Новости из хришћанског света:
ИМЕНДАН ПАТРИЈАРХА
Из свих делова Турске, северне Грчке и егејских острва на празник Светих апостола Вартоломеја и Варнаве, 11. јуна (по Григоријанском календару) дошли су архијереји, клирици, политичари и верници како би васељенском патријарху Вартоломеју честитали имендан. Из Атине је допутовао архиепископ Јероним са већом делегацијом, а у име грчке владе министар туризма Костас Маркопулос. Министар је истакао да је долазак тако бројних гостију знак „љубави и поштовања за оно што Ви, Ваша Свесветости, чините не само за Православље Константинграда, јелински свет, већ за целокупну васељену“.
Поглавари помесних православних Цркава упутили су честитке. Руски патријарх Кирил, пожелевши му благодатне дарове премудрости и разума као би служио на „благо свете Константинопољске Цркве“. АЛЕКСАНДРИЈСКА ПАТРИЈАРШИЈА
Атински архиепископ Јероним званично је посетио другу Цркву по диптиху, Александријску патријаршију, чиме продужава са остварењем своје намере да посети све канонске православне Цркве. У пратњи грчког поглавара био је министар Теодорос Касимис. Осим Александрије, они су посетили и Каиро.
Две Цркве истичу значај мисионарења у пределима Африке, што се односи на такозвано подсахарско подручје. Док број хришћана, такође и православних, на северној хемисфери или опада, или стагнира, једино има изузетан раст у Африци. Православље света помагаће и даље мисионарску делатност Александријске Цркве.
Папу и патријарха Алексадрије Теодора Другог посетио је у манастиру светог Ђорђа у Каиру руски председник Дмитриј Медведев. Том приликом је било речи о „уважавању нација и религија“. Председник је разгледао древни манастирски храм, помолио се и запалио свећу. У књизи посетилаца записао је: „Јединство православних цркава и православних народа важан су услов мирног развитка наших земаља“. На грчком гробљу поред манастира сахрањени су многи руски емигранти који су преко Египта тражили уточиште у Европи, после бољшевичког преврата. Медведев је посетио и друге делове Африке – Нигерију, Намибију и Анголу, сусрећући се са верским представницима, а посебно са православним верницима у тим земљама које су под јурисдикцијом Александријске патријаршије.
Патријарх Теодор се почетком јуна сусрео такође са америчким председником Бараком Обамом који је посетио Каиро. Присуствовао је и његовом говору на универзитету и похвалио његов садржај као знак мира међу народима и верама. ШКОЛА ЗА ЗВОНАРЕ
При древном храму Светога Николаја Зајацког већ дуги низ година делује „Звонарски центар“ који похађају будући звонари. Последњих петнаест година било је осам стотина полазника, старих између 14 и 72 године. При центру постоји библиотека, збирка видео-филмова и аудио-касета. Делује и музеј који радо посећују групе верника или знатижељника.
Директор Звонарског центра, Виктор Шариков, истиче да је потребан труд да би неко постао добар звонар, научити како вући конопац, држати руке, ослањати се на „педало“. Вежба се на малим звонима од 6 килограма, па све до 1,6 тона. Два пута годишње, за Васкрс и за Божић, успешни полазници добијају сертификат. СУСРЕТ СА ДЕЦОМ
Патријарх Кирил се сусрео са децом која живе у околини његове подмосковске резиденције Переделкино. Ради се о приградском градском реону Новопеределинко, кога чине три насеља – Солнцево, Внуково и Новопеределинко.
Деца су се веома обрадовала позиву да посете првојерарху. Гости су приредили концерт и програм игара. Сусрету је присуствовало неколико познатих народних уметника, као и рејонски управник. СОЦИЈАЛНО СЛУЖЕЊЕ ЦРКВЕ
Московска патријаршија је разрадила концепцију социјалног служења која је објављена и достављена свима ради разматрања и налажења начина за њено споровођење. Концепција узима у обзир развитак Цркве и земље до 2050. године. Тада би било, по процени, до 50.000 парохија, са око 60 милиона редовних верника.
