У петак, 1. маја 2009. године, Епархијски савет Епархије за Аустралију и Нови Зеланд Митрополије новограчаничке и Епархијски управни одбор Епархије аусталијско-новозеландске састали су се први пут заједно у епископском седишту у цркви Светог кнеза Лазара у Александрији. Тако је на посебан и убедљив начин коначно наговештено дуго чекано потпуно јединство наше Свете Цркве у Аустралији и Новом Зеланду.
Иначе, после измирења 1992. године, управо је у Цркви Лазарици одржан заједнички састанак. Тада су још увек била два епископа – Лонгин и блаженопочивши Василије – а главна питања су била како даље у административном и формалном смислу. Поред оптимизма и добре воље, постојала је зебња да се уопште неће лако доћи до решења.
Током седамнаест година се издешавало много тога што би и те како могло оправдати најаве скептика. Више пута се кретало и застајкивало, али је овај састанак био заиста братски и уз пуно поверења. Седење за једним столом у миру и међусобном поштовању, а на челу са епископом, наговестило је потпуно јединство наше Свете Цркве. Седница је трајала цео дан, јер су се многа важна питања нашла на дневном реду.
Допуњен је законодавни одбор који ће се на стручан начин бавити питањем новог Устава који би требало да важи за целу нашу Цркву у Аустралији и Новом Зеланду. Тај нови устав иначе је претпоставка даљег јединственог функционисања ова два тела, као и свих нижих црквених јединица. Ипак, постоје и његове друге значајне предности као што је укључивање Омладинског покрета коме ће тамо бити дата улога какву заиста заслужују у животу и раду Цркве. Значајно је и то да ће Уставом коначно све парохије, парохијске администрације и мисионарска подручја Српске Цркве имати јединствена правила. На тај начин Црква ће истински дисати као једна душа и једно тело, а то је засигурно неопходан услов да би читав наш народ овде живео боље, будући истински обједињен у једној светој Цркви српској. Заиста, јединство и међусобна слога су најсветији завет, још од оног Христовог најсветијег Новог завета па све до завета који нам је оставио Свети Владика Николај Жички.
Разговарало се о прослави Епархијског дана који ће се одржати 5. септембра у Аделејду, затим о Братству Светог Николаја Жичког, које је и званично постало институција Епархијског управног одбора и Епархијског савета за стипендирање и помоћ студентима богословских наука из Аустралије, а који се школују у Отаџбини. Поменута два тела су заједнички издвојила средства за помоћ Богословском факултету у Фочи, донацију за обнову Саборне цркве у Мостару, а разговарано је о значајном прилогу које су обе епархије издвојиле за помоћ вернима на Косову и Метохији. ЕУО Епархије аустралијско-новозеландске је одобрио и две стипендије студентима теологије у Београду.
Такође, институција Колеџа Светог Саве, која је до сада функционисала само на нивоу Епархије аустралијско-новозеландске, од сада ће бити заједничко дело обе епархије. На састанку је епископ Иринеј представио нови и ефикаснији начин рада Колеџа у коме су основани нови пододбори, чиме је заправо у рад укључено мноштво младих, образованих и талентованих људи. Чланови одбора упознати су детаљније о ономе што је остварено на Колеџу приказивањем кратког документарног филма.
С обзиром на то да су сви присутни били дубоко свесни важности свега што се одвијало тога дана, на крају је, у званичној форми, упућен поздрав Његовој Светости Патријарху српском Г. Павлу те свим члановима Светог архијерејског Сабора. |
