Новости из хришћанског света:
БОГОСЛУЖБЕНЕ КЊИГЕ
У Москви су представљене нове књиге из серије „Православно богослужење“, преведени богослужбени текстови са грчког на савремени руски језик. Пројекат се спроводи од стране Свето-Филаретовског института (СФИ) под руковођењем свештеника Георгија Кочеткова, са благословом Цркве.
Образложене су бројне тешкоће при превођењу, као и запажене непрецизности које су постојале у досадашњим преводима. Неки акценти су у црквенословенским текстовима изгубили првобитан аутентичан смисао. Примера ради, тајна покајања не треба да има индивидуални, већ црквени карактер. Или, „Господи, спаси благочестивија“ је заправо била молитва за византијског владара.
Пре годину дана изашли томови, и поред веома великог тиража, распродати су. Досад је изашло шест томова. 1. Вечерње, јутрење, тропари, кондаци, величанија, прокимни, отпусти и друго; 2. Литургија Св. Јована Златоустог, покајни канон, благодарствене молитве и др; 3. Литургије Св. Василија Великог, Пређеосвећених дарова и Св. Јакова, прокимни, алелујари, причасни и др; Књига 4. Крштење и миропомазање, разне молитве: дан по рођењу, запечатљења младенца, осмог и четрдесетог дана итд; 5. Покајање, јелеосвећење, брак, постановљење на црквену службу и друго, на 304 страна. Ускоро следи и 6. том.
Преводиоци не сматрају свој двадесетогодишњи рад „последњим словом“. Сабор је 1918. допустио да се служи и на савременом језику. При преводу се раније заправо радило о рускификацији црквенословенског текста. Тек касније се прихватило да треба преводити са грчког оригинала. При представљању превода сви у Цркви позвани су да покажу „дух трпељивости“, јер је Она „жив организам“. ГОДИШЊИЦА ПРЕДСЕДНИКА
Поводом прве годишњице (7. мај) преузимања власти председника Русије Дмитрија Медведева, више представника Цркве позитивно се изразило о управљању државом протеклих годину дана. Показало се да је Медведев исто тако добар председник као што је био његов претходник, В. Путин. Црквеним медијима неколико упитаних свештеника изјавило је да се редовно на богослужењима моле за његово добро здравље и успешно управљање земљом. Цитирана је изјава да је власт или за грех народа, или благослов Божјем народу. „Двојица последњих управитеља послати су нам као благослов“. Изнета су и мишљења из Цркве да је „још рано“ ма шта темељно рећи, нови председник свакако „има потенцијал“.
Супруга председника, Светлана Медведева, посетила је Јерменију, како би посетила Меморијални центар жртава геноцида из 1915. године, извршеног од Турака. Заједно са супругом јерменског председника, Ритом Саргејан, примљена је од католикос-патријарха Керекина. Ова посета схваћена је као „јачање топлих односа између двеју земаља, народа и Цркава“.
МАРТО-МАРИЈИН МАНАСТИР
Руска црква се припрема да 7. септембра у Москви, а потом и у расејању, обележи стоту годишњицу настанка „Марто-Маријине обитељи милосрђа“, основане од свете преподобномученице велике кнегиње Јелисавете Фјодоровне. Програм свечаности договорен је од стране патријарха Кирила, градоначелника Ј. Лушкова, Руске заграничне цркве као и више организација. Најављено је да ће доћи престолонаследник Уједињеног краљевства Велике Британије, принц Чарлс, пошто је светитељка, као немачка принцеза, била у блиском сродству са енглеском круном.
Комплекс манастира је враћен Цркви још 1992, међутим, дуготрајни радови обнове завршени су, под надзором блаженопочившег патријарха Алексеја, прошле године. Мошти светитељке, уморене од бољшевика 1918. године, које се налазе у Јерусалиму, пре неколико година донете су у Русију. У двадесетак епархија поклонило им се стотине хиљаде верника. СПОРЕЊА ОКО АНАТЕМЕ
Руска црква је 1708. анатемисала „гетмана“ Ивана Мазепу, јер је погазио заклетву коју је дао руском цару. У Украјини га многи сматрају херојем и борцем за народна права и независност Украјине, а сада је покренута иницијатива да му се подигне велики споменик.
