Ризница манастира Милешеве на северном делу кружне манастирске међе, лицем окренута цркви Вазнесења Христовог, у средишту задужбине краља Владислава Немањића, најновији је прилог времену у коме је све више места за градитеље духовних прибежишта и чуваре вредности које нису само део прошлости и садашњости већ и узор за будућност.
Овај последњи градитељски и духовни подвиг Преосвећеног епископа милешевског Филарета само је најава за наредне у времену које је преостало до обележавања осам векова Милешеве.
„Далеко је 1219. када је подигнит манастир, али ће за час стићи 2019“, рекао је Преосвећени владика Филарет који је 2. маја, као домаћин свечаног отварања Милешевске ризнице окупио поштоваоце светиње и очински угостио новинаре чије се послушање подразумева – да посведоче о догађају у манастирској порти и отварању врата треће музејске поставке (две су ризнице манастира Бање и манастира Свете Тројице код Пљеваља) у Епархији милешевској у којој је похрањено више од 80 драгоцених експоната.
У манастирској порти препуној народа и поштовалаца светиње, Епископ Филарет је служио чин освећења Ризнице чиме је за јавност отворена једна од најлепших поставки која је сведочанство богате прошлости српских манастира, али и слика будућности гостољубиве Милешеве.
Ова ризница је део и почетак нове историје манастира чија је црква увек отворена за оне који долазе на поклон Светом Сави, чији је лик сликар савременик светитеља верно забележио на зиду светиње, и месту на коме су до врачарске ломаче 1594. године, почивале његове свете мошти пренете из Трнова 1237. године по жељи краља Владислава.
У манастиру сада почива и лева рука Светог Саве која је за ову свечану прилику пренета из манастира Свете Тројице у Пљевљима. Дуго се веровало да је тело првог српског архиепископа у потпуности спаљено по налогу турског паше али је, по свему судећи, рука надживела тај погром над српским народом и сада је похрањена у олтару милешевске цркве Вазнесења Господњег.
Богатој цркви украшеној најлепшим примерима зидног сликарства, милешевским Белим анђелом, проглашеним за слику претходног миленијума, ликом Богородице у црној ризи на источном олтарском зиду, додата је ризничка поставка Анике Сковран смештена у велелепном простору.
„Ова ризница је органски наставак средњевековних манастирских скривница у којима су православни монаси чували своје благо“, рекао је на свечаности духовник Милешеве отац Нектарије, нагласивши да је највреднији предмет ове поставке архијерејско пастирско жезло Светог Саве које је као архиепископ аутокефалне Српске цркве примио 1219. године у Јерусалимској патријаршији.
Жезло Светог Саве касније су украшавали монаси па је, поред кристалне јабуке на врху, штап опточен сребром са угравираним тропаром светитељу.
У новом манастирском музеју су и делови оригиналног кивота Светог Саве, док је на гробно место у цркви постављен нови, израђен у ружичастом граниту.
„Милешева свој садашњи изглед дугује градитељској упорности Епископа Филарета. Наш владика, свестан тешкоћа, храбро је улетео у тежак посао, па ће Милешева од сада бити заштитница вредног блага које ће бити чувано у посебеним условима ове ризнице“, рекла је ауторка ове поставке Аника Сковран нагласивши да су многе драгоцености манастира нажалост расуте, не само по епархијама Српске цркве већ се као велике вредности чувају и у неким светским метрополама.
Предмети који су преживели немирна времена српске историје, чувани вековима у скровитим местима манастирских ризница до којих се често долазило уским степеништем, подсетила је она, сада су нашли своје уточиште у Милешеви.
Према њеним речима, ова поставка је отворила пут и новом начину музејског комуницирања и приказивања вредности па су у њој изложене и реплике предмета чији су оригинали на другим местима.
Такав је пример, како је рекла Сковран, реплика Богородициног кола из цркве Светог Николе манастира Дубочица који је посебан експонат не само по лепоти израде, већ и као сведочанство о моралним односима људи из прошлости.
У овој поставци изостало је и велико распеће из манастира Бања, рад великог Андреја Раичевића из 17. века које се сада налази у манастиру Благовештење на Руднику.
„Жалосна сам што не можемо да прикажемо књиге које су изашле из милешевске штампарије јер су најлепши примерци расејани по свету – Никољско Јеванђеље је у Даблину, многе књиге су у Ватикану, Венецији, Сан Петербургу...
Наш најчувенији штампар 16. века Божидар Вуковић који је својим радом и визијом значајно унапредио Милешеву и подарио јој и први водовод, био је уважаван у свету не само као штампар српских књига. Из његове радионице изашли су најлепши примерци од којих се, нажалост, ни један не налази у нашој ризници.“
Манастирском музејском поставком на посебан начин доминирају изузетна хаџијска икона „Јерусалим“ из 18. века, на којој су прецизном руком уметника осликани сви догађаји из Старог завета, и плаштаница из руске царске радионице.
Међу драгоценостима су и рукописне књиге из 1538, Цетињски октоих из 1666. године, конзервирани у радионици београдске Народне библиотеке, крстови и кандила рађени у сребру и други многобројни предмети за чије је верно представљање потребна додатна реч стручњака. ЗАХВАЛНОСТ
Епископ милешевски Филарет захвалио је на свечаности 2. маја свим добротворима и приложницима који су помогли обнову манастира Милешеве.
Посебно је захвалио господину Велимиру Илићу који је својевремено као члан Ваде Републике Србије, а и личним прилозима, помогао манастир, и који је био један од уважених гостију на свечаном освећењу и отварању манастирске ризнице.
У последњем тренутку, пред отварање ризнице, у манстир је стигла и одежда Блаженопошившег патријарха Варнаве као сведочанство новије историје Српске православне цркве.
„Поред сваке велике светиње постоје ризнице и музеји“, рекао је на свечаности протојереј-ставрофор Радован Биговић, и додао да су овакве поставке прилог мисији манастира и храмова који су „идеална слика света не онаквог какав јесте већ онаквог какав би могао бити“.
Његовом беседом, по благослову Епископа Филарета почела свечаност отварања ризнице манастира Милешеве. За директора Милешевске ризнице именован је јереј Горан Стојановић који истовемено води и Радио Милешеву. |
