Група питомаца Војне академије Војске Србије 18. јуна је започела пут у обитељ Св. Саве и Стефана Немање. Овим је крунисана веома садржајна година у којој је војни подмладак посећивао своје светиње и напајао се снагом светог Православља.
На стазе Светог Саве су се врсни младићи наше честите Војске упутили с благословом за срећан пут који им је Преосвећени владика Атанасије (Ракита), упутио у црквици Св. Архангела Гаврила. У топлој беседи, Преосвећени владика није крио радост што су се војни академци одлучили да посете само средиште српског бића које нас непрестано опомиње који нам је пут пре осам векова утрт. Истакао је да све добија још дубљи смисао тиме што су питомци сами пронашли потребу у дубинама свога младог бића за стицањем једног сасвим другачијег искуства од оног које поседују. Начелник Војне академије, генерал-мајор мр Видосав Ковачевић, пожелео је срећан пут својим питомцима.
С младићима који пишу историјске странице Војне академије, на пут су пошли ђакони Драган Танасијевић и Јован Бабић. КРШТЕЊЕ У ХИЛАНДАРУ
Питомци Војне академије, 19. јуна, налазе се у манастиру Хиландару. Јуче је на овом светом месту, којим су ходили Свети Симеон и Свети Сава, утемељивачи Српске Цркве и државе, Црква Христова добила новог члана. Заштитници српског Отачаства су у смирај дана на обали плавог Егеја присуствовали св. Тајни Крштења свог брата Душана, питомца Војне академије у Београду. Кумовао му је пријатељ Дарко са којим је делио и добро и зло протеклих година школовања на студијама у Војној академији. Крштење је обавио јеромонах Петар, а саслуживао је јерођакон Доситеј. Питомци су у крштењу свога колеге узели активно учешће. 
Овим светим догађајем је још једном потврђено колико је Цркви стало до тога да наша честита Војска буде јединствена и на понос васцелом нашем роду. Успостављањем духовних мостова међу припадницима Војске снажи се колектив и дубље развија другарски однос и брига за другога, што је предуслов функционисања војне организације. ЛИТУРГИЈА У ХИЛАНДАРУ
У хиландарској обитељи је свечано прослављен Сабор свих атонских Отаца. Све је започело свеноћним бдењем које је трајало до раних јутарњих сати. Овај празник, значајан за светогорске монашке заједнице, сабрао је ове године у Хиландару и питомце Војне академије у Београду.
Свечану празничну Литургију је служило више јеромонаха, јереја, јерођакона и ђакона, док су се омладинци наше честите Војске окупили око гроба свог утемељивача и оца наше нације, св. Симеона Мироточивог. И сами заштитници нејаких и угрожених, напајали су се молитвеном снагом тик уз икону Богородице Тројеручице, брзе Помоћнице, и тиме још више учвршћивали у опредељењу да безрезервно служе своме роду. Пожелели су да са својим народом, окупљеним на овом слављу од којег се зарадовало и небо и земља, искажу потпуно јединство тако што су се причестили Телом и Крвљу Христовом. Окупљени народ је исказао огромно поштовање присутним младићима и уочило се да су овакви сусрети Војске и народа у српским светињама одличан подстицај јачању веза између Војске и народа.
Славље се наставило у Савиној трпезарији. У разговору са хиландарским монасима нису крили колико су почаствовани тиме да су имали прилику да обедују тамо где је и Св. Сава као Хиландарац давао благослове за почетак и завршетак обедовања. Јерођакон Доситеј је својим некадашњим колегама показао Ризницу Манастира у којој су војни академци задивљено посматрали повеље потписане руком наших царева и краљева.
На челу ове друге групе војних поклоника се налазио поручник Дејан Михајловић који је први пут био у Хиландару. Као дете је имао веронауку у Републици Српској и истакао је да све што је некада на тим часовима научио, овде је видео у пракси.
Прва организована посета наших питомаца Војне академије је трајно учврстила везе између две врсте војника: војника Небеског царства – монаха, и војника земаљког царства. Братство Царске Лавре Немањића је широког срца позвало питомце српских војних школа да посећују Хиландар, јер је то увек један посебан догађај у „врту мајке Божје“. СУСРЕТ ХИЛАНДАРСКИХ МОНАХА СА ПИТОМЦИМА ВОЈНЕ АКАДЕМИЈЕ
Први епитроп Царске Лавре Немањића манастира Хиландара, јеромонах Методије, уприличио је 23. јуна у гостопримници свечани сусрет са питомцима Војне академије који су, први пут у новијој историји, у организованој посети овом средишту српске духовности. О. Методије је истакао велики значај који братство манастира Хиландара придаје припадницима Српске војске, поготово питомцима војношколских установа. Пренео је велико задовољство браће монаха због доласка питомаца у Хиландар. Потврдио је да ће Немањићка задужбина на Светој Гори и надаље широм отворити врата питомцима и старешинама војних школа наше војске и тиме допринети развоју личности и врлина ових младих људи.
Ђакон Јован Бабић је, у име владике Атанасија (Раките), председника Катихетског одбора Архиепископије београдско-карловачке, званично захвалио о. Методију на немерљивом доприносу хришћанском васпитању и образовању будућих српских официра и предао му захвалницу Катихетског одбора Архиепископије београдско-карловачке са потписом Преосвећеног епископа Атанасија. 
Заменик начелника Одсека за цивилно-војну сарадњу Војне академије, капетан фрегате Светозар Василески, рекао је да га веома радује чињеница да се и у Војсци Србије озбиљније покренуо процес достизања највиших светских стандарда у погледу остваривања верских права и слобода, међу којима је могућност учествовања у васпитно-образовним активностима свакако једна од најважнијих. У име начелника Војне академије, генерал-мајора мр Видосава Ковачевића, уручио је јеромонаху Методију књигу „Српска војска“.
Овај мали свечани пријем је прерастао у вече духовних разговора. Питомци Војне академије су показали завидан ниво образовања и културе разговора тиме што су, веома смисленим и озбиљним питањима, подстакли хиландарске монахе да неколико сати отворено разговарају са њима о свим недоумицама које имају у погледу хришћанског усавршавања. На крају је о. Методије као добар домаћин уручио монографије Хиландара капетану фрегате Василеском, са молбом да једну преда министру одбране, а другу начелнику Војне академије. Сваком питомцу је уручио по једну књигу са благословом Свете Царске Лавре Немањића.
Ови дивни младићи су следећег јутра испунили простор под куполама хиландарске цркве како би се торжественом Литургијом опростили од својих домаћина, хиландарских монаха. На њихова места су пристигле њихове колеге, питомци млађих година студија. |