Новости из хришћанског света:
ЦАРИГРАДСКА ПАТРИЈАРШИЈА
Председник Украјине посетио је Цариградску патријаршију како би замолио патријарха Вартоломеја да у Кијеву отвори своје подворје. На то тражење одговорено је позитивно.
О овој теми постојао је контакт Кијева са Фанаром већ више година. Сада је постигнут коначан договор.
Турско министарство иностраних послова, међутим, забранило је патријаршији да, како је речено, „отвори представништво“ јер се ради о институцији која постоји у земљи и нема међународну димензију. Цариградски патријарх је „вођа неколико стотина Грка“, у рангу је једног муфтије и „за свет нема посебан значај“. Ово представља поновно кршење међународних уговора склопљених после Првог светског рата који обавезују Турску да поштује верска права мањина и аутономију хришћанских верских институција. Сви досадашњи притисци на Анкару нису дали резултате. ПАТРИЈАРХ КИРИЛ ПОСЕТИЋЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
Московски патријарх Кирил, који је изабран последњег дана јануара за поглавара Руске Православне Цркве (РПЦ), у јулу ће почети са посетама поменим православним Црквама. Ово је саопштио ахриепископ Иларион (Алфејев), задужен за спољне послове РПЦ.
Патријарх има намеру да посети „свих 15 православних Цркава“, а на првом месту Цариградску патријаршију.
По „Московском диптиху“ (редоследу), Београд је на седмом месту, док је по „Цариградском диптиху“ на шестом месту (Цариград, Александрија, Антиохија, Јерусалим, Москва, Београд итд.). За РПЦ грузијска патријаршија има место у помињању пре српске, док је за јелински свет Грузија на деветом, последња међу патријаршијама.
За РПЦ је на последњем месту „Православна црква Америке“, којој је она дала пре више деценија аутокефалију. Она у Православљу није од свих Цркава прихваћена као таква.
Архиепископ Иларион је изјавио да су приступи Москве и Фанара по појединим питањима различити. У овом тренутку, разлика која је у средишту пажње односи се на дијаспору, односно присуство разних православних Цркава на Западу, који није њихова канонска територија. Цариград сматра да се на том пољу мора увести поредак у складу са давнашњим одлукама васељенских Сабора током првог миленијума. РУСКИ СИНОД
Први пут после деведесет година, Свети синод је заседао у синодалном здању у Петрограду које је рестаурисано и враћен му стари сјај. Ово је била друга посета патријарха Кирила северној руској престоници од када је устоличен.
Донете су бројне одлуке. За мајкопско-адигејског епископа, викарног епископа петроградске митрополије, изабран је архимандрит Назарије (Лавриненко) и одмах сутрадан хиротонисан. Талинска епархија (Естонија) добила је такође викара, епископа нарвског Лазара (Гуркина).
Епископ орловско-ливенски Јероним (Чернишов) је пензионисан. Иако је хиротонисан прошле године, 42-годишњи епископ је изазвао „конфликте у епархији“, створио поделу. Док су га једни подржавали, други су га критиковали. Патријарху Кирилу писмом на 32 стране обратило преко седам стотина клирика и верника. Почетни сукоб са протојерејем В. Дарошем проширио се и добио размере. Патријаршија је недавно послала једну комисију у Орлов која је испитила стање и водила бројне разговоре. Као резултат ове посете, Свети синод је донео одлуку о пензионисању епископа Јеронима.
Архиепископ мајкопски Пантелејмон (Кутов) је премештен за епископа Орлова, а епископ јејски Тихон прелази у мајкопску епархију.
Св. синод је дао благослов за оснивања богословија у Оренгургу, Новосибирску и Чити, и именовани су ректори. Именована је посебна комисија за односе са старообредницима, на чијем чеку ће бити архиепископ волоколамски Иларион. Основана је и Комисија за доделу награда (признања и ордена), постављено је више игумана и игуманија, као и свештеника за парохије у иностранству. МЕЂУСАБОРСКО ТЕЛО
Руска Православна Црква је основала Међусаборски орган који ће између сабора, помесних и архијерејских, разматрати најважнија питања Цркве и предлагати решења највишим телима. У њему ће бити архијереји, свештеници, богослови, представници разних црквених и Цркви блиских организација, као и мирјани.
