Пуних осамнаест година након преноса моштију Светог Владике Николаја у родни Лелић, на дан преподобног Теодора Трихина и преподнобног Јоасафа Српског, у родном селу „златоустог проповедника Васкрслог Христа“, било је нарочито свечано. Тога дана, 3. маја 2009. испред задужбине Светог Владике, у присуству више хиљада људи, Свету архијерејску Литургију служили су Епископ зворничко-тузлански Василије, викар Његове Светости – Епископ хвостански Атанасије и Епикоп ваљевски Милутин, са свештенством и монаштвом. Света Литургија је служена и у новој цркви, крај родне куће Светог Владике Николаја.
Надахнутом беседом, верујућем народу Божјем обратио се епископ Василије, апострофирајући величину личности Светог Николаја у одбрани Православља и целокупног Хришћанства. Епископ Василије је истакао непоколебљиву духовну ревност Светог Владике, који је, стојећи на бранику Истине и свеколиког Српства, али осољеног Духом Светим и чврстом вером православном, показао истински пут, пут Светосавља. А то је пут љубави који не мари за профане, национално-шовинистичке тенденције, којим ходећи и истински љубећи свој национ, поштујемо и туђе културно и верско наслеђе. У томе и јесте срж нашег национализма, да у заједници са Господом, извршавајући вољу Његову и живећи по заповестима Његовим и Светог Јеванђеља Христовог, истински негујемо сопствене вредности.
Јер ми смо, подвукао је епископ Василије, у светским размерама мали народ, али народ који је изнедрио велики број светитеља и угодника Божјих, које нам је добри Бог дао као свеколико добро. И управо око њих, као стожера, требало би да збијемо своје редове, у овим тешким временима.
После беседе, прочитано је и писмо епископа Василија у којем упућује молбу епископу Милутину да му дарује делић моштију Светог Владике Николаја, које ће почивати у манастиру Епархије зворничко-тузланске - Тавна. Не скривајући своју радост и љубав хришћанску, владика Милутин је, захваливши владици Василију, истакао да зна шта даје, коме и зашто, и у скромности својој подвукао да је то највећи дар који он, као најмлађи и најнедостојнији међу архијерејима, може даривати браћи својој преко Дрине.
Након Свете Литургије, у порти манастира Лелић, изведен је културно-уметнички програм у коме су учествовали драмски уметник Момир Брадић и музички ансамбл „Ступови“ из Београда.
Велики број пререзаних славских колача сведочи о томе да је Свети Владика Николај све присутнији и у домовима српским као Крсно име, што посебно доприноси нашој духовној радости и отрежњењу. Трпезом љубави завршен је овај велики духовни догађај. |
