Међународна комисија за утврђивање истине о Јасеновачком систему хрватских логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома, одржала је 26. и 27. априла 2009. године у Бањалуци редовно заседање. Том приликом је са жаљењем констатовано да Савет министара БиХ и Владе република Хрватске и Србије још увек нису предузеле потребне кораке да се целокупно подручје Јасеновачког система хрватских логора смрти, које се сада налази на територији две државе, Хрватске и БиХ, стави под међународну контролу УНЕСКО-а као светска баштина (World Heritage) попут Аушвица.
Разматрана је и потреба да се што пре обаве судско-антрополошка испитивања масовних гробница Рома у Уштицама које се налазе на територији Републике Хрватске. На основу докумената, произилази да је у Уштицама сахрањено око 25 хиљада Рома. Власти садашње државе Хрватске уклониле су све трагове спомен-плоча са масовних гробница, и тврде да Роми у Хрватској нису ни постојали. Такође тврде да је можда страдало само неколико стотина Рома на територији НДХ. Праву слику о страдању и истребљењу Рома у Јасеновачким логорима, а посебно у Уштицама, налазимо на странама 257–272 у књизи коју је написао хрватски лекар у Јасеновцу др Никола Николић непосредно по свршетку Другог светског рата. Овај аутор наводи да је званична политика хрватске Владе у односу на Роме била да они припадају нижој раси луталица и прљавих лопова које треба истребити ради очувања хигијене чисте расе.
Да би се већ једанпут престало са лицитирањем бројевима мучених и поубијаних Срба, Јевреја и Рома у Јасеновачком систему хрватских логора смрти, Међународна комисија је после више од 10 година истраживања издала званично саопштење о броју погубљених жртава.
Поред осталог, саопштено је на основу објављених докумената о броју побијених жртава у Јасеновачком систему хрватских логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома да су наведени бројеви или претерано велики или претерано мали. Хрватски званичници и штампа за време Другог светског рата износили су претерано велики број особа убијених у Јасеновцу и тврдили да су се „решили“ Јевреја и Срба убивши више од милион и 400 хиљада особа. Недавно објављени документи војно-обавештајних служби Немачке и Италије показују да је ова цифра претерано велика, наводе да се Хрвати хвалишу и да нису успели убити више од 700.000 особа. Преживели логораши, професионални судско-медицински налази и резултати ископавања масовних гробница се слажу да је број жртава износио између 700 и 800 хиљада. Међународна комисија је свесна да нико неће бити у стању да прорачуна тачан број особа убијених у Јасеновцу, али за сада доступни подаци говоре да је ту страдало преко 700 хиљада Срба, преко 23 хиљаде Јевреја и око 80 хиљада Рома. Ове несрећне људе убили су Хрвати само зато што су били православни Срби, Јевреји и Роми. Хрватска је била једина држава која је организовала конц-логоре за малу децу, и до сада су прикупљена имена и подаци за више од 30. 000 деце. Хрватска је, такође, била једина земља где су жртве свирепо мучене пре погубљења.
Од Савета министара БиХ и Владе републике Србије затражено је да покрену судски поступак пред Међународним судом правде у Хагу против Републике Хрватске због извршеног геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у периоду од 1941 до 1945. године, као и за обештећење жртава њихових потомака. Међународни суд правде у Хагу је већ затражио од Републике Србије да покрене поступак али, нажалост, Влада Србије још увек то није учинила.
Међународна комисија ће иницирати дискусију у Конгресу САД о геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима које је починила држава Хрватска у току Другог светског рата. Комисија се ограђује од изјаве председника Републике Србије Бориса Тадића коју је дао 22. априла 2008. године у интервјуу у Слободној Далмацији, када је изјавио: „...да би отварање захтева за компензацију српским жртвама Јасеновца повећало проблеме у регији и значило враћање Другом светском рату док се решавају питања из последњег рата и улажу напори у промене“. Такође је изјавио „да нико не зна колико је било жртава у Јасеновцу и да би враћање Другом светском рату само повећало проблеме у регији... Сада породице жртава треба саме да нађу неко решење за те случајеве“, што значи да се држава Србија ограђује од заступања интереса Срба, жртава холокауста.
Разматрајући наставне програме школа у републикама Србији и Хрватској, закључено је да ученици у ове две државе уопште нису упознати са извршеним геноцидом и са Јасеновачким системом хрватских логора смрти, јамама у које су бацане жртве и другим стратиштима. Једино се у Републици Српској настава о овим злочинима правилно спроводи.
Истраживачки рад у циљу утврђивања истине о Јасеновачком систему хрватских логора смрти је и даље у току. Зато је Међународна комисија одлучила да сазове пету Међународну конференцију о Јасеновцу која ће бити одржана 2011. године у Бањалуци.
За председника Међународне комисије изабран је академик проф. др Србољуб Живановић из Велике Британије а за потпредседника Џорџ Богданић из САД. Чланови Комисије су академик Јелена Гускова, академик Евгениј Васиљевич Черносвитов, мр Ана Филимонова и Екатарина Александрова Самојлова, дописни члан Академије, сви из Руске федерације, затим професор Ванда Шиндли, Џон Питер Махер, Џарет Израел, Вилијем Дорић из САД, др Владимир Умељић из Немачке, Тим Фентон из Велике Британије, др Драгољуб Ацковић, потпредседник Светске скупштине Рома, др Милош Булајић из Црне Горе, а координатор Комисије је Саша Аћић из Србије. |