Светска криза захвата и Русију, погађа поглед на свет становника, јавља се вулгарни позитивизам и срозавање општих вредности. Повећава се „културни вакуум“, слабости и неспособности развоја грађанског друштва. Социјално присуство Цркве долазиће све више до изражаја. Црква није инситуција грађанског својства, већ „дом Божји на земљи“. Потребно је прецизирати њено деловање у друштву, ојачати добровољно деловање верника у служењу другима.
Присуство Цркве се мора осетити у школству, дечјим домовима, болницама, затвореним установама. Концепција разматра саму организацију социјалног служења, форме деловања, однос Цркве и бизниса, Цркве и државе, као и стварање моралне климе у руском друштву. При патријаршији ће касније деловати „Савет за социјалне иницијативе“ за стратешке краткорочно и средњорочно планирање активности. Потребна је и декларација, или договор, између Цркве и државе о сталној сарадњи „на добро друштва и земље“, у који треба укључити и друге традиционалне религије Русије. ПОСЕТА ФИНСКОЈ
Архиепископ Нове Јустинијане и целог Кипра Хризостом Други посетио је Финску Православну Цркву, која има аутономан статус у оквиру Цариградске патријаршије, на позив архиепископа Карелије и целе Финске Леа (Лава). Током вишедневне посете, гост је примљен од председника земље, Траја Халонена.
Домаћин је обавештен о раду и резултатима Четврте предсаборске свеправославне конференције одржане у Шамбезију, на којој финска Црква није учествовала пошто је аутономна. Наглашена је потреба свеправославне сарадње на путу ка одржавању Великог и светог сабора. РЕЛИГИЈСКИ СУСРЕТИ
Након Москве (2006), Немачке и Јапана, Четврти светски самит верских вођа одржан је у Риму средином јуна. У средишту су била питања узајамности између религије и политике, посебно имајући у виду предстојећи јулски састанак „велике осмице“, државника осам најмоћнијих држава света у оближњој Аквили. Ма колико политика недовољно чује глас религија, или их често пречује, верске вође налазе за сходно да укажу на бројне компоненте катастрофалног развоја човечанства: поремећаје климе, сиромаштво, ширење болести, недостатка питке воде. Представнике су послале Цариградска и Московска патријаршија, а присутни су били јерменско-киликијски и етиопски патријарси, више кардинала и учесника других религија.
У Астани, главном граду Казахстана, по трећи пут се одржава велики међурелигијски скуп, уз подршку Московске патријаршије. Учешће су потврдили и представници цариградске и румунске патријаршије, јерменске, лутеранске и англиканске цркве а католике ће представљати кардинал Ж. Л. Туран. Из Израела су најављена оба врховна рабина, сефардски и ашкенаски, а будистички преставници долазе из Кине, Кореје, Јапана, Тајланда и Монголије. Веома ће бројно бити заступљени муслимани, из 14 земаља, посебно из Русије, као и врх Светске исламске лиге. Скуп са 60 учесника подржале су Уједињене нације и Унеско. У Москви сматрају да астански сусрети веома позитивно утичу на позитивне међурелигијске односе у Русији, посебно на немирном Кавказу. БУГАРСКА ЦРКВА
Свети Синод Бугарске патријаршије саопштио је 22. јуна да нема довољно доказа да се епископ велички Синије, који је био и ректор софијске богословије, морално огрешио према једном богослову. Повучена му је забрана свештенослужења донета 4. јуна. Епископу се враћа „право да у потпуности служи као епископ Бугарске Православне Цркве“. И поред оставке, руководиће богословијом „Св. Иван Рилски“ до краја ове школске године. Након тога ће прећи у Видин како би био викарни епископ тамошњем митрополиту Доментијану, на његову молбу.
