Новости из хришћанског света:
ЦАРИГРАДСКА ПАТРИЈАРШИЈА
Васељенски патријарх Вартоломеј морао је средином маја да у болници проведе неколико дана, ради лечења изузетно јаке прехладе са пропратним компликацијама. Због тога је заседање неких црквених тела било одложено. С обзиром да је у Грчкој владала бојазан да се можда ради о тежем обољењу, патријаршија је саопштила да није било разлога за забринутост.
И поред тога, водећи грчки политичари упутили су патријарху посебне поруке са жељама за брзо оздрављење, истичући његов „значај за мисију Цркве као и за грчку нацију“.
Патријаршија је, у исто време, поздравила резолуцију „Конгреса европских народних партија“, одржаног у Варшави, у којој се од Турске тражи да се „константинопољском патријарху, духовном вођи 300 милиона православних хришћана света, гарантује слобода да врши своје служење, у складу са словом и духом члана 9 Европске конвенције о правима човека и судском праксом Европског суда за права човека“. Патријарх је, речено је, ограничен у праву избора јерархије (пошто кандидати морају бити турски држављани) и у образовању клира и изградњи култних објеката. АЛЕКСАНДРИЈСКА ПАТРИЈАРШИЈА
Како је саопштено у Каиру, папа и патријарх Африке, Теодор Други посетио је Замбију (Зимбабве), где је у главном граду Лусаки осветио новоосновани православни мисионарски центар. Поглавара су дочекали Африканци са својим ритмичним играма и песмама а присутни су били и странци који живе у овој и околним земљама, а потичу из Грчке, са Кипра, из словенских земаља. Освећена је и школа, чију је градњу финансирала грчка држава и „Апостолики дијаконија“ (мисионарски центар Атинске архиепископије). Концерт у част патријарха приредили су руски музичари. Председник Замбије Рупи Банда примио је госта а ручак је приредио апостолски нунције Ватикана.
Веома је била дирљива посета дечјој болници где су пацијенти који су оболели од AIDS-а. Потрудили су се да госта обрадују малим музичким програмом, а он им је узвратио поклонима и већом количином специјалних лекова. ЈЕРУСАЛИМСКА ПАТРИЈАРШИЈА
У храму Гроба Господњег први пут је, са благословом јерусалимског патријарха, Свету Литургију служио епископ Руске заграничне цркве (РЗЦ), након успостављања њеног канонског јединства са Московском патријаршијом. Служио је епископ штутгартски, викар немачке епархије РЗЦ, Агапит. Овим се успоставља црквено општење које није постојало деценијама, иако РЗЦ у Јерусалиму и другде по Светој земљи има неколико светиња и духовни мисионарски центар. КУРСКО-КОРЕНА ИКОНА
На заседању у Њујорку, Св. Синод Руске заграничне цркве донео је одлуку да се у Русију врати главна светиња руске емиграције и „Путеводитељка руског расејања“, Курско-корена икона Богородице, „Знаменија“, изнета из земље 1920, а основана је и радна група ради припреме преноса.
Патријарх московски Алексије пре више година изразио је наду и жељу да ће из иностранства бити враћена ова икона, која већ преко седам векова чини чуда у руском народу. Наиме, још 1295. се јавио њен лик у околини Курска, крај корена једног дрвета. По речима првојерарха, ова светиња је у изгнанству деценијама грејала душе милиона саотечественика у емиграцији.
У годинама бољшевичког преврата, њу је у Србију донео епископ Курски и обојански Теофан, њен верни чувар. Она је боравила у руској цркви на Ташмајдану, као и у манастиру Јаску. Ношена је кроз целу Србију, а за време Другог светског рата и по рушевинама бомбардованог Београда. По смрти владике Теофана, који је сахрањен у Иверској капели на београдском Новом гробљу, њу је чувао првојерарх Руске заграничне цркве, митрополит Анастасије, који ју је и понео 1944. у нову емиграцију, преко Беча и Немачке, у Америку, склањајући се од Црвене армије. „СЛОВО ПАСТИРА“
Навршило се равно петнаест година од прве телевизијске емисије „Слово пастира“ коју је све време водио митрополт Кирил, сада патријарх. Након свог избора за поглавара, наставио је са овим „просветитељско-мисионарским пројектом“. Многим грађанима Русије емисија је помогла да „открију“ Цркву, да разоре своје стереотипе и нетачне представе настале у совјетско време.
