Епархија осечкопољска и барањска, по броју свештенослужитеља, највећа је од пет епархија СПЦ-а у Републици Хрватској. Под архипастирском бригом надлежног епископа, Преосвећеног Господина Лукијана, у три намесништва, службује укупно тридесет осам свештеника, три свештеномонаха и пет ђакона.
У последњем рату (1991–1995) у Епархији је уништено четрнаест цркава, а тридесет пет је оштећено. Порушено је 6, а оштећено 8 парохијских домова и осталих зграда. Дакле, тада скоро ниједна парохија није прошла без материјалног страдања. Оно што је у последњој деценији прошлог века још више уздрмало тек поново васпостављену епархију некадашње чувене Карловачке митрополије, јесте трајно расељавање више од пола предратних православних Срба, углавном у матицу Србију. Данас, ову мученичку Епархију, између осталог, карактерише генерална обнова поменутих црквених здања, а и гради се неколико нових цркава. Међутим, епископ Лукијан, у свом брижном и мудром раду, посебан акценат ставља на високо образовање епархијског подмлатка, односно будућих кадрова, који у временима која долазе треба да смело и достојанствено чувају и проносе Православље и Светосавље на овим вечито трусним просторима, између Истока и Запада.
Колико је на том важном пољу заиста и урађено, могло је да се осети и види на Светли четвртак, у Даљу.
Наиме, после свечане прославе славног Христовог васкрсења у једином манастиру и парохијским храмовима и Епархије осечкопољске и барањске, на Светли четвртак, 23. априла, епархијско монаштво и свештенство, бројна богословска омладина и епархиоти окупили су се у овој подунавској варошици, у којој се тренутно налази епархијско седиште, да заједно са својим надлежним Епископом, Преосвећеним Лукијаном, литургијски прославе победу смисла над бесмислом, наде над безнађем, живота над смрћу.
На Светој архијерејској Литургији, под сводовима древне даљске Саборне цркве Светог великомученика Димитрија, певао је хор свештеника Епархије, под руководством протојереја-ставрофора Ратомира Петровића, архијерејског намесника осјечког. Епископу Лукијану на Светој Литургији саслуживали су, између осталих, уважени гости из Сремских Карловаца: протојереј-ставрофор Душан Петровић, ректор Богословије Светог Арсенија и протојереј Јован Петковић, професор Богословије.
Један од повода за ово епархијско молитвено саборовање током Светле недеље био је и одликовање бившег ђака Богословије јерођакона Јована (Станојевића) чином – архиђакона.
Архиђакон Јован је рођен на Видовдан 1979. године у Вуковару. Детињство је провео у Борову, у примерној хришћанској породици, у којој је стекао љубав према Христу и својој Светој Цркви. Упознавши његову смиреност и дечију добродушност, те јаку жељу за дубљим упознавањем Христове науке и подвижничким животом, Преосвећени Лукијан га монаши 2000. године, те му даје благослов да се, као ванредни ђак, упише у Богословију Светог Арсенија у Сремским Карловцима.
Након завршетка Богословије, 2004. године, уписује се на Богословски факултет у Београду, који такође завршава у року, као најбољи студент. Тако је архиђакон Јован, иначе намесник манастира Успења пресвете Богородице у Даљској планини, постао надалеко познат и више него достојан представник своје Епархије.
Управо такав његов пут за Христом пример је новим и будућим кадровима наше Свете Цркве. То је пут вере, пут наде и пут љубави, пут мучеништва, Васкрсења и пут радости.
Аксиос! |
