Епископ јегарски Порфирије докторирао је теологију на Универзитету у Атини. Викарни је епископ Епископа бачког др Иринеја. Титула „јегарски" односи се на град Егер (на српском, Јегра) у Мађарској, који је историјски спадао под јурисдикцију Православног епископа бачког.
Игуман је манастира Ковиљ, значајног духовног центра у близини Новога Сада. Наследио је академика Владету Јеротића на катедри за Пастирску психологију на Православном богословском факултету Универзитета у Београду, где предаје и Нови Завет. Председник је Савета Републичке радиодифузне агенције. Од хуманитарних делатности бави се, по благослову Епископа бачког Иринеја, вођењем заједница за рехабилитацију зависника, а води и Хуманитарни фонд Привредник, који је најстарија модерна институција код Срба за стипендирање талентоване а сиромашне деце. Фонд је крајем XIX века, у Загребу, основао значајни српски предузетник и банкар Владимир Матијевић; Фонд је укинут 1947. а обновљен 1993. у Новом Саду, од када је стипендирао 2000 студената.
Реакција Светог Архијерејског Синода поводом догађаја у Црној Реци многе је изненадила, како брзином тако и садржајем.
Призори бруталног насиља из Центра за лечење болести зависности Црна Река су апсолутно супротни бићу Цркве. Једина могућа одлука и јавна реакција Синода је онаква каква је дата у Саопштењу. Верујем да су оци Синода имали у виду да овај појединачни случај, преко одређених кругова који нису наклоњени Цркви а гласни су у јавности, може да компромитује остале многобројне човекољубиве социјалне црквене делатности.
Постојање Духовно-рехабилитационог центра није било непознато, како црквеној, тако и нашој широј друштвеној јавности. Неретко, говорило се о бројним младим људима који су имали проблем са дрогом, а прошавши кроз овај Центар, излечили се. Није била тајна да се тамо, поред осталог, као метод лечења понекад примењују и батине. Нико, међутим, није могао ни замислити до којих размера бруталности то иде. Лично сам био у прилици да од неких младића који су напустили Центар пре истека „терапије" чујем какве су тортуре пролазили. Будући да се ради о наркоманима, мислио сам да је у питању лаж, или, у најмању руку, преувеличавање. После снимака стравичне „физиотерапије", које сам видео на телевизији, био сам не само изненађен, него најдубље ужаснут.
При Манастиру Ковиљ, чији сте ви старешина, делује центар „Земља живих“ у којем се, попут Центра „Црна Река“, лече наркомани.
Наркоманија је друштвена пошаст: то је разлог што и код нас, као и у свету, Црква и друге верска заједнице покушавају и на овом плану да буду уз оне којима је помоћ потребна. Поред Православне и Римокатоличке цркве, сличне центре код нас воде и друге верске заједнице, нпр. Пентикостална (Раскршће) и Суботарска (Рето центар на Авали). Између ових центара постоје сличности и разлике. Основна разлика између нашег пројекта, који се зове Земља живих, и пројекта који води Римокатоличка црква с једне стране, и осталих покушаја са друге стране, је у томе што ми гостопримство и сву негу у духу Јеванђеља пружамо бесплатно, а остале заједнице овим послом се очигледно баве на комерцијалној основи. На пример, месечни боравак у Раскршћу (Пентикосталци) кошта 300 евра, а при самом уласку у камп плаћа се једнократна кауција у износу од 1000 евра. Поменути Центар Црна Река, у зависности од платежне моћи корисника, месечни боравак наплаћује од 300 евра па навише...
Шта вас је навело да оснујете азиле за наркомане при Ковиљском манастиру?
Можда звучи чудно, али наркоманија открива неутољиву и неугасиву метафизичку жеђ човекову за смислом и љубављу. Једино Бог може да задовољи и испуни ову потребу. Без Бога, код наркомана се више него код других види осећај усамљености и празнине. А ако човек не нађе Бога, он посеже за различитим сурогатима којима покушава да замени аутентични смисао. Сурогати су, међутим, само нека врста медикамената који на један краћи или дужи период могу да прикрију празнину. Дрога је свакако један од најпогубнијих и најварљивијих сурогата. Стога, кад неко постане наркоман, то је видљиви знак да он нема само психолошки, него и дубоки духовни проблем. Нажалост, искрено говорећи, наркоманима се код нас мало ко озбиљно и с љубављу бави. Они су углавном презрени. Једини начин да им се помогне јесте спремност да се с великом пажњом и саосећањем ослушкују њихове душе, егзистенцијални болови и дубоки вапај за смислом, а то значи да им се пружи безусловна, јеванђелска, христолика љубав.