Како је у патријаршији речено, ова емисија сваке суботе пре подне представља не само проповед, већ разјашњавање основа вере и црквене позиције у вези са широким кругом духовних, моралних, социјалних и културних проблема, изношење учења Цркве, али и коментарисање актуелних догађаја свакидашњице.
Већ прве суботе по избору, 9. фебруара, на Првом програму руске телевизије, патријарх Кирил је у 9.00 часова водио своју получасовну телевизијску емисију коју гледају милиони верника, али и неверујућих, или друговерних грађана Руске Федерације и земаља бившег Совјетског Савеза. Геледаоци могу да поставе питања, новинари им за то дају прилику и на улицама престонице и провинцијских градова. СУЗБИЈАЊЕ АЛКОХОЛИЗМА
Цркве у Русији сматрају да је алкохолизам један од највећих проблема земље који разара друштво и породицу. Од алкохолизма и од болести које су последице овог порока, прошле године је умрло 750.000 становника.
На првом заседању Св. Синода после избора патријарха Кирила (Синод заседа на два месеца), основан је Црквено-друштвени савет за заштиту од алкохолизма. Са црквене стране, Савет води у земљи веома познати архимандрит Тихон (Шевкунов), намесник Сретењског манастира престонице, а са друштвене писац Валентин Распућин. Први задатак је да се установе праве размере алкохолизма у земљи, јер су прецизнији подаци из 2002. године, а сматра се да је стање погоршано.
Архимандрит (рођен 1958) је у једном интервјуу ових дана изнео конкретан пример: завршио је основну школу 1975. године, са фотографије два разреда која су се сликали заједно, нема више њих 28 - умрли су, нису доживели ни 50 година живота, многи због алкохола.
Пића су јефтина, сматра архимандрит. За месечну плату у совјетско време могло се купити 33 боце вотке, сада 250. Сада, боца пива износи готово колико и воде (25 према 21 рубљи). По црквеном уставу, пијанцима заправо се не би могло служити опело, пошто се ради о греху самоубиства.
Руска старообредна православна црква (РПСЦ), на заседању свог највишег извршног органа, Митрополијког савета, донела је одлуку да на следећем Сабору једна од главних тема буде супротстављање алкохолизму. Поглавар ове Цркве, митрополит московски и целе Русије Корнилије, наложио је свештеницима да где год се нађу не благослове трпезу ако се на њој налазе „јака алкохолна пића“, што се за сада не односи на пиво, квас, вино и „блага“ пића, где је садржај алкохола до десетак посто алкохола. Благослов се ускраћује постављеним празничним, свадбеним и свим другим трпезама где се нађе вотка, виски, коњак, ракија и слично. „Борби против пијанства и других греховних порока“ мора знатну пажњу да посвети Црква, пошто су апели државних органа остали без резултата.
РПСЦ је настала расколом у руској цркви у 17. веку када је део епископата и клира одбио да примени реформе патријарха Никона. Са Московском патријаршијом тек последњих година успоставила је успешне контакте. Присутна је како у Русији, тако у Украјини, Молдавији, балтичким земљама и Америци. ОДЛОЖЕНА ГРАДЊА КАТЕДРАЛЕ
Због „финансијско-економске кризе“ одлаже се градња велике руске саборне цркве у јерменском главном граду Еревану. Требало је да радови почну априла месеца. Главни финансијер, „Савез Јермена Русије“ саопштио је да није у могућности да се држи своје намере. У јесен следеће године би се сагледало стање и, по могућности, започела изградња храма од 5.000 квадратних метара. Није саопштено колико би он стајао. При саборној цркви налазила се и резиденција руског епископа у Еревану.
Идеја градње стара је равно 120 година. Руски храм светог Николаја, који није био саборни, срушили су бољшевици још 1931. године. Градске власти Еревана су се показале веома предусретљивим и дале су дозволу да се храм гради на изузетно добром месту. Односи између Московске патријаршије и Јерменске апостолске цркве означавају се као „изузетно топли и сестрински“. УКРАЈИНСКИ СИНОД
У Кијеву је Св. Синод Украјинске православне цркве основао посебну комисију за припреме канонске посете московског патријарха Кирила, која је предвиђена за време од 27. јула до 5. августа. Осим тога, припрема се обележавање 450. годишњице преноса Почајевске чудотворне иконе и 350. годишњице обретења моштију преподобног Јова Почајевског (6.август).