Део Украјинске православне цркве, која је у јединству са Московском патријаршијом, заступа став да анатему треба одмах укинути јер је то некада било политички мотивисано. Подсећа се да је пре сто година и митрополит кијевски Антоније (Храповицки), иначе сахрањен у Београду, био за укидање најстроже казне. Овим питањем се бави и једна синодална комисија у Москви.
Украјина, чак и верујућа, сада је поларизована. Обављена су и испитивања јавног мишљења. Потпуно се разликују резултати истока и запада земље. Док је једнима херој, другима је издајица (цара Петра Првог), и поред чињенице да је саградио доста храмова. Московски ставови у Цркви и њеном окружењу су да се анатема не сме укинути, јер би се тиме канонизовала издаја. Уједно би се оставио утисак да Црква греши, једном анатемише, а после протока времена исравља своју одлуку.
Председник Украјине, Виктор Јушченко, иначе ненаклоњен Москви, пре неког времена посетио је родно место оспораваног вође, Мазепинци, где је изјавио да је Мазепа „заштитник родне земље“. Како је сада у самој Цркви, на релацији Кијев-Москва дошло до знатне разлике, сматра се да ће се у вези са насталом ситуацијом изјаснити Свети Синод који ће заседати тек пред лето. УКРАЈИНА
Кијевска митрополија је саопштила да се треба супротставити „неким радикалним снагама у Русији и Украјини“, међу верницима, које последњег руског цара, Николаја Другог, „стављају у један ред са Христом“. То свакако представља јерес, а ова претеривања осуђена су на ранијим архијерејским саборима.
Николај Други није канонизован као цар, већ као хришћанин који је претрпео страдање вере ради, „страстотерпец“. Само се као такав може у храмовима помињати, или му се упућивати молитве.
Црква у Украјини има проблема и са верничким групама које организују демонстрације и литије са „политичким паролама и поводима“. Скоро се радило о неким питањима спољне политике земље и њеног стремљења за прикључење одређеним међународним организацијама. МОСКВА – БУКУРЕШТ
Архиепископ волоколамски Иларион (Алфејев), који руководи Одељењем спољних послова Московске патријаршије, посетио је Букурешт, како би са патријархом Данијелом размотрио питања која оптерећују годинама односе двеју Цркава. Румунска Црква је 2007. основала, у нескладу са канонским правом Православља, епархије на просторима Руске цркве. Потом вођени преговори у Тројанском манастиру у Бугарској нису дали резултате.
О сада вођеним разговорима није издато саопштење, само је речено да је атмосфера била „срдачна“. Сматра се да је ипак постигнут одређен напредак који тек треба да размотре оба синода. У светском Православљу се сматра да је веома важно да две Цркве нађу одговарајућа решења како се не би стварали преседани.
Осим ове теме, било је речи о предстојећем наставку припрема свеправославног сабора, које су предвиђене за јун на Кипру. Размотрена су богословска питања која ће бити на дневном реду. СПОР БУКУРЕШТ – СОФИЈА
Букурештанска патријаршија је 30. септембра 1954. године храм Светог Илије дала на коришћење Софијској патријаршији „док бугарска заједница не сагради себи свој храм у Букурешту“. Без икакве најаве, током Велике недеље, ова богомоља је одузета. Постављен је свештеник који ће убудуће у њој служити на румунском. Тако Бугари остају „на улици“. Подсећају да у Софији већ деценијама несметано делује румунско подворје у центру града, у улици „Св. цар Борис“.
Патријарх Максим се обратио румунском патријарху Данијелу, понудивши преговоре које је друга страна одбила. Румунски патријарх је упутио писмо у коме каже да његова Црква има потребу за тим храмом, а да у њему може да служи по договору и бугарски свештеник. Румунска држава даје грађевинско земљиште где се може саградити бугарски храм, но како у Софији за то немају новац, проћи ће, како је речено, „деценије“ док се он сагради. Св. Синод у Софији формирао је комисију која ће размотрити стање.