Како ваш центар функционише?
Будући да је наркоманија, као болест зависности веома комплексна, неопходно је да се у лечењу једнодушно ангажују многи друштвени чиниоци. Пре свега, то је болест; то значи да се морају укључити стручњаци из области медицине, психологије, социологије... У том смислу, од самога почетка, ангажовали смо лекаре, психологе и психијатре који се баве болестима зависности. На пример, најмање једанпут у шест месеци у куће у којима живе штићеници, долазе медицински радници из Хигијенског завода у Новом Саду и тестирају их на ХИВ и хепатитис. Једанпут недељно организујемо психолошке радионице типа групне терапије уз помоћ тима психолога и драмских уметника. Имамо добру сарадњу са Одељењем за болести зависности Неуропсихијатријске клинике у Новом Саду, коју води проф. др. Никола Вучковић, који је и у Националном савету за превенцију. У последње време започели смо сарадњу са Министарством здравља. Дакле, било би претенциозно да се сматрамо самодовољним у настојању да се ухватимо у коштац са једним од најтежих проблема друштва данас. Скромно покушавамо оно што можемо, свесни да без поменуте стручне помоћи не можемо доћи до правих резултата.
Извођење Верске наставе, као да није доживело потпуни успех. О томе јавно говоре и поједине владике.
Желео бих да овде поменем покојног председника Зорана Ђинђића, који је својим личним осећајем за демократичност, одлучно допринео да се овај предмет врати у систем јавног школства и тако укине терор мањине над већином. И сам је, како сам то дознао од сведока, био упутио своју децу да уче веронауку.
Што се тиче актуелне ситуације о заступљености катихизиса, могу да посведочим да у Епархији бачкој, којој припадам, број заинтересованих ученика управо расте, а не опада.
Уколико је, пак, и било проблема у извођењу наставе, пре свега због недостатка кадрова, социјалног статуса катихета исл, ти проблеми се решавају системским образовањем на Општем смеру Богословског факултета Универзитета у Београду, честим семинарима за наставнике, и, не мање важно, сарадњом са надлежним државним властима.
Именован је нови Синод. Да ли се са те стране може очекивати више добре воље него што је до сада био случај?
Што се тиче Цркве, чланови актуелног састава Светог Синода, имају, не само велико медијско искуство, него и знање о медијима. На пример, Митрополит Амфилохије већ више од деценије у подручној му епархији, има радио-станицу Светигора и истоимену тиражну богословско-популарну ревију; владика бачки Иринеј је буквално пионир учешћа јерархије у медијском животу, а у Епархији бачкој се, управо покрећу четири радио и једна телевизијска станица. Владика Григорије, исто тако, покреће телевизију у Херцеговини. И у Епархији нишкој је кренуо црквени радио. Владика Фотије, у условима у којима живи и ради, обнављајући разорену Епархију, развио је изузетно богату издавачку делатност, укључујући и два часописа. Дакле, у Синоду су људи који осећају важност медија за мисију Цркве и спремни су за сарадњу... САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ СВЕТОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ СИНОДА СПЦ Свети Архијерејски Синод је са запрепашћењем и жаљењем примио вест о бруталном насиљу које се, у окриљу манастира Црна Река у Епархији рашко-призренској, примењује према оболелима од болести зависности. Приказани снимци и јавно признање рашко-призренског клирика несумњиви су доказ насиља, потпуно страног јеванђелском духу и мисији Цркве и апсолутно неприхватљивог.
Стога, Свети Архијерејски Синод позива Преосвећеног Епископа г. Артемија да одмах и без одлагања распусти нелегални стационар за лечење болести зависности, а да против својих клирика који су протагонисти насиља покрене црквено-судски поступак.
Свети Архијерејски Синод позива надлежне државне органе да, у вези са овим немилим догађајем, предузму мере из своје надлежности.
Жртвама насиља, као и свима који су на било који начин погођени овим срамним догађајем, Свети Архијерејски Синод, у име целе Српске Православне Цркве, изражава најискреније жаљење, поготову зато што се насиље догодило у близини моштију светог Петра Коришког, великог испосника који је целим својим бићем и животом сведочио љубав и ненасиље. Из Канцеларије Светог Архијерејског Синода
Доставља: Епископ бачки др Иринеј |