Како је патријарх Кирил рекао, показала се потреба за једним активним органом који би „осмишљавао проблеме пред којима је Црква“. Подсетио је да је 1905. основано „Предсаборно тело“ у коме су учествовали клирици и мирјани. Оно је имало велики значај за припреме Помесног сабора који је одржан 1917-18. Сабору који је зимус одржан стигла су бројна важна питања која треба разрадити, из области управљања, литургијског живота и такорећи свих других области живота Цркве.
У предстојеће време треба донети документа о саставу и начину деловања новооснованог црквеног тела. МОЛИТВЕНИК ЗА ВОЈНИКЕ
Московска патријаршија је издала ревидиран „Молитвослов православног војника“. Први је штампан пре десетак година, каснија издања су допуњавана, а за новообјављени сматра се да је дугорочна верзија.
У молитвенику се налазе вечерње и јутарње молитве, молитве светитељима, за болесног или погинулог друга и друге. Ту је и Вјерују, молитве пред причешће, мали словар важних појмова, пасхалије за наступајуће године, кратко житије светих кнезова Димитрија Донског и Александра Невског, као и светог (адмирала) Теодора., којима се руски војници најчешће обраћају. СВ. ВИКТОР МУЧЕНИК
Московски патријарх Кирил осветио је у месту Котелник, недалеко од престонице, темеље првог храма у Русији који ће бити посвећен светом мученику Виктору Дамаскину.
Овај светитељ, о коме се не зна довољно, пострадао је у Никомидији, по претпоставци око 305. године. Древни календари, како на Истоку, тако и на Западу, његов молитвени спомен стављају 20. априла. У иконографији се слика као младић, са крстом у десници и књигом у левој руци (или са мачем).
Храм ће бити подигнут на брдашцу на обали језера, а локално пољопривредно предузеће „Бела дача“ сносиће највећи део трошкова. БУКУРЕШТ
Бугарска црква (БПЦ) означава „драматичном“ предају кључева храма Светог Илије Румунској патријаршији. Свештеник Петар Тотев напустио је Букурешт. Он је Св. Синод у Софији на ванредном заседању обавестио о „несестринском поступању“ румунске патријаршије која је изненада затражила да БПЦ у Букурешту прекине са вишедеценијским коришћењем (од 1954) овог храма и врати га Румунима, иако Бугари тиме остају „на улици“. Давнашњи договор двеју патријаршија је био да се храм користи док се од софијске патријаршије не сагради нови.
БПЦ ће затражити од Министарства иностраних послова да храм (параклис) буде у згради бугарске амбасаде у Букурешту, с тим да се што пре почне са градњом новог. Св. Синод је овластио тројицу митрополита око овог случаја. Одлучено је да се „не реагује оштро“. Саопштено је такође да је Букурешт одбио понуду да се поведу разговори. Затражиће се да тројица митрополита, из Видина, Варне и Великог Трнова, замоле за пријем код румунског патријарха Данијела.
У црквеним и другим медијима у Софији и даље се критикује неразумевање Букурешта који, с једне стране, тражи од Цариградске патријаршије да користи њен храм свете Петке на Босфору, а с друге сестринској цркви не допушта да користи богомољу. То је названо „двоструким мерилом“.
Предаја кључева румунским свештеницима протекла је коректно, готово без речи. Бугари су желели да фотографишу примопредају, што је одбијено, и инсистирали су да буде састављен записник. ПОМОЋ ЦАРИГРАДА
Митрополит пергамски Цариградске патријаршије Јован (Зизјулас) примио је у Шамбезију, пред почетак Четврте свеправославне предсаборске конференције, митрополита Русеа из Бугарске патријаршије, Неофита, који је захвалио Васељенској патријаршији за помоћ у решавању остатака бугарског црквеног раскола који је доспео до европских институција. Европски суд за људска права у Стразбуру дао је за право расколницима да затраже враћање или надокнаду за имовину која је уз помоћ државе преузета од патријаршије, на основу тужбе митрополита Инокентија.
