас.
Отац Гаврило: И како Вам се чини?
Фра Дамир: Весели ме, нешто слично и ја радим.
Отац Гаврило: Трудимо се на њиви Господњој.
Фра Дамир: Ја сам редовник Фрањевац – католик, верујем да Вам је познато, у Сплиту живим. www.samostan-poljud.com ово је наша страница.
Отац Гаврило: Да разумем, јесте ли у самостану или на жупи, страницу ћу погледати.
Фра Дамир: И једно и друго, гвардијан сам (игуман) и жупник и то ме веома растрга...
Отац Гаврило: Посећујете ли Ви наш сајт www.manastir-lepavina.org
Фра Дамир: Да, али не редовно, иначе сам родом из околице Ријеке.
Отац Гаврило: Колико имате браће у самостану?
Фра Дамир: Има нас пет, мало или пуно у односу на вас?
Отац Гаврило: Колико година имате и од кад сте редовник?
Фра Дамир: Имам 38 година, а у самостан сам ушао 1988. године, најмлађи сам у самостану.
Отац Гаврило: Нека сте живи и здрави и добро трпљење.
Фра Дамир: Надам се да ћемо се још сусрести овде, ако Вам не сметам.
Отац Гаврило: Мени је 64 године и 47 година сам у манастиру, од тога 13 на Атосу у Грчкој.
Фра Дамир: Жеља ми је посетити Атос. Имам једног пријатеља што студира богословију у Солуну, па нешто планирамо.
Отац Гаврило: Ево сад ћете визуелно посетити Атос на овом блогу http://agioritiksmnimes.pblogs.gr/
Фра Дамир: Послао ми је тај пријатељ CD, тако да нешто мало знам о Атосу, а и Вашу биографију сам прочитао на манастирском сајту.
Отац Гаврило: На том блогу је мисија Православне Грчке цркве свих Грка у свету, па је међу тим сајтовима и манастир Лепавина, међу тим блоговима написан је латиницом (међународним писмом).
Фра Дамир: Знам ћирилицу, пратим редовно www.svetigora.com. Кад Ви лежете Оче, или још боље: кад устајете?
Отац Гаврило: Лежем у 1 час а устајем у 6 часова.
Фра Дамир: Ух, то је мало... ја сам већ требао бити у кревету... настојим лећи око 23 часа а устати у 6.30 часова.
Отац Гаврило: Монаху је довољно 6 сати спавања.
Фра Дамир: А јеромонаху, пароху?
Отац Гаврило: Добро, свако према својој моћи.
Фра Дамир: Ја сам читав дан у покрету, ако се не наспавам не функционишем добро, зато бих Вас сад поздравио. Надам се да ћемо се још сусрести и причати.
Отац Гаврило: Дуже се живи кад је човек константно у покрету, а поготово млад.
Фра Дамир: Ах, нисам у покрету због дужег живота....служба ме „тера”. Данас смо имали две сахране, дежурао сам у жупном уреду (примамо странке)... редовита брига за животиње, набавка, имамо и велики врт, најмлађи сам па морам и највише „потегнут”.
Отац Гаврило: Да, мора се радити, и ја сам доста радио кад сам био у Вашим годинама, зато и награда од Господа ће бити већа.
Фра Дамир: Шта је сад са Вашом ногом? Можете ли се нормално кретати? Један од нас пет је непокретан... имао је мождани удар и сад му је одузета лева страна.
Отац Гаврило: Сад се мало мање крећем, јер сам имао операцију десне ноге због тромба. А колико има година Ваш сабрат?
Фра Дамир: Има 72 године, а још је релативно млад.
Отац Гаврило: Старији од мене 7 година. Човек је млад онолико како се осећа.
Фра Дамир: Оче, ја ћу Вас сад поздравити, с једном мисли која одговара тренутку. Када ти само једна особа каже „улепшао си мој дан”, онда је твој дан нешто сасвим друго. Ето, ја Вам кажем: улепшали сте ми дан. Господин Вам дао мир и добро! Лаку ноћ!
Отац Гаврило: И ја се радујем овом нашем сусрету на овај виртуелни начин. Лаку и мирну ноћ Вам Желим! РАЗГОВОР СЛЕДЕЋЕГ ДАНА
Фра Дамир: Помаже Бог, Оче!
Отац Гаврило: Бог помогао!
Фра Дамир: Желео сам Вас поздравити, нећу пуно сметати... а и ја сам у послу, довршавам листић који умножавамо и делимо верницима недељом...
Отац Гаврило: То и ми чинимо, а то раде и Грци.
Фра Дамир: Потребно је то... нека се у „шуми” медија нађе бар једна младица Божанскога. Јесте ли Ви једини јереј у манастиру? Колико Вас има?
Отац Гаврило: Да, има нас четворица, један јерођакон и два монаха.
Фра Дамир: Ја увек „завидим” православцима што имате једну Литургију недељом...
Отац Гаврило: Не само недељом, у манастирима свакодневно, а монаси се сваки други дан причешћују на Светој Гори, имамо цели круг Богослужења, монаси на послушањима непрекидно изговарају умну молитву „Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме грешнога!”
Фра Дамир: Мислио сам да обичним даном имате Јутрење и Вечерњу молитву, а не и Литургију. Благо ономе ко може устрајати у тој светој сабраности. Идем сада, морам у врт, средити животиње, нахранити, а касније имам три венчања. Поздрављам Вас.
Отац Гаврило: Хвала на јављању. |
