Ако ми ућутимо,
камење ће повикати
(Лк 19,40)
Ових дана, када Црква Христова празнује највећу победу икада извојевану у историји човечанства, а то је победа над смрћу, коју је нама и читавом свету подарио Господ наш и Спаситељ Исус Христос, не мањка ни оних гласова који и даље вичу: „Распни га, распни!” (Јн 19,6).
Када то кажемо, мислимо на недавне скупове одржане широм Београда разних невладиних организација, које су са правом назване „друштвени НЛО-и”. Њихови покличи: „Немојте се молити у нашим школама”, „Стоп клерикализацији Србије!”, „Одвојити Цркву од државе”, „Реформисање Цркве” јасно показују природу ових организација као и њихову тоталитарну анти-мисију, коју оне покушавају прикрити наводном слободом говора и борбом за демократију.
Све ове покрете и организације повезује и чини препознатљивима изненађујућа сличност са „партијским ћелијама”, које су, као што је свима познато, жариле и палиле у последњем веку атеизма. Као последица њихове „борбе за слободу” и „права пролетаријата”, остало је на хиљаде порушених православних цркава и манастира, као и други културно-историјских споменика, који су грађени и стварани вековима. Поред тога, Црква тј. њена јерархија и православни хришћани били су од „тадашњих бораца за слободу и демократију” гоњени и изложени најзверскијим мучењима, што нам сведоче многобројни гулази од Сибира па до Србије и мора.
„Демократски покличи” које данас чујемо из уста ових с правом названих „НЛО-а” или (да се послужимо управо њиховом реториком) „плаћеника спољњих непријатеља”, представљају последњи жал за тим златним добом комунизма. Нови светски поредак, као што је свима познато, преко невладиног сектора свуда у свету руши непожељне или неподобне државне системе и поставља нове. То се исто чини или се покушава учинити у Србији, преко ових трагичних људи, који свој атеизам и безбожништво желе упорно да наметну и другима. Због тога им толико и смета светосавска Црква, као она која данас има највећи ауторитет и углед у Србији, јер чува оно што Србија данас има највредније, а то су њена православна вера и култура као и национално и етичко достојанство.
Мисија Цркве Христове је да сведочи Истину (1Тим. 3,15), и свако ко је од Истине слуша глас своје Цркве. Данас је, хвала Богу, највећи део српског народа, а посебно његова светосавска омладина уз своју Цркву и бори се да очува идеале Светосавља и Православља. За друге нам остаје да се молимо Богу, подсећајући их на речи светог Јеванђеља да Цркву Христову ни врата адова неће надвладати (Мт 16, 18). |