Цариград је потврдио спремност да помогне у случајевима када нека помесна православна Црква није у стању сама да реши настали проблем. СИНОДАЛНА КОМИСИЈА
Св. Синод Бугарске православне комисије основао је „Анкетну комисију“ коју чине четворица митрополита како би се испитале оптужбе против ректора софијске Духовне семинарије, викарног епископа Сионија. Родитељи једног богослова из Елин Пелина обратили су се писмом у коме износе неморално поступање ректора према њиховом сину. Они ће бити позвани на разговор са Комисијом.
Како је случај већ познат бугарској јавности, митрополит Неофит је изјавио да ће Комисија посетити богословију и обавити разговор са предавачима и ученицима. Црква жели да разјасни да ли се ради о истинитим наводима. Вероватно решење о коме се у Цркви размишља је да буде премештен за викара видинског митрополита Доментијана који му је духовни отац.
Епископ Сионије је демантовао све досад изнете наводе. Он је поднео оставку и сада се налази „на одмору“. КИПАРСКА ТУЖБА
Поглавар Православне Цркве Кипра, архиепископ Хризостом Други, саопштио је да је Црква подигла тужбу пред Европским судом за људска права против турске државе. Тужба символично носи датум 29. мај (дан пада Цариграда).
Црква тражи мере против Анкаре због нарушавања права и узурпације имовине. На северном, од Турака окупираном делу острва, разарају се светиње, а Грцима, са југа, не допушта се да посећују места из којих су избегли. Храмови и манастири на северу су у међувремену толико пропали да им прети рушење, а турске власти не одобравају поправке и обнову.
Архиепископ је незадовољан политиком кипарске владе према питању уједињења и ослобођења острва. Он, такође, сматра да и председник Деметрис Христофијас не води пожељну политику. НОВИ ЗАВЕТ ЗА ВОЈНИКЕ
У Америци је објављен „први пут у историји“ Нови завет са псалтиром на енглеском, за православне вернике који служе у војскама енглеског говорног подручја. Ово издање је резултат труда Сталне конференције канонских православних цркава Америке, посебно, како је истакнуто, Цариградске архиепископије за Америку. Труд је потпомогнут и од Библијског друштва Америке. Архиепископ Димитрије је пожелео да издање послужи војницима свакодневно, да им буде извор снаге и храбрости. Уз библијски текст налазе се и вечерње и јутарње молитве, молитве пред обед, за помињање живих и упокојених, иконе, такође и светих ратника, кратко упутство за читање Новог завета, библијска карта и други војницима потрени текстови.
Формат је такав да може да се носи у џепу, а корице су због тога чвршће него обично.
У Америчкој војсци служе, на кратко или под дугогодишњим уговором, бројни мушкарци и жене, чији су православни родитељи пореклом из европских и блискоисточних земаља. Њих неколико хиљада ангажовано је и по свету, посебно у Авганистану и Ираку. НАЈВЕЋА ПРОДАВНИЦА
Московска патријаршија отворила је досад највећу продавницу у Русији. Налази се у улици Бакуњина 81-85, недалеко од метро станице „Електрозаводскаја“.
Како је саопштено, у њој ће се продавати књиге, ноте, периодика, преко хиљаду различитих аудио и видео записа, црквене утвари, предмети потребни храмовима, свећњаци, делови свештеничког одјејања, иконе... Ангажовани иконописци радиће копије чувених мајстора: преподобних Андреја (Рубљова) и Дионисија.
Посетиоцима се нуди око три хиљаде наслова књига: богослужбених, али и светоотачке литературе, књиге за даривање, издања за васпитање деце и слично. ИНДИСКРЕЦИЈА У ССЦ
Светски савет цркава (ССЦ) треба крајем августа ове године да изабере новог генералног секретара, наследника садашњег, Самуела Кобије. Поступак кандидовања је окончан, а ССЦ није имао намеру да унапред објави списак кандидата.
Десила се индискреција од оне стране од које се најмање очекивало. Списак кандидата је објавио Информативни сервис ЕНИ, који је у тесној вези са ССЦ. Организација је изразила жаљење због овога и саопштила да не потврђује (али ни демантује) објављену листу. На њој су шесторица кандидата, из Норвешке, Јужне Кореје, Јужне Африке, Шкотске, Ирске и Бразила.
ССЦ сада има 349 цркава-чланица из 110 земаља света, које укупно имају скоро шест стотина милиона верника. |
