„Непрочитани“ Мемоари Проте Матије

У целом сплету околности није сувишно подсетити и на судбину писама упућених са Врачара. Поред свог основног усмерења (за Цетиње или Цариград) она су стизала и у Русију најчешће тако што су преписи тамо упућивани и посредством руских архива сачувани. Тако је и са писмом за митрополита Петра, послатом по Дамјану. Потом, устаничко писмо упућено од Ужица српској мисији у Цариград је такође доспело у Русију. Главни део сачуваних устаничких аката преживео је тако што се на разне начине нашао ван земље. У самој држави, услови за опстанак су крајње неповољни, а процес уништавања траје деценијама. Најтежи ударац писана грађа настајала у устанку доживела је у дане слома државе: „Јаков Ненадовић у Совету напунио два бурета најважнијих писама и на Забрежје, да се у Цесарију претуре, уместо ракије. После је Андрији заповедио, те Совет запалио, да не би Турци важна још писма затекли“. опширније »