Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Павла, а под председништвом Његовог Високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија, који по члану 62 Устава Српске Православне Цркве врши дужност заменика оболелог Патријарха, у Патријаршијском двору у Београду одржано је, од 14. до 22. маја 2009. године, редовно заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве. У раду Сабора узели су учешћа сви епархијски архијереји Српске Православне Цркве, укључујући и Његово Блаженство Архиепископа охридског и Митрополита скопског г. Јована и остале архијереје православне Охридске Архиепископије. опширније »

Епископ јегарски Порфирије докторирао је теологију на Универзитету у Атини. Викарни је епископ Епископа бачког др Иринеја. Титула „јегарски" односи се на град Егер (на српском, Јегра) у Мађарској, који је историјски спадао под јурисдикцију Православног епископа бачког. опширније »

„Господ Христос дао нам је спасоносне изворе: мошти светаца, које разноврсно изливају благодат, које испуштају мирисно миро. И нека нико не посумња у то! опширније »

Многи мисле да Православна Црква није мисионарска. Неки међу православнима чак тврде да Православној Цркви није потребна никаква мисија. „Ми смо чувари Истине, и ми је сведочимо самом чињеницом нашег постојања”, са поносом је изјавио један православни свештеник са којим сам разговарао о тој теми. Неко би се запитао, да ли је овакав приступ могуће оправдати црквеном историјом. опширније »

На часовима књижевности сви су могли да сазнају каквој је понижавајућој критици Васарион Бјелински изложио Николаја Гогоља због књиге „Изабрана места из преписке с пријатељима”. опширније »

Слободан Антонић дипломирао је и магистрирао на Факултету политичких наука у Београду. Докторирао је на Одељењу за социологију Филозофског факултету у Београду (1995), где данас ради као професор. Објавио је књиге Изазови историјске социологије (1995), Заробљена земља (2002), Нација у струјама прошлости (2003), Гутање жаба (2005), Елита, грађанство и слаба држава (2006) и Срби и Евро-Срби (2007). Аутор је више стотина текстова у многим штампаним медијима у Србији. опширније »

Тобожње устаничко писмо, састављено као да је настало на Врачару, за Теодора Филиповића написано у Харкову адресирано је по ратничком маниру „на Тодора Филиповића у Московску, где се нађе“. Доласком Теодора у земљу Србија је стекла најученијег човека и најбољег стручњака у области права уопште. опширније »

Епархија осечкопољска и барањска, по броју свештенослужитеља, највећа је од пет епархија СПЦ-а у Републици Хрватској. Под архипастирском бригом надлежног епископа, Преосвећеног Господина Лукијана, у три намесништва, службује укупно тридесет осам свештеника, три свештеномонаха и пет ђакона. опширније »