Празник Вазнесења Господњег упућује нас на уздизање - вазнесење града из пепела и неугасиву наду и веру у будућност. Она представља израз духовне и моралне снаге народа прекаљеног у славној прошлости, постојаног у садашњости и смиреног пред будућношћу. Под притиском многих непријатеља и великих друштвених промена, празновање градске Славе је повремено прекидано, али и обнављано, издржавши тако најтежу пробу времена.
Огромна река народа слила се на Спасовдан у београдску Вазнесењску цркву, прелепи, некада војни храм, који је био мален да окупи све, па је велики број верника остао у порти да ту молитвено одстоји Свету Литургију. У 9 сати звук звона огласио је долазак два архијереја у храм: Епископ хвостански Атанасије, викар Његове Светости Патријарха српског Павла, и Епископ аустралијско-новозеландски Иринеј служили су Свету архијерејску Литургију. Преосвећеној господи архијерејима саслуживало је 15 свештеника и ђакона Архиепископије београдско карловачке. Светој Литургији присуствовали су Његово Краљевско Величанство престолонаследник Александар Карађорђевић, кум славе председник Скупштине града Александар Антић и представници Војске Србије, бројних установа, других вероисповести и личности из јавног и културног живота.
После Свете Литургије епископи су пресекли славске колаче. У 11:30 из порте Вазнесењског храма кренула је свечана Спасовданска литија у којој су на челу били ђаци Београдске богословије, питомци Војне академије и бројни ученици средњих школа који су носили иконе светих. Иза њих су ишли ђакони и свештеници, преосвећени епископи, као и Његово Краљевско Величанство престолонаследник Александар Карађорђевић, градски оци и велики број верника који су се окупљени око епископа и свештеника молили да Господ подари свако добро и напредак Београђанима. На челу свечане поворке носио се Јерусалимски крст, икона Спасовдана и копија иконе Тројеручице, поклон манастира Хиландар Вазнесењској цркви, звонца, са сваке стране жито и славски колачи, по шест барјака са централним барјаком Градске управе из 1938. године, по пет рипида, посуда са освећеном водом и босиљком, вино и по пет икона са сваке стране.
Спасовданаска литија кретала се улицама Кнеза Милоша и Краља Милана до Теразијске чесме, где је било прво стајање и где су се читале молитве за здравље Београђана. Настављено је Кнез Михаиловом и улицом Краља Петра до Саборне цркве, где је било друго стајање и где су се читале молитве за поштеду од страдања и најезде туђина, против међусобног трвења, за мир и благостање. Потом се литија вратила улицама Симе Марковића, Поп Лукином, Бранковом, Краљице Наталије, Добрињском до Вазнесењске цркве, где је било треће стајање и где су се читале молитве у спомен свим палим јунацима Београда. На овај начин је симболично затворен молитвени круг.
И ове године је у Литији било више свештенства и верног народа него протеклих, у нади и молитви да ће из године у годину овај број бити све већи. Литургијски спомен овог празника завршен је трпезом љубави у парохијском дому.
Вазнесење Господње је први пут слављено 1403. године, када је деспот Стефан Лазаревић устоличио Београд за престоницу. Градска слава није слављена од 1946, а обновљена је 1992. године. Традиција обележавања Спасовдана дуга је више од 600 година, а ове године се, по први пут у новијој историји, слави као званична слава града, будући да је крајем прошле године усвојен Статут града Београда где се наводи да је ово градска слава. ЗНАЧАЈ СПАСОВДАНА У ИСТОРИЈИ СРБА
Колики су значај Срби увек кроз историју придавали овом великом празнику, види се и по томе што је највећи историјско-правни документ српске средењовековне државе, чувени Душанов законик, обнародован на Спасовдан 1349. године, а допуњен такође на Спасовдан, 1354. године.
На прослави Спасовдана, 1939. године, град Београд је одликован највишим ратним одликовањем - Карађорђевом звездом са мачевима IV степена. Вредно је памћења да је Вазнесењска црква, саграђена као градска 1863. године, сачувала оригинални барјак Управе града Београда. На барјаку од црвеног броката, са једне стране је икона Вазнесења Господњег и, словима од златних нити, натпис: Општина града Београда 1938. а са друге стране, икона Свете Петке и порука: Ко крсно име слави - оном и помаже. Из ове цркве, која чува градску Славу, 1992. године поново је кренула Литија којој је началствовао Његова Светост Патријарх српски Павле. ПРИЈЕМ У СТАРОМ ДВОРУ
Градоначелник Београда Драган Ђилас и председник Скупштине града Александар Антић приредили су у Старом двору пријем поводом крсне славе града Београда– Спасовдана. Пријему је присуствовао велики број угледних званица из света политике, културе, дипломатије и из Српске православне цркве. У име патријарха Павла, митрополита црногорско-приморског Амфилохија и целе Српске православне цркве, крсну славу је градским челницима и свим Београђанима честитао протојереј Вазнесенске цркве Милојко Милијанчевић. |