Бугари су разочарани и огорчени, поступак пред Ускрс не сматра се „сестринским“, већ „националистичким“, посебно што је урађен „на дан када је Јуда издао свог божанског Учитеља“. Такође, осуђује се „пропаганда“ Букурешта и „асимилација“ према Цинцарима и Власима, жеља да Букурешт буде центар за све етничке балканске групе које говоре језиком „романског корена“. ИЗ БУГАРСКЕ ЦРКВЕ
Митрополит старозагорски Галактион осветио је темељно обновљен храм „Живопријемни источник“. Радове је у потпуности финансирао турски бизнисмен Фуад Ђувен. Тиме је желео да, колико се може, исправи историјску неправду. Наиме, у Балканском рату је турска војска 1912. при повлачењу потпуно срушила свиленградски храм, подигнут 1850. Бугари су на истом месту подигли 1924. мању богомољу. Освећењу је присуствовао сам дародавац, у пратњи бугарске олимпијске шампионке Румјане Најкове, као и многобројни становници тога краја, припадници обе вере.
У селу Оходен, округ Враце, на Велики петак један гимназијалац је починио самоубиство, оставивши опроштајно писмо. То је било седмо самоубиство у том крају за кратко време. Није служено опело, а речено је да се ни помени касније не могу држати.
Сеоски начелник (кмет) замолио је архијерејског намесника из оближње Беле Слатине, да деци која су у шоку због губитка друга на тај начин, објасни како Црква на то гледа и како препознати симптоме планирања самоуништења како би се спречила трагедија. И у другим деловима земље потребно је да Црква младима помогне у стицању хришћанске оријетнтације. РУМУНСКА ЦРКВА
Мошти светога Григорија Паламе донео је из Грчке у Букурешт митрополит веријски Пантелејмон, на молбу румунског епископата. Оне су биле изложене у патријаршијској катедрали, чији је параклис посвећен овом светитељу. Потом су пренете на Политехнички универзитет престонице, као и у епархију Доњи Дунав (Дунарес Жос) где их је свечано дочекао епископ Касијан са народом.
Ово је 650. годишњица престављења Светитеља, такође исто толико година од оснивања Влашке митрополије. МИРЕЊЕ ПОЛИТИЧАРА
Стање у Грузији веома је оптерећено политичком нестабилношћу. Опозиција оптужује власт председника Сакашвилија да је прошле године конфронтацијом са Русијом изазвала пораз, после кога је у земљи настала тешка економска и политичка криза. Хиљаде демонстраната тражи оставку председника, што он одбија и предузима мере које подстичу напетост.
Како би се избегли догађаји који би водили у даљу конфронтацију која може одвести и у неку врсту грађанског рата, патријарх Илија Други је позвао председника и опозицију у саборни храм Свете Тројице на неку врсту помирења. Председник је дошао и пред поглаваром изговорио: „Ја сам први међу грешницима и кајем се“. Један од вођа опозиције, председник „Алијансе за Грузију“, Ираклије Аласани, после целивања деснице патријарха, пришао је председнику и пружио му руку, кајући се такође за тешке речи. Други противници владе нису дошли.
Патријархов очински поступак којим је желео да постигне да се политичари и поред супротстављања поштују као хришћани, подржан је од народа а допринео је томе да се стање у земљи донекле смири. АКЦИОНАРСКО ДРУШТВО
У Атини је основано акционарско друштво „Организација за развој грчке Цркве“. У њему Грчка црква има 99% акција, а сама Атинска архиепископија један посто. Извршни директор нове корпорације, Јанис Лакос, саопштио је да ће друштво давати консултантске и организационе услуге црквеним правним лицима за планирање, финансирање и развој (на нивоу земље и епархија) пројеката који се плаћају из домаћих или европских (такође Европске уније) средстава.
Идеја за оснивање друштва потекла је од државе, Министарства економије и финансија. Оно ће имати право надзора, као и Министарство образовања и вера. Акционарско друштво има могућност да користи и средства убрана од пореза, а само ће бити ослобођено пореза на капитал. Контрола рада не значи да ће друштво бити део „државне администрације“. ГРОБОВИ СТАРОЗАВЕТНИХ ПРОРОКА
Власти Ирака тврде да им је познат гроб старозаветног пророка Језекиља. Налази се јужно од Багдада, у месту Кифл. Муслимани од давнина гроб сматрају „светим местом“. Поштован је и од бројних Јевреја који су живели у Ираку. До 1950, када су се масовно иселили, било их је 120.000 дуж река Еуфрат и Тигар.
У Ираку се, по предању, такође налазе гробови пророка Данила, Јездре, Наума и Јоне. |