За новог ректора био је именован познати предавач семинарије, свештеник Јован Карамихалев, који је, пак, замолио да не прихвати дужност. Црква има велику тешкоћу да именује новог ректора пошто су и други којима је то понуђено одбили, наводећи да не могу да обављају тако „високоодговоран и много тежак задатак“. Место је понуђено, међу осталима, епископу Антонију, архимандриту Сергију и појединим предавачима. РАЗМАТРАЊЕ ЧЛАНСТВА У ССЦ
Бугарска Православна Црква ће под хитно размотрити питање да ли ће поново узети пуно учешће у раду Светског савета цркава (ССЦ) и Конференције европских цркава (КЕК), које је обуставила пре више година, саопштено је у Софији. О томе је било речи недавно на православној конференцији на Криту, посвећеној предстојећој конференцији КЕК, заказаној за средину јула у Лиону. Одлука би се донела пре почетка овог сусрета.
Како је у Софији речено, вероватно ће одлука бити позитивна, узимајући у обзир чињеницу да је Бугарска пуноправни члан Европске уније. Очекује се да и Грузијска Православна Црква поступи на сличан начин и обнови своје учешће у раду гремија међухришћанских организација. САЈАМ РОМЕКСПО
Букурештански сајам за црквене потребе Ромекспо, који је одржан средином јуна по пети пут, постао је значајан конкурент сличним сајмовима на западу Европе. Пријавили су се произвођачи из десетак земаља. Изложене су свештеничке одежде, иконе, кандила, витражи, мозаици, утваре, литература, црквени намештај, звона, полијелеји, литургијска вина.
Како је речено, склопљено је много уговора о продаји или размени. Све је више манастира који самостално наступају. СВЕТА ГОРА
У седишту светогорске монашке заједнице Кареји, обављена је замена монашке управе, епистасије. Протеклих годину дана на њеном челу, као протоепистат, био је архимандрит Стефан из српског манастира Хиландара.
По старој традицији, протоепистат коме је истекао мандат враћа штап представнику Велике Лавре, који је први међу манастирима. Он га одмах уручује новом протоепистату, представнику манастира коме на то припада право по вековном редоследу. Следећих годину дана ту дужност ће обављати представник грчког манастира Дионисијата, односно јеромонах Симеон.
Двадесет светогорских манастира подељено је у пет група са по четири манастира. Групе предводе Велика Лавра, Ватопед, Ивирон, Хиландар и Дионисијат, који дају епистате.
У петој су, осим Динисијата, бугарски манастир Зограф, руски Светог Пантелејмона и грчки Костамонит. За годину дана од првог манастира пете групе, протоепистатску функцију преузеће Велика Лавра, која је на челу прве групе. АНГЛИКАНСКИ РАСКОЛ
У Епископалној цркви Америке, која следи англиканску традицију, настао је раскол. Ова црква има 110 дијецеза у САД и Канади. У неким од њих допуштено је да свештеници јавно обзнањују да имају истополне склоности а у другима обредно се даје благослов истополном партнерству. Разлике су настале још 2003. и нису се могле превазићи.
Због овога је хиљаду свештеника, уз сагласност својих 700 парохија, приступило новоствореној „Англиканској цркви Америке“, која је основана на сабору у Бедфорду (Тексас). На њеном челу ће бити архиепископ, постоји сагласност да први буде садашњи епископ из Питсбурга, Роберт Данкан.
Англиканска заједница у свету има 77 милиона верника који су чланови 38 помесних цркава. НЕПРЕДВИДИВ ЗАКОН
У Немачкој је донет закон који омогућава да свако може да да писану изјаву како да се са њим поступа у случају тешке болести или несреће, ако није у стању да одлучује. „Пацијентенферфигунг“ онемогућава лекаре да примене све медицинске поступке и лекове, ако су унапред спречени у томе. Већ 8 милиона становника Немачке има оверене овакве изјаве, међутим оне тек сада имају потпуну законску легалност и обавезно се морају спровести.
Све цркве су се овоме веома оштро успротивиле. „Право на самоодлучивање“ је, сматрају, неограничено, има непредвидиве последице које појединац не може унапред, у време потписивања да сагледа. Спречавање да се медицина у потпуности ангажује, представља индиректно допуштање самоубиства. Током дискусије било је неколико значајнијих теолога, етичара, који су одобравали закон још док је био у припреми.
Цркве разматрају како ће реаговати на новонасталу ситуацију. Очекује се да ће Уставни суд донети коначну одлуку. Постоји прибојавање да ће праксу Немачке увести и неке друге европске државе. |
