Хорови међу фрескама

Фестивал је основан 1995. године са циљем обнове, очувања и обогаћења српске православне духовне музике и упознавања духовне музике свих осталих конфесија из светске културне баштине.

У прве три године, Фестивал је обухватао редовне концерте недељом и ванредне концерте средом, током месеца јуна, јула, августа и септембра. Од 1998. године, Фестивал обухвата централни програм – редовни концерти уторком, четвртком, суботом и недељом – током јуна и јула месеца и пратећи програм – повремени концерти током целе фестивалске године (од августа текуће до маја наредне године).


Фестивал је у протеклих 14 година обновио и највећим делом и снимио:

1995. опус Стевана Стојановића Мокрањца;

1996. опус Корнелија Станковића;

1997. опус Јосифа Маринковића;

1998. и 1999. (Фестивал је посвећен обележавању 800 година манастира Хиландар) велики број композиција насталих по хиландарским записима и најстаријих – средњовековних српских аутора духовне музике, уз то трећина изведених програма су била премијерна извођења савремених српских аутора духовне музике;

2000. (Фестивал је посвећен обележавању 2000 година Хришћанства) реализовао преко 70% премијерно изведених композиција – капиталних дела старих и савремених српских аутора духовне музике.

Оваква тенденција настављена је 2001, 2002, 2003. и 2004. године.

Први пут 2004. године одржан је Округли сто (две сесије) на тему „Допринос савремених фестивала духовне музике развоју црквеног појања и духовне музике уопште“, на коме је учествовао импозантан број композитора, диригената, теолога и посленика у култури, посебно музичкој. Уводно излагање на тему дала је др Даница Петровић, директор Музиколошког института САНУ. Реализована је и изложба радова студената Академије СПЦ за уметност и консервацију.

Година 2005. била је посвећена делу Војислава Илића, нашег истакнутог посленика у области хорске музике, првог почасног члана Уметничког савета Фестивала од његовог оснивања, а чије име сада носе награде Фестивала. То је све учеснике обавезивало да у програму имају барем једно краће дело овог аутора. Фестивал у својој продукцији припрема издавање партитура духовне музике и снимљених композиција током Фестивала, на компакт дисковима, овог аутора. Уз циклус концерата Фестивал је организовао изложбу радова студената Академије СПЦ за уметност и консервацију, под називом „Звуци са фресака“ (копије фресака на платну на тему Музика у фреско сликарству), као и округле столове и семинаре.

Фестивал 2006. је, у част годишњице Стевана Стојановића Мокрањаца и проте Мирка Павловића, као обавезан програм учесницима Фестивала одредио делове композиција или композиције у целини ових аутора.

Због финансијских проблема, 2006. и 2007. године Фестивал није реализовао планиране пратеће манифестације: Округли сто и Изложбе радова студената Академије СПЦ за уметност и консервацију, и привремено је био премештен у јесењи термин (последња недеља октобра – три недеље новембра). Обавезни програм учесника чиниле су, до тада неизведене, композиције Војислава Илића и проте Мирка Павловића

Фестивал се 2008. вратио у свој устаљени термин (друга половина јуна – прва половина јула) и организовао циклус од 10 концерата у Атријуму Народног музеја у Београду. Обавезан део програма учесника чиниле су композиције савремених српских аутора (најмање једна). Реализоване су и пратеће манифестације.

На Фестивалу је изведено у целости или фрагментарно: око 100 Литургија, Опела, Миса, Реквијема и око 1000 краћих композиција домаћих и страних аутора.

Од оснивања Фестивала реализовано је 220 концерата на којима су наступили најпознатији београдски, српски и јужнословенски диригенти, солисти, ансамбли и хорови. Наступили су, такође, и хорови из иностранства.

На концертима је наступило око 10.000 извођача, а концерте је у Галерији фресака, Галерији „Прогрес“, Атријуму Народног музеја, Концертној дворани Задужбине „Илије Милосављевића Коларца“, Галерији Музеја историје Југославије, Великој дворани Сава Центра и концертној дворани МШ Мокрањац, пратило преко 40.000 посетилаца.

Фестивал је од 2000. године такмичарски за аматерске хорове, и најбољима се по завршетку Фестивала додељују награде; у две категорије - 1. (по једна равноправна награда) најбољем вокалном ансамблу, камерном хору и великом хору, за аутентично извођење православне духовне музике, и 2. најбољим диригентима (по једна у две категорије) за истраживачки рад – у обнови старих до сада неизведених композиција духовне музике домаћих аутора и за извођење капиталних дела савремених домаћих аутора, под именом „Војислав Илић“, у знак сећања на једног од наших најистакнутијих посленика на пољу хорске музике (оснивач и диригент бројних и најпознатијих хорова у Београду и Србији, истакнути композитор и аранжер композиција духовне музике). Награду „Војислав Илић“ додељује стручни жири који се одређује за сваку годину и чине га по један композитор, диригент и вокални уметник.