Богословски факултет и Богословија у Фочи прославили су у уторак, 12. маја, на православни празник светог Василија Острошког, три славе - славу свих школа Светог Саву, јер је 10. маја обиљежено спаљивање моштију Светог Саве на Врачару, крсну славу Богословског факултета - Светог Василија Острошког и крсну славу Богословије - Светог Петра Дабробосанског.
Свету архијерејску Литургију у храму посвећеном Светом Василију Острошком и Светом Петру Дабробосанском, у кругу Богословије и Богословског факултета у Фочи, служио је Митрополит дабробосански Николај, уз саслужење осам свештеника и пет ђакона Митрополије дабробосанске.
На Литургији је празничну бесједу одржао ученик 4. разреда Богословије Александар Бјеличић. После Свете Литургије преломљени су славски колачи и освештана славска жита, а потом обављена литија око храма. Затим је одржана Академија у амфитеатру Богословског факултета на којој су учествовали Камерни хор Одсјека за црквену музику и појање Музичке академије Универзитета у Источном Сарајеву и хор Богословије и Богословског факултета.
Ријечи добродошлице бројним гостима упутио је домаћин, декан Богословског факултета проф. др Предраг Пузовић који је говорио о активностима факултета претходних година, са акцентом да ова високошколска установа ове године слави јубилеј - 15 година свога рада у оквиру Универзитета у Источном Сарајеву.
Митрополит Николај уручио је сребрени орден Светог Петра Дабробосанског директору Секретаријата за вјере у Влади Републике Српске Јову Турањанину. Турањанин је захвалио на признању и у име Владе РС честитао крсне славе Богословији и Богословском факултету. 
Свечано предавање на Академији одржао професор Богословског факултета у Фочи проф. др Здравко Пено под називом „Закон и благодат о Светом апостолу Павлу“ поводом 2000 година од рођења светог апостола Павла.
У протеклих 15 година на Богословском факултету дипломирала су 104 студента, а промовисано је 13 магистара богословља и и четири доктора богословских наука.
За радове на светосавске теме награђено је 26 студената и 30 ученика Богословије.
Слави и свечаној академији међу многобројним гостима присуствовали су представници власти РС, дипломатског кора, локалне власти, богословија са Цетиња и из Крагујевца, те ректор и проректори Универзитета у Источном Сарајеву и сви декани и продекани свих факултета у оквиру овог универзитета.
Богословски факултет и Богословија природни су насљедници Богословије која је основана 1882. године у Сарајеву. Рад Богословије прекинут је 1941. године, а након окончања рата забрањено је њено обнављање. Ни до данас Српској православној цркви није враћена зграда у Сарајеву у којој је до почетка Другог свјетског рата била смјештена Богословија. Рад Сарајевске богословије обновљен је 1994. године у Фочи отварањем Духовне академије, а у овом граду од 1996. године дјелује и Богословска средња школа. |