Архиепископ запорошки Василије је пензионисан и захваљено му је на архијерејском труду. По његовој жељи, живеће у граду Запорожје, уз бригу епархије. Из Запорошке епархије издвојен је Василевски регион и припојен Берђанској епархији. Празник „Сабор преподобних и преподобномученика зверинецких“ биће у 5. недељу Великог поста; Гербеневска икона ће се славити само локално у Полтавској епархији, и то 12. октобра, а само у Ужгородској епархији прослављаће се преподобни Јов Уголски дана 22, октобра.
Канонизовани су: архиепископ черниговски Филарет (Гумилевски), који се преставио 9.8.1866, архимандрит Теодосије (Маслов), јеромонах Серафион, старац Софроније (Батоврин) и послушник Сергије Тихонов. СОФИЈСКА ПАТРИЈАРШИЈА
На велико изненађење јавности, софијски градски органи саопштили су да патријаршија није власник земљишта на коме се налази најпознатији бугарски храм, посвећен светом Александру Невском. Некада је грађен на државном земљишту, а поступак преноса власништва терена почео је 1913. године и никад није окончан. Софијски викарни епископ Наум потврдио је да Црква „нема тапију“. Питање је сада важно, пошто се у земљи ради на сређивању свих катастарских књига, на шта је Бугарска као чланица Европске уније обавезна.
Држава неће стварати тешкоће, спремна је да изда „специјално решење“ у сагласности са Министарством културе. Када је од Цркве 1965. одузета крипта храма, да би у њој била галерија икона, држава је о томе обавестила Свети синод. То се може сматрати индиректним прихватањем да је Црква власник храма, али не и земљишта на коме је он саграђен.
Спомен-храм посећују све стране црквене и друге делегације. У њему су били патријарх Вартоломеј, папа Јован Павле Други, амерички председник Клинтон... ПОЉСКА – КИПАР
Поглавар Православне цркве Пољске, митрополит варшавски Сава обавио је канонску посету Цркви Кипра, где је посетио неколико манастира и сусрео се са црквеним и државним званичницима. Посетио је Меморијалан центар жртава из 1974. палих за време турске операције окупирања севера острва.
Са архиепископом кипарским Хризостомом посебно је размотрено питање наставка свеправославних консултација на Кипру, које представљају наставак ранијих припрема Светог и Великог сабора Православља. На Кипру ће се најесен одржати и православно-католички богословски дијалог. Православне цркве поводом оба сусрета међусобно врше консултације и усаглашавање ставова. ПРАВОСЛАВЉЕ ЗАПАДА ЕВРОПЕ
У Амијену, у чијој се катедрали, највећој у Француској, чува глава светог Јована Крститеља, недавно је одржано сабрање Православног братства западноевропских земаља, с благословом православних епископа ове земље. Бројним, првенствено младим, учесницима обратили су се предавачи са Института светог Сергија (Париз), Института за православље Кембриџа, Световладимирске академије у Њујорку. Теме су биле богословске, однос човека према Богу, екологија и улога Цркве у њој, економија и друге. Занимање је владало за тему град као место вере, али и „градска пустиња“, а по питању „Путеви Православља на западу Европе“ било је различитих мишљења.
Према проценама „Ле кроа“, које се узимају као прилично прецизне, у Немачкој живи 1,2 милиона православних, Француској 300 – 500.000, Италија има око 600.000 православних, Велика Британија 300.000, Швајцарска 132.000, Белгија 80.000, Шведска до 60.000, Холандија 20.000.
Присутне су разне јурисдикције: константинопољска, московска, београдска, букурештанска, софијска и тбилиска патријаршија. На простору Европске уније делује више од половине православних Цркава. Такође и Московска патријаршија је у ЕУ, преко својих аутономних Цркава Естоније, Литваније и Латвије. Исто и Константинопољска, преко Крита, Родоса и других острва, уз то – Цркве Грчке, Кипра, Чешке, Словачке, Пољске, Финске, Румуније и Бугарске. Бројније присутво Православља у том делу Европе почиње 1917, када долазе први емигранти из Русије, потом стижу Грци наком њихове трагедије у Малој Азији 1922-23. Потом следе православни Сирије и Либана, затим бивше Југославије и Румуније, а последњих година са простора бившег Совјетског Савеза. Од 1997. у Паризу делује Асемблеја православних епископа Француске, којом председава цариградски митрополит Галије. У то тело није укључена Православна црква Француске (епископ Жермен-Герман) која тражи пут своје будућности. Од 1960. организује се Православно братство. |